Roman Abramovič krije novac u nemačkim firmama?

Ruski oligarh je, proizlazi iz tih dokumenata, bio klijent kiparske firme najmanje do kraja marta 2022, piše Dojče vele.

Abramovič je od sredine 2022. na listi osoba protiv kojih su uvedene sankcije Evropske unije, što znači da bi njegov novac investiran u Evropi trebalo da bude zamrznut. I „MeritServus“ se od aprila ove godine nalazi na spisku sankcionisanih firmi, na koji ga je stavila Velika Britanija. Odluka je obrazložena time da je firma radila za Abramoviča.

Gore navedeni dokumenti samo su deo od oko 400.000 dokumenata koji su procurili iz „MertServusa“ i koje je nemački javni servis SWR dobio na uvid od američke organizacije za transparentnost „DDOS-Secrets“. Istraživački tim SWR već mesecima analizira dobijene dokumente koji sadrže spisak sa imenima više od 2.500 klijenata, mejlove, javnobeležničke isprave, kopije pasoša i akte banaka.

Osim toga, i izvodi iz nemačkog Trgovačkog registra ukazuju da bi Abramovič uprkos sankcijama, mogao da ima udele u najmanje tri nemačke softverske kompanije.

Stručnjaci: podaci koji su procurili sadrže važne informacije

Otkad je Rusija pre 16 meseci počela napad na Ukrajinu, istražitelji širom sveta pokušavaju da otkriju imovinu ruskih oligarha, jer se oni smatraju delom ruskog aparata moći. Te istrage često su neuspešne.

Stručnjaci se žale da se često tek uz pomoć dokumenata koji posredstvom zviždača procure u javnost, može otkriti sakrivena imovina, jer drugačije nisu dostupne osnovne informacije o stvarnom identitetu vlasnika preduzeća. „Financijsko tržište još uvek je svojevrsna crna kutija“, kaže stručnjak za istraživanje pranja novca Kristof Trautfeter. On objašnjava da upravo zato i nema koristi od mnogih sankcija.

Abramovičeve ofšor-kompanije

Tako je za javnost do sada bilo nepoznato da je Abramovičev novac završavao u Berlinu, gde svoje sedište ima „Auto1“, start-ap koji se reklamira kao najveća evropska onlajn-platforma za trgovinu automobilima. Ta je firma vredna milijarde. Ofšor-kompanija „Ervington“, u stopostotnom Abramovičevom vlasništvu, 2020. je imala udele u tom start-apu, proizlazi iz spiska vlasnika udela firme „Auto1“.

Iz dokumenata „MeritServus“ koji su procurili u javnost, proizlazi da je Abramovič ulagao i u druge berlinske start-apove – recimo u medijsko preduzeće „Showheroes“ koje posluje na globalnom nivou. Ono je, isto kao i „Auto1“, novac dobilo posredstvom ofšor-kompanije po imenu „Innes Worldwide Holdings Limited“. U pismu iz 2019. koje su novinari nemačkog SWR-a dobili na uvid, jedan od šefova „MeritServusa“ saopštio je osnivaču „Showheroesa“ da je „gospodin Abramovič poslednji korisnik firme ’Innes Worldwide Holdings Limited’.“

Abramovičeva firma kupila je udele u još tri manja start-apa koji su specijalizovani za aplikacije. Na upit novinara SWR-a da li im je poznato da je Abramovič uložio novac kod njih, nije odgovorila nijedna od tih firmi, kao ni „Showheroes“.

Poznati investitor povezan s Abramovičem

Firma koja se stalno pojavljuje u vezi s Abramovičevim ulaganjima je investicioni fond „Target Global“, koji je pre deset godina osnovan u Moskvi, a sada ima sedište u Berlinu. Taj fond se reklamira kao investitor u više od 100 start-apova u Nemačkoj, među kojima je i „Auto1“. Predstavnica fonda je na upit SWR-a demantovala da je Abramovič uložio novac u „Target Global Holding Limited“. Mešutim, iz kiparskih dokumenata vidljivo je da je ruski oligarh 2020. dao 15 miliona dolara kredita jednoj ćerki-firmi u stopostotnom vlasništvu „Target Globala“.

Predstavnica start-apa „Auto1“ je potvrdila da su „firma iz Targeta“ ulagale u „Auto1“, ali, kaže, „to je bilo mnogo godina pre prvih sankcija“. Takođe je dodala da u međuvremenu postoje samo „ograničena saznanja“ o vlasnicima udela, s obzirom na to da je ta tvrtka od februara 2021. izlistana na berzi. Na jednom spisku vlasnika udela u tom start-apu iz 2021, među 35 deoničara je sedam u čijem se imenu nalazi i reč „Target“. I u kiparskim dokumentima koje je SWR dobio na uvid spominje se Abramovičeva firma „Ervington“, zajedno sa „Target-firmama“.

Poslanik SPD-a traži zabranu poreskih oaza

Kristijan Trautfeter smatra da je za sprovođenje problematično to što ime vlasnika mora da se prijavi u registar samo ako on poseduje više od tri odsto deonica. „Milionski manjinski udeli ponekad čak i ne moraju da se prijave. Zato je vrlo verovatno da ruski oligarsi i dalje drže nepoznate procente vlasništva u nemačkim firmama, i to čak i nije ilegalno“, kaže tak ekspert.

Sebastijana Fidlera, poslanika vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Bundestagu i stranačkog stručnjaka za problem pranja novca, nisu iznenadili rezultati istraživanja novinara SWR-a. „Dokumenta koji su procurela pokazuju koliko su za ruske oligarhe važna tajna finansijska mesta kako bi uložili novac u nemačke tvrtke.“ I Fidler zahteva ne samo zabranu korišćenja određenih oblika društva kapitala s britanskih Devičanskih ostrva ili Kajmanskih ostrva, već i kazne ako nije odmah na prvi pogled vidljivo šta kome pripada.

Prošle nedelje ministri pravosuđa zemalja-članica EU dogovorili su se oko kažnjavanja za kršenje sankcija. To bi trebalo da važi i za osobe koje imaju poslovne odnose s određenim firmama. „Mnoge članice EU bile su veoma loše osposobljene za primenu sankcija“, kaže Fidler. On zato traži proširenje nadležnosti Evropskog državnog tužilaštva.

Roman Abramovič nije reagovao na višestruke upite novinara SWR da se izjasni o spornim ulaganjima.