RSE: Može li Hongkong biti drugi Tjenanmen

Ovo može biti rizik za reputaciju i privredu zemlje koja se dugo oporavljala od izolacije posle krvavog slamanja demonstracija na Tjenanmenu pre 30 godina, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Sve nasilnije demonstracije ovog leta gurnule su teritoriju pod kineskim upravom u najozbiljniju krizu poslednjih decenija, što je jedan od najvećih izazova kineskog vodje Si Đinpinga otkako je došao na vlast 2012, ocenjuje Rojters.

Demonstranti kažu da se bore protiv podrivanja modela „jedna zemlja, dva sistema“ koji Hongkongu osigurava određenu autonomiju otkad ga je Velika Britanija vratila Kini 1997. godine. Oni traže ostavku gradske čelnice Keri Lam i nezavisnu istragu o postupanju prema demonstrantima.

Vlasti tvrde da su demonstracije nezakonite i opasne, ukazujući na njihov negativan uticaj na oslabljenu ekonomiju. Takodje, ukazuje Rojters, Peking tvrdi da kriminalci i agitatori podstiču nasilje ohrabreni „mešanjem“ stranih sila.

Dok se Hongkong pripremao za deseti vikend protesta, Kina je preko provladinih medija optužila SAD da podržavaju demonstracije i podstiču nemire, uz upozorenje na mogućnost direktne intervencije ako vlasti Hongkonga ne uspeju same da ugase nemire, piše Volstrit žurnal.

Krajem prošle sedmice, kineski mediji objavili su fotografiju šefice političkog odeljenja generalnog konzulata SAD u Hongkongu Džuli Eda kako se u jednom hotelu sastala s istaknutim članovima opozicije, uključujući 22-godišnjeg Džošuu Vonga, koji se smatra ključnom figurom protesta u Hongkongu pre pet godina.

Kineski mediji predstavili su sastanak kao dokaz da američka „crna ruka“ stoji iza protesta, piše njujorški list, navodeći da je državna televizija CCTV navela da je CIA poznata po podsticanju „obojenih revolucija “ u bivšim sovjetskim republikama. Zvaničnici Pekinga su takodje rekli da su nemiri u Hongkongu označeni kao obojena revolucija, ukazuje list.

Hongkonški aktivisti odbacili su optužbe o umešanosti SAD, navodeći da su kineske vlasti u prošlosti prebacivale krivicu na strance kada situacija izmakne kontroli i da te tvrdnje treba da ojačaju moralni autoritet u slučaju da budu potrebne drastičnije mere.

Vlasti žele da uguše proteste do 1. oktobra, kada će kineski čelnici hteti da proslave 70. godišnjicu osnivanja Kine, bez nemira u Hongkongu, kažu stručnjaci za politiku. Utoliko bi posebno važni mogli biti naredni dani.

Sve je više naznaka da će se u Hongkongu dogoditi nešto strašno, pošto je američki predsednik Donald Tramp u suštini dao kineskim vladarima zeleno svetlo za gušenje prodemokratskih protesta, rekavši da je to stvar Kine i Hongkonga, ocenila je Frida Gitis kolumnistkinja Vašington posta.

Tramp je potpuno odustao od bilo kakve pretenzije na moralni autoritet SAD. U vreme kada su stotine hiljada stanovnika Hongkonga hrabro izlazile na ulice u odbranu svojih prava, nezainteresovamnost američkog predsednika je skandalozna i opasna, navodi se u komentaru Vašington posta.

S druge strane, dok Kina eksploatiše strah od krvavog suzbijanja protesta kao na Tijenanmenu, analitičari kažu da će potencijalne katastrofalne ekonomske i političke posledice odvratiti Peking od otvorene vojne intervencije u Hongkongu, ocenjuje agencija Frans pres.

Kako su sukobi prodemokratskih demonstranata i policije u bivšoj britanskoj koloniji postali sve silovitiji, osuda Pekinga je sve zlokobnija, uz upozorenja da će oni koji se igraju vatrom „umreti od nje“.

Mada su kineska policija i vojska prikazali vežbe protiv nemira, stručnjaci smatraju da Peking želi da iskoristi pretnju direktnom intervencijom kako bi pokušao da zastraši demonstrante, ali da je slanje vojske u Hong Kong prevelik rizik za reputaciju i privredu Kine.

Brutalno gušenje protesta 1989. na pekinškom trgu Tjenanmen dovelo je do dvogodišnjeg slabog privredog rasta na ivici stagnacije, jer je Kina postala medjunarodni parija.

Pad zbog slične intervencije u Hongkongu bio bi daleko teži, ocenjuje agencija ističući da je dugoročna stabilnost medjunarodnog finansijskog središta presudna za ekonomsko blagostanje Kine, ističe AFP.