RSE: Hoće li svet stajati po strani ako Kina interveniše u Hongkongu

Posle demonstracija tokom vikenda na kojima je zabeleženo najgore nasilje u tromesečnim protestima, deo studenata i đaka u Hongkongu su u ponedeljak bojkotovali nastavu, dok iz Pekinga stižu upozorenja da će ubrzo biti okončan prodemokratski talas, piše agencija Frans pres.

Peking, koji podržava vladu Hongkonga, na proteste je za sada reagovao taktikom zastrašivanja, povećavajući pritisak na kompanije u Hongkongu da upozore zaposlene da ne učestvuju u protestima, ali i objavljivanjem kretanja vojske i vojnih vežbi blizu Hongkonga, navodi AFP, a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Državna novinska agencija Sinhua u uredničkom komentaru je upozorila da se „približava kraj“ protestima, bez navođenja daljih detalja.

Kina je izgleda krenula u dugoočekivano suzbijanje opozicije u Hongkongu, hapšenjem prodemokratskih poslanika i aktivista, kao i zabranom protesta, ali su oštre mere rizičan potez zastrašivanja javnosti što bi moglo izazvati dodatnu srdžbu stanovnika tog grada i snažnije proteste, ocenjuje Volstrit džornal.

Građanima Hongkonga je uskraćeno pravo da biraju izvršnu vlast i većinu poslanika, a sada vlasti žele da im oduzmu mogućnost da izraze svoje nezadovoljstvo, ocenjuje Volstrit džornal i konstatuje da Peking ne može tolerisati negativne komentare ili demonstracije u Hongkongu zato što ukazuju na manjak demokratskog legitimiteta Komunističke partije.

Mada šefica vlade Hongkonga Keri Lam i policija tvrde da žele da očuvaju red i vladavinu prava, oni podrivaju oboje, ističe američki list u uredničkom komentaru i ocenjuje da svet mora podržati Hongkong i njegove hrabre borce za slobodu.

Pretnja Pekinga da će vojnom intervencijom okončati proteste u Hongkongu predstavlja diplomatsku zagonetku za spoljni svet, ističe kolumnista britanskog Tajmsa Edvard Lukas, uz ocenu da kriza u Hongkongu može pokvariti proslavu 70. godišnjice Narodne Republike Kine 1. oktobra.

Prijateljski i konstruktivni odnosi s Kinom svakako su važan cilj, ukazuje Lukas i dodaje da je jedan pristup, koji zagovaraju oni s ekonomskim interesima u kopnenom delu Kine, da se ne izazivaju problemi u odnosima s tom zemljom, jer snovi o demokratiji i slobodi građana Hongkonga nisu njihov posao.

Taj pristup, mada jednostavan i profitabilan, ignoriše opasnost od režima u Pekingu na drugim frontovima, ocenjuje se u tekstu i dodaje da je kinesko mešanje u unutrašnju politiku u zemljama kao što su Kanada i Australija podmićivanjem, zastrašivanjem i propagandom, dostiglo alarmantne nivoe.

Kina je podrila evropske zemlje kao što su Mađarska i Grčka, uglavnom neispunjenim obećanjima o velikim infrastrukturnim sporazumima, a sličnu taktiku koristi u Africi, Latinskoj Americi i južnoj Aziji.

Stajanje po strani u slučaju Hongkonga sugeriše da Kina neće naići na otpor po drugim pitanjima, što šalje opasnu poruku. Dok se režim u Pekingu oslanja na svoju sposobnost da deli i vlada, velike industrijalizovane zemlje, ako deluju zajedno, mnogu su veće, bogatije i snažnije od Kine, zaključuje Lukas i ističe da je kineskom predsedniku Si Đinpingu potreban spoljni svet, kao što je svetu potrebna Kina.

Utoliko u slučaju da Peking interveniše u Hongkongu, zapadne zemlje ne bi trebalo da pošalju svoje velikodostojnike na proslavu godišnjicu Kine, ističe kolumnista Tajmsa. Ako Si želi skladnu i srećnu proslavu 1. oktobra, on može mnogo dobiti promenom kursa u Hongkongu, jer je proslava Komunističke partije stvorila mogućnost za prednost koju svet treba da iskoristi, zaključuje Lukas.

Američki predsednik Donald Tramp ima „skoro pa“ ispravnu politiku prema Kini, piše kolumnista Njujork tajmsa Rodžer Koen i ističe da je vreme da se podvuče crta zbog agresivne politike kineskog predsednika.

Otkad je Si postao predsednik 2013. godine, jasno je stavio do znanja ambicije Kine, podizanjem uloga na strateškom, vojnom, tehnološkom i ekonomskom frontu, ističe Koen i navodi da su SAD u direktnom ideološkom ratu s Kinom koji će uobličiti svet u 21. veku. Trgovinski rat SAD i Kine i hrabri demonstranti u Hongkongu koji se bore za očuvanje vladavine prava, naličja su tog sukoba.

Tramp je u pravu kada kaže da se Kina ne može pridružiti svim međunarodnim organizacijama dok igra po sopstvenim pravilima – ne može postizati trgovinske sporazume, a onda da ih ne poštuje, oslanjajući se na beskonačni globalni kapacitet da se žmuri na njeno predatorsko ponašanje, dodaje se u komentaru.

S druge strane, Trampova tvrda politika jednog dana, a onda pohvale Siju drugog dana, nije način da se pregovara, ali se Kina predugo provlačila, ističe Koen i dodaje da je utoliko predsednikova izjava da neće moći da postigne trgovinski sporazum s Kinom ako bude nasilja u Hongkongu kao na Tjenanmenu, možda njegov najbolji trenutak, uz nadu da je to zaista mislio, imajući u vidu prezir koji pokazuje prema ljudskim pravima.

Mnogo toga je na ulogu u Hongkongu, trećem po veličini tržištu kapitala u svetu. To je ključni trenutak u američko-kineskom ideološkom ratu i drugi Tjenanmen bi Sijev ambiciozni program mogao pretvoriti u propast, zaključuje Koen, uz ocenu da je kineski predsednik ranjiviji nego što izgleda, što je Tramp intuitivno osetio.