RSE: Eskalacija protesta protiv Borisova i korupcije u Bugarskoj

Hiljade Bugara okupile su se u sredu ispred Parlamenta na najvećem protestu za dva meseca demonstracija na kojima se traži ostavka premijera Borisova, prenosi Rojters.

U večernjim satima narasle su tenzije pošto su demonstranti bacili više od 100 dimnih bombi i petardi na policiju koja je ispred Parlamenta dovezla „vodene topove”.

Protest u sredu se poklopio s prvom sednicom jesenjeg zasedanja Parlamenta posle letnje pauze, ukazuje Rojters. Demonstranti su protest nazvali „Velika narodna pobuna” aludirajući na plan Vlade za sazivanje „Velike narodne skupštine” koja bi trebalo da usvoji novi ustav.

Najmanje 55 ljudi je povređeno, a skoro 100 privedeno u sredu u Sofiji, javlja agencija Frans pres.

Demonstranti skoro dva meseca svakodnevno blokiraju puteve i protestuju u Sofiji i drugim gradovima, tražeći ostavku Borisova i glavnog tužioca Ivana Gaševa zbog, kako navode, veze s oligarsima, navodi AFP, dodajući da je premijer smenio nekoliko ključnih ministara i predložio novi ustav.

Bugarski predsednik Rumen Radev pozvao je Vladu da se povuče, odražavajući zahtev demonstranata koji traže ostavku premijera i glavnog tužioca zbog navoda da su dozvolili da „mafija oligarha kontroliše zemlju”, prenosi AP.

U govoru poslanicima Radev je rekao da su ostavke Borisova i njegovog kabineta jedini izlaz iz političkih nemira.

Posle ranijih izjava da bi mogao da se povuče, Borisov sada kaže da pokretanjem promene Ustava odgovara na zahteve demonstranta za „restart političkog sistema”, ukazuje AP.

Radev je pozvao poslanike da odbace premijerov plan za promenu Ustava. „Nije nemanje novog ustava izveo ljude na ulice, već nemanje morala među liderima, podrivanje državnosti i korupcija”, rekao je Radev.

Nemiri u sredu su značajna eskalacija posle više od dva meseca demonstracija zbog raširene korupcije, ocenjuje Politiko.

Borisov je sredinom avgusta, u pokušaju da smanji gnev javnosti, rekao da će se povući kada se poslanici dogovore o izboru Velike narodne skupštine za promenu Ustava. On je najavio plan za „restart zemlje” nudeći niz reformi, među kojima su smanjenje broja poslanika sa 240 na 120 i reforma pravosuđa.

Međutim, kako navodi Politiko, i demonstranti i opozicija su odbacili predlog Borisova „dimnu zavesu” za kupovinu vremena da ostane na vlasti.

Kao znak da je vreme od kritičnog značaja, Borisov, koji kao lider stranke GERB s desnog centra dominira bugarskom politikom više od 10 godina, brzo je odbio da podnese ostavku i sada gura plan za novi ustav, iako to deluje nemoguće s obzirom na raspored snaga u Parlamentu.

Za sazivanje Velike narodne skupštine i pisanje novog ustava, Vladi je potrebna podrška dve trećine poslanika – najmanje 160 od 240, što deluje nedostižno, ukazuje Politiko i dodaje da je Borisov u sredu imao podršku 127 poslanika što mu omogućava da makar počne debatu o novom ustavu, iako zna da neće imati kvorum za Veliku narodnu skupštinu.

Bugarska koja je ušla u EU 2007, prema Transparensi internešnalu, rangirana je kao najkorumpiranija članica Unije, a nijedan viši zvaničnik nije uhapšen po optužbi za korupciju, piše Dejli telegraf.

Uprkos tome, navodi britanski list, vladavina prava u Bugarskoj nije privukla isti nivo pažnje Evropske komisije kao isti problem u Poljskoj i Mađarskoj.

Za razliku od Varšave i Budimpešte, Borisov – majstor karatea i bivši telohranitelj, pazio je da javno iskaže lojalnost EU i posebno uticajnoj Evropskoj narodnoj partiji desnog centra, ukazuje Telegraf, ali dodaje da se međunarodni pritisak povećava.

Stanje demokratije i vladavine prava u Bugarskoj je prošle nedelje spomenuto u Evropskom parlamentu tokom sastanka iza zatvorenih vrata kojim je predsedavala holandska poslanica Sofi In’t Veld, ukazuje Juronjuz.

Veld je od bugarskih vlasti tražila dodatna razjašnjenja navoda o korupciji. Ona je takođe pozvala Evropsku komisiju da prestane da žmuri pred takvim optužbama, navodeći da, ako EU treba da podrži narod u Belorusiji koji traži demokratiju, vladavinu zakona i temeljna prava, onda treba zauzeti čvrst stav o tim pitanjima i unutar EU.

Međutim, ističe Juronjuz, to je nezgodna situacija za Brisel, pošto bugarski premijer ima dobre veze u EU i Evropskoj narodnoj partiji.

Analitičarka Amanda Pol iz briselskog instituta „Juropian polisi senter” kaže da su stvari komplikovane u vezi sa unutrašnjim pitanjima članica EU.

„Uvek je delikatno pitanje razmatrati stanje u nekoj državi članici”, rekla je ona. „Videli smo to ranije s Mađarskom i Poljskom, gde odgovor EU kao kluba možda nije bio brz koliko je trebalo zato što su te zemlje deo kluba, što komplikuje stvari”.