Šta će lideri NATO-a odlučiti na samitu u Viljnusu?

To će biti četvrti samit NATO-a od ruske invazije na Ukrajinu, a prvi je održan virtuelno 25. februara 2022. samo dan nakon napada, nakon čega su uslediti sastanci u Briselu i Madridu.

Učestalija okupljanja su u suprotnosti sa prethodnim ritmom godišnjih samita NATO-a i pokazuje kako je rat na njegovom pragu vratio Alijansu u fokus.

Bezbednosne mere u Viljnusu biće visoke, a tri nemačke protivvazdušne jedinice Patriot biće raspoređene da zaštite mesto održavanja, što je prvi put za samit NATO-a.

Dodatni borbeni avioni će patrolirati nebom Litvanije, koja je uklesana između ruske eksklave Kalinjingrada i Belorusije i dugo se smatrala ranjivom tačkom na istočnom krilu NATO-a.

Čini se da će na samitu dominirati način na koji će NATO definisati svoje buduće odnose sa Ukrajinom, usred višekratnih poziva predsednika Vladimira Zelenskog da Kijev dobije poziv za članstvo u Alijansu u Viljnusu.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg jasno je stavio do znanja da Kijev neće postati član dok traje rat, kao ni da na samitu u Viljnusu neće biti upućen zvaničan poziv.

Ipak, saveznici su podeljeni oko toga koliko brzo bi Ukrajini trebalo dozvoliti da se pridruži nakon završetka borbi.

Dok zemlje istočne Evrope kažu da bi Kijevu na samitu trebalo ponuditi mapu puta, Sjedinjene Države i Nemačka su oprezne u pogledu bilo kakvog poteza koji bi mogao da dovede Alijansu bliže ratu sa Rusijom.

Uoči Viljnusa, više zemalja podržalo je britanski predlog da se Kijevu dozvoli da preskoči program takozvanog akcionog plana za članstvo (MAP) koji postavlja političke, ekonomske i vojne ciljeve koje kandidati moraju da ispune i koje druge istočnoevropske zemlje morao da prođe pre ulaska u NATO.

Sa takvim potezom, alijansa bi mogla da odgovori na zahteve da se prevaziđe deklaracija sa samita u Bukureštu 2008. godine, u kojoj se navodi da će Ukrajina na kraju postati članica, a da Kijevu nije ponudila stvarni poziv ili raspored.

NATO će takođe verovatno naći jaču formulaciju od 2008. kojom bi podvukao perspektivu Kijeva za pridruživanje alijansi.

Lideri bi mogli da se slože oko recimo „mesta Ukrajine u NATO-u“ ili naglasiti da „transatlantska bezbednost ne bi bila potpuna bez Ukrajine“.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu

Očekuje se da će lideri razgovarati o tome koja bezbednosna uveravanja Kijev treba da dobije za vreme posle rata, iako će ta obećanja biti bilateralna i neće biti izdata od strane same Alijanse.

Oni će verovatno uključivati obećanje kontinuirane vojne i finansijske pomoći Kijevu kako bi se Rusija odvratila od ponovnog napada kada se rat završi.

Stoltenberg je podvukao da će NATO – prema članu 5 Vašingtonskog ugovora – pružiti pune bezbednosne garancije samo punopravnim članicama Alijanse.

Jačanje istočnog krila NATO-a

Lideri će razmotriti prve planove odbrane koje je Alijansa izradila od Hladnog rata, sa detaljima o tome kako bi NATO odgovorio na ruski napad.

Oživljavanje takozvanih regionalnih planova označava suštinski pomak. Uz planove, Alijansa takođe daje nacijama smernice o tome kako da unaprede svoje snage i logistiku.

Saveznici će pokazati kako imaju za cilj da sprovedu cilj NATO-a, dogovoren na prošlogodišnjem samitu u Madridu, o stavljanju u stanje pripravnosti preko 300.000 vojnika, u odnosu na 40.000 u prošlosti, kako bi se suprotstavili Rusiji.

Članstvo Švedske

NATO je nameravao da dočeka Švedsku kao 32. članicu Alijanse u Viljnusu, ali Turska i dalje blokira prijem Stokholma.

Saveznici se nadaju da će turski predsednik Tajip Erdogan ukinuti svoje protivljenje na samitu, ali je nejasno da li će se to dogoditi.

Ankara optužuje Švedsku da skriva pripadnike militantnih grupa na svojoj teritoriji i kaže da mora da se obračuna sa njima pre nego što može da uđe u NATO.

Stoltenberg ima za cilj da trenutnu vojnu potrošnju NATO-a od dva odsto nacionalnog BDP-a učini minimalnim zahtevom, a ne ciljem kome treba težiti.

Ali 2022. čak i stari cilj ispunilo je manje od četvrtine tadašnjih 30 članica Alijanse, prema procenama koje je NATO objavio u martu. Cilj je postavljen 2014. kada su se lideri NATO-a složili da povećaju potrošnju za odbranu do dva odsto svog BDP-a u roku od jedne decenije.

Godišnji izveštaj NATO-a pokazao je da su Grčka, Sjedinjene Države, Litvanija, Poljska, Britanija, Estonija i Letonija ispunile cilj. Na začelju su Belgija, Španija i Luksemburg, čiji su izdaci za odbranu bili ispod 1,2 odsto BDP-a.