RSE: Izveštaj UN pojačava pritisak na Rijad zbog ubistva Kašogija

Specijalna izvestiteljka Saveta za ljudska prava UN za vansudska pogubljenja Anjes Kalamar pronašla je „verodostojne dokaze“ koji zahtevaju dalju istragu o umešanosti saudijskog princa u ubistvo Kašogija, čime se povećava pritisak na kraljevstvo koje se suočava sa globalnim ogorčenjem zbog ubistva, piše Volstrit džurnal.

Izveštaj od 105 strana najdetaljniji je i najsveobuhvatniji prikaz ubistva u oktobru 2018. godine i verovatno će, ukazuje Volstrit džurnal, dovesti do ponovnog preispitivanja o Saudijskoj Arabiji dok američki predsednik Donald Tramp, uprkos protivljenju Kongresa, namerava da proda kraljevstvu oružje vredno više milijardi dolara, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Mada u izveštaju nema konkretnih dokaza koji bi naveli predsednika SAD da napusti jednog od najbližih saveznika i koji bi saudijskog prestolonaslednika poslali na sud, detalji ubistva 2. oktobra toliko su zastrašujući, a sada i javni, da je teško zamisliti da neće biti posledica, ocenjuje agencija Asošiejted pres.

Izveštaj specijalne izvestiteljke UN po mandatu Saveta za ljudska prava UN s novim detaljima vratio je jeziv slučaj – smišljeno ubistvo i raskomadano telo žrtve – u središte pažnje baš kada je, kako ocenjuje AP, delovalo da su se princ i njegova zemlja izbavili iz skandala, pošto su mnoge zemlje i kompanije nastavile da posluju s ultrabogatom kraljevinom.

Veruje se da je Kašogi raskomadan u saudijskom konzulatu u Istanbulu, gde je otišao po dokumenta za venčanje i njegovi ostaci nikad nisu nađeni. Rijad tvrdi da je ubistvo delo odmetnutih zvaničnika posle tuče u konzulatu.

Visoki zvaničnik u saudijskom ministarstvu spoljnih poslova Adel al-Džubeir, kako ukazuje AP, odbacio je izveštaj, navodeći da ne sadrži „ništa novo“ i da je ispunjen „protivrečnostima i neosnovanim optužbama koje dovode u pitanje njegovu verodostojnost“.

Kalamar je rekla da je odgovornost za ubistvo Kašogija na Saudijskoj Arabiji, premda ne može odrediti krivca, ali je, kako ukazuje AP, fokus i dalje na čoveku koji bi trebalo da postane saudijski kralj, pošto je izvestiteljka UN rekla da su ljudi umešani u ubistvo odgovorni prestolonasledniku.

Značaj preporuke izvestiteljke UN da saudijski prestolonaslednik i njegova imovina budu predmet „ciljanih sankcija“ dok se ne obezbede dokazi da nema nikakvu odgovornost u pogubljenju Kašogija, ne može se potceniti, ocenjuje list Indipendent, uz pitanje da li je takav saveznik potreban Zapadu protiv Irana.

Bin Salman ima središnju ulogu u eskalaciji sukoba SAD, uz podršku Izraela, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata s jedne strane, i Irana i njegovih saveznika s druge, ističe britanski list.

Tramp je dao snažnu podršku Saudijskoj Arabiji i optužio Iran za sabotaže u Persijskom zalivu, ali će, kako piše Indipendent, imati poteškoće da razveje međunarodne sumnje da je Saudijska Arabija umešana u zavere da se isprovocira rat SAD-Iran dok Rijad ne iznese uverljivo objašnjenje ko je izdao naređenje za ubistvo Kašogija.

Izveštaj o ubistvu Kašogija i nalazi holandske istrage o obaranju malezijskog aviona MH17, objavljeni istog dana, potvrdili su ono što se već znalo, ali će osigurati da nijedna od dve kontroverze ne nestane, što će imati posledice, ne samo tako što će dodatno zakomplikovati odnose Zapada s Moskvom i Rijadom, ocenjuje BBC.

Dva dokumenta, ukazuje BBC, postavljaju pitanja da li svetom vlada međunarodno pravo ili prevagu imaju interesi pojedinih država, šta se dešava kada su ljudi ubijeni kao rezultat aktivnosti države ili pojedinaca povezanih s državom i da li je važno da li je država strateški saveznik ili potencijalni neprijatelj, ističe BBC.

Dilema u saudijskom slučaju, međutim, nosi veću težinu, pošto je Saudijska Arabija ključni saveznik Zapada, podvlači britanski servis i dodaje da je obnova Kašogijeve sage došla u vreme rasta tenzija s Iranom u Persijskom zalivu i kada je uloga Saudijske Arabije u jemenskom sukobu opet pod pažnjom.

Kongres i administracija SAD i ranije su se sporili o budućoj prodaji oružja Saudijskoj Arabiji, dok je britanska prodaja oružja pod sudskim preispitivanjem. Debata u Vašingtonu ipak ima veći značaj, ocenjuje BBC i konstatuje da je ubistvo Kašogija pokrenulo fundamentalnu debatu o odnosu dve zemlje, koja je daleko od rešene.

Dan posle izveštaja, američki Senat je glasovima predstavnika obe stranke glasao da se spreči prodaja municije Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao ukor pokušaju administracije da zaobiđe Kongres proglašavanjem vanrednog stanja zbog Irana, piše Njujork tajms.

Republikanci su se pridružili demokratama u rastućem nezadovoljstvu što administracija koristi vanredna ovlašćenje da isključi kongresmene iz odluka o nacionalnoj bezbednosti, kao i upornoj podršsci Bele kuće Saudijcima uprkos pritisku Kongresa da se kazni Bin Salman zbog ubistva Kašogija, dodaje list.

Nijedno spoljnopolitičko pitanje nije stvorilo toliki jaz između Trampa i Kongresa i glasanje o blokadi prodaje oružja produbilo je podele, ističe Njujork tajms i ukazuje da je Tramp najavio veto koji će u Senatu teško biti prevaziđen pošto je samo sedam republikanaca bilo protiv podaje oružja Saudijcima.

Vođa republikanske većine u Senatu Mič Mekonel rekao je da je dilema da li da se kazni „nesavršeni partner“ i podriju američki napori za saradnju i kontrolu Irana ili da se „nesavršeni partner drži u blizini i iskoristi uticaj“.

S druge strane, kako ukazuje Njujork tajms, uticajni republikanac Lindzi Grem rekao je da treba poslati signal Saudijskoj Arabiji da dok postupka kako postupa, nema mesta za stratešku saradnju.

„Nema te količine nafte koju možete napraviti da ubedite mene i ostale da vam dozvolimo da seckate nekog u konzulatu“, rekao je Grem.