Makedonija sledeće nedelje potpisuje pristupni protokol sa NATO

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne znam, koliko, toliko pratio sam skoro sva ova zbivanja oko rešavanja spora između dveju država (Grčke i Makedonije) i konačne promene imena, ali ne naiđoh da je neko od naših zvaničnika ili državnih instiucija uputio čestitke obema, pomenutim, državama za razliku od, recimo, mnogo visokih svetskih zvaničnika. U čemu je suština ćutanja?

   1. Kako u cemu je sustina cutanja: pa i strahu da se ne zamere Cepurinu !

      1. Kako sad to? Pa, evo juče imasmo, po ko zna koji put, prilike da iz usta našeg predsednika čujemo da je Srbija stabilna, samostalna, slobodna, i pre svega, nezavisna država, da vodimo svoju politiku i u interesu naših građana ne obazirući se na druge i da svakome možemo i smemo da kažemo svoje mišljenje i stav bez obzira o kojim pitanjima se radi. Šta je istinito u svemu ovome?

2. Samo napred, čestitke Makedoniji, naročito jer se selim tamo. Jedan od razloga je i ova vest. Posrana „srbija“ me ne interesuje više. Zato što je generacija unuka degenerika iz osamdesetih sada još degenerisanija, i te zveri sad istinski ne žele da i posrana „srbija“ bude normalan svet. Neće oni u NATO. Neće u EU. Oduševljavaju se nekim azijatskim kretenima. Onda ja ne želim više sa takvim degenericima da imam ništa, osim što im želim totalnu propast, i fizičko nestajanje tog zla i prljavštine čovečanstva. Ja hoću da živim u okruženju gde se menja i prilagođava normalnom svetu, a ne u takvoj prljavštini i zlu. Pogrešio sam pa sam ostao, mislio sam da su to ljudi, i da će kad padne milošević sa žarom požuriti u normalan svet, kao svi ostali. Ali to nisu ljudi, već zveri, koje su jedva dočekale da drugi put u 30 godina rade isto. E pa kad već nisam otišao u Sloveniju dok je bila SFRJ kad je to moglo sa ličnom kartom, dva puta neću pogrešiti. Sad idem u Makedoniju dok još nije postala EU. Živela Makedonija! A te zveri tu što se mene tiče treba opet bombardovati, pa izgaziti tenkovima, sada jednom zauvek, i onda konačno evropeizovati tu teritoriju. To ja imam o njima da kažem.

   1. Ovolike izlive ljutnje, razočarenja, besa, jeda,……….odavna nisam imao prilike da pročitam. Da tragedija bude veća ovakvih slučajeva je mnogo ali ljudi trpe, muče se, jedu se u sebi, psuju sebi u bradu, trude se da nekako prežive u nadi da će, napokon, doći neki bolji dani mada je to, objektivno gledano, na dosta dugačkom štapu. Na žalost svih nas sve ovo premnogo dugo traje, izgubismo generacije ljudi, spašava se ko kako može dok nam životi proleću pored nas velikom brzinom. Na mah pomislih da autoru komentara nešto posavetujem, ali ostadoh bez reči, osim, recimo da čuva svoje zdravlje i koliko je moguće, u svemu ovome, ostane pri zdravoj pameti. Poštovani(a) nadam se da nećete, iz iskustva Vam to kažem, pogrešiti ako ste tako odlučili. Doduše i tamo nije sjajno, teško se živi, mnogo je problema, ali poslednja događanja, za razliku od nas, daju objektivnu nadu da se Makedonija nalazi na pravom putu i da će to njeni građani vrlo brzo osetiti. Svima njima i Vama, naravno, želim srećnu i perspektivniju budućnost i istrajnost u što bržem pridruživanju normalnom i pristojnom svetu.

3. Bravo za Makedoniju!
   Mi ćemo sada biti zadnji ruski „korov“ na Balkanu.