RSE: Besciljnih 20 istorijskih koraka – Susret Trampa i Kima u Severnoj Koreji

Tramp je, navodi CNN, napravio 20 koraka na teritoriji Severne Koreje, ušavši tako u istoriju kao prvi aktuelni predsednik SAD koji je zakoračio u tu državu, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Susret označava važan trenutak u istoriji odnosa SAD i Severne Koreje, ali šta znači mimo iskazanog prijateljstva, za sada nije jasno, podvlači CNN i dodaje da ne deluje da je na 50-minutnom sastanku bilo novih obavezivanja osim dogovora da se obnove razgovori, četiri meseca posle propalog samita dva lidera u Vijetnamu.

Naizgled spontani događaj, ocenjuje CNN, podigao je na novi nivo Trampov šoumenski instinkt i shvatanje diplomatije kao provere međuljudskih veština.

Trampov sastanak s Kimom bio je klasična trampovska pozorišna režija, diplomatska produkcija koja je počela iznenadnim tvitom rano ujutru na samitu G20 koji je doveo do sastanka kakav se obično mesecima priprema, ocenjuje BBC.

Televizijska slika sa sastanka bila je potpuno opčinjujuća, ali s kojim ciljem, pita britanski servis, dodajući da je Trampova nekonvencionalna diplomatija smanjila tenzije na Korejskom poluostrvu, ali ipak nije zaustavila severnokorejski nuklearni program.

Mada nema naznaka da su dve strane bitno promenile svoje pozicije, bezbednosni stručnjaci ocenjuju da su smanjene šanse da se Pjongjang vrati provokacijama, piše Volstrit džurnal.

Dve strane su duboko podeljenje oko toga kako i kada bi Pjongjang trebalo da se odrekne nuklearnog arsenala, što je, kako piše list, bilo upadljivo kada su pregovori naglo prekinuti u februaru na samitu u Vijetnamu.

Pjongjang želi da proces ide postepeno i da SAD počnu da uklanjaju neke ekonomske kazne, dok Vašington želi veliku pogodbu u kojoj bi Severna Koreja pristala na konkretne mere pre ublažavanja sankcija.

U Hanoju je Severna Koreja ponudila da zatvori neke delove kompleksa u Jongbjonu, svom glavnom nuklearnom postrojenju koje proizvodi plutonijum i visoko obogaćeni uranijum, a zauzvrat je Kim tražio ukidanje nedavnih sankcija koje blokiraju većinu njegove međunarodne trgovine i strogo ograničavaju uvoz nafte.

Vašington je to odbio, tražeći šire ustupke, posle čega je Pjongjang okrivio SAD za propast samita u Vijetnamu. Ipak, severnokorejski lider je obećao svom narodu ekonomsku revitalizaciju, što, kako ocenjuje Volstrit džurnal, nije moguće dok je zemlja pod sankcijama.

Zbog toga bezbednosni stručnjaci postavljaju pitanje koliko vremena dve strane imaju za dogovor, što povećava šanse za sledeći sastanak Trampa i Kima.

Iako je sastanak doneo opipljive rezultate – obnovu razgovora radnih grupa posle propasti na februarskom samitu u Hanoju, nema spora da su Trampovi motivi za sazivanje sastanka pre svega izborni, piše Gardijan.

Čitavog dana Tramp je gunđao kako mu mediji ne pridaju dovoljno zasluga za smanjivanje tenzija na Korejskom poluostrvu, piše Gardijan uz konstataciju da se sastanak desio samo radi uobličavanja narativa.

Zato na sastanku nije bilo Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, jastreba u spoljnoj politici Džona Boltona, ali je, s druge strane, u zvaničnoj delegaciji bio voditelj Foks njuza Taker Karlson koji je glavni Trampov kanal ka neintervencionističkom delu njegove desničarske baze među glasačima, navodi list i ukazuje da su navodno razgovori s Karlsonom ubedili Trampa da u poslednji čas odustane od napada na Iran.

Činjenica da je sastanak s Kimom bio više od prilike za slikanje, sugeriše da je Tramp svestan da samo slikanje neće doprineti njegovom imidžu umešnog pregovarača koji postiže dogovore kada dođu predsednički izbori u novembru 2020. godine, ocenjuje Gardijan i dodaje da je zato morala da se popravi šteta iz Hanoja.

Samit u vijetnamskoj prestonici je propao pošto su razgovori radnih grupa naveli Kima i većinu posmatrača da poveruju da su SAD otvorene za plan korak po korak, u kojem bi Severna Koreja demontirala delove nuklearnog programa u zamenu za ublažavanje sankcija.

Međutim, Tramp je prve večeri u Hanoju izenadio Kima kada je predstavio sveobuhvatan predlog, objašnjava list, uz ocenu da je to bio neuspešan potez, jer je sevenokorejski lider zauzeo čvrst stav, pa su dve delegacije spakovale kofere i otišle bez ceremonijalnog zajedničkog ručka.

Mada je Tramp i u nedelju rekao da želi sveobuhvatan dogovor, on je naznačio da je spreman na fazni pristup. Predsednik SAD je rekao i da mu je bila čast i naznačio da bi Kim mogao doći u Belu kuću, što je, po oceni Gardijana, strateški cilj režima sve vreme – dobijanje međunarodnog priznanja kao države s nuklearnim oružjem.

Ta strategija znači da Kim nema nameru da se razoruža, ali bi mogao da prihvati ograničenje arsenala – kontrola oružja umesto denuklearizacije, što je očigledno lošiji dogovor od međunarodnog nuklearnog sporazuma s Iranom koji Tramp pokušava da uništi, zaključuje Gardijan.

Sličnu ocenu iznosi Blumberg, s komentarom da je za sada u boljoj poziciji Kim, koji nije naznačio da će se odreći nuklearnog oružja koje režim u Pjongjangu smatra suštinskim za svoj opstanak.

Bez napretka ka dogovoru, Trampovi susreti s Kimom u međuvremenu su poslužili da poboljšaju reputaciju diktatora, ocenjuje Blumberg, navodeći da analitičari kažu da predsednik SAD rizikuje da stvori utisak da je Vašington prihvatio de fakto status Severne Koreje kao države s nuklearnim oružjem.

Tramp je u nedelju na umu imao i unutrašnju politiku i događaji su u najboljem svetlu pokazali njegov šoumenski pristup, ističe Blumberg i navodi da je sastanak bez presedana vratio fokus na Trampa s demokrata koji su u udarnom terminu imali dve noći televizijskog programa za svoje debate.