RSE: Da li je na pomolu azijski NATO?

Odnosi zemalja regiona s Pekingom, iako napeti, suštinski su različiti od hladnoratovskih izazova koji su doveli do stvaranja transatlantskog vojnog saveza, pišu svetski mediji.

Šefovi diplomatija SAD, Japana, Indije i Australije obavezali su se u utorak na sastanku u Tokiju da će podržavati teritorijalni suverenitet i slobodu plovidbe, kako ih je rast tenzija između tih zemalja i Kine približio radi suprotstavljanja ekspanzionističkim ambicijama Pekinga, piše Volstrit džurnal.

„Kao partneri u ovoj Četvorci (Quad), sada je nego ikada ranije od ključnog značaja da sarađujemo kako bismo zaštitili svoje narode i partnere od eksploatacije, korupcije i prinude Kineske komunističke partije“, rekao je državni sekretar SAD Majk Pompeo posle sastanka s novim japanskim premijerom Jošihidom Sugom, a pre sastanak s kolegama iz tri zemlje.

Kina nije odmah reagovala na skup u Tokiju, ali je, ističe američki list, prošlog meseca zamenik ministra spoljnih poslova Kine opisao Četvorku kao „antikinesku liniju fronta, poznatu i kao mini NATO“, dodajući da to odražava „hladnoratovski mentalitet SAD“.

Poslednjih meseci Indija je održavala odvojene pomorske vežbe sa SAD, Japanom i Australijom. Znak bliskosti koordinacije četiri države, dodaje list, biće i ako Indija pozove Australiju na godišnje pomorske vežbe sa SAD i Japanom koje se očekuju kasnije ove godine.

Japanski ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi rekao je da su se ministri Četvorke dogovorili da se sastaju svake godine, navodeći da i druge države mogu da se pridruže.

Spremnost državnog sekretara SAD da se sastane sa saveznicima u Aziji, uprkos krizi s korona virusom u Beloj kući govori o strahu od uspona Kine, ističe Njujork tajms i ukazuje da činjenica da je sastanak održan uživo govori i da delovi Trampove administracije cene multilateralne odnose uprkos njegovom programu „Amerika prvo“.

S rastom agresivnosti kineske vojske u regionu, kao i represijom u Hongkongu, četiri zemlje traže način da sarađuju vojno, ekonomski i tehnološki i da pošalju poruku solidarnosti Pekingu, navodi list, ali i podvlači da su jedino SAD, koje su zauzele posebno čvrst stav prema Kini, delovale spremno da u Tokiju direktno imenuju pretnju.

Druge članice Četvorke, svesne geografske blizine Kine i ekonomskog oslanjanja na tu zemlju, bile su obazrivije u kritikama. Ipak, ministri spoljnih poslova Australije, Indije i Japana su svi spominjali frazu „slobodan i otvoren Indo-Pacifik“, za šta, kako ističe Njujork tajms, diplomate i analitičari dobro znaju da je usmereno na Kinu.

Kada su ministri spoljnih poslova Australije, Indije, Japana i SAD izašli sa sastanka u Tokiju, značaj onoga što se upravo dogodilo nije odmah bio očigledan, piše Tajms, pod naslovom „Razgovori Četvorke prekretnica u rađanju ‘azijskog NATO-a’ nasuprot Kine“.

Sastanak u Tokiju, završen bez zajedničkog saopštenja, na prvi pogled je izgledao kao još jedan diplomatski skup s važnim, ali predvidljivim temama poput COVID-19, borbe protiv terorizma, sajber sigurnosti i humanitarne pomoći, ukazuje londonski list, ali i ističe da bi istoričari u budućnosti mogli da ga označe kao značajan trenutak u epskoj borbi koja se odvijala u istočnoj Aziji, između stare supersile koja bledi i nove koja se pojavljuje.

U poređenju s Evropom, azijske zemlje imaju slabe i često napete odnose i region nikada nije razvio jake multilateralne institucije. Međutim, kako navodi Tajms, u poslednjih 20 godina Kina je svoj ekonomski rast uparila s velikom vojnom potrošnjom, istovremeno odbacujući pretenzije drugih zemalja na grebene i ostrva u Južnom kineskom moru, koje je okupirala i pretvorila u vojne baze.

„Oni nemaju ništa od snage NATO-a ili Evropske unije“, rekao je u avgustu zamenik državnog sekretara SAD Stiven Bigan (Stephen Biegun), govoreći o azijskim zemljama i značaju Četvorke. „Sigurno da postoji iskušenje da se u nekom trenutku formalizuje ovakva struktura. Zapamtite, čak je i NATO počeo s relativno skromnim očekivanjima“.

S druge strane, istorijska poređenja mogu zavarati – odnos Kine i zemalja regiona suštinski se razlikuje od odnosa članica NATO-a i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata, ističe londonski list, ukazujući da čitava Azija donekle profitira od ogromnih zahteva kineskih potrošača. Kina je prošle godine bila najveće izvozno tržište Australije, drugo za Japan i treće za Indiju.

Američki državni sekretar sastao se u Tokiju s kolegama iz Japana, Australije i Indije, u pokušaju da podstakne savezništvo demokratskih država u nastajanju da se suprotstavi povećanoj asertivnosti Kine, ali ipak ne treba očekivati azijski NATO, piše Vašington post.

Sve agresivnija spoljna politika pod predsednikom Si Đinpingom prisilila je demokratske države u azijsko-pacifičkom regionu da se približe, ali, ukazuje list, stručnjaci kažu da je malo verovatno da će to prerasti u azijsku verziju transatlantskog vojnog saveza.

Dok postupci Pekinga izazivaju zabrinutost, azijske države, uključujući Japan i Indiju, oprezne su da izričito ne zauzmu stranu naspram Kine i više vole dijalog, delom zato što imaju razvijene ekonomske veze s tom državom, a delom zato što se ponekad pitaju koliko pouzdanog prijatelja imaju u Vašingtonu, ocenjuje Vašington post.