RSE: Nestabilnost Malija – pretnja za širi region

Predsednik Malija najavio je ostavku na državnoj televiziji rano u sredu samo nekoliko sati pošto su pobunjeni vojnici upali u glavni grad i odveli ga u pritvor, piše Vašington post, ističući da je to označilo kraj sedmogodišnje vladavine Ibrahima Bubakara Kejte zapadnoafričkom zemljom koja se borila s pobunom islamista, ekonomskom krizom i pandemijom izazvanom korona virusom.

List dodaje da je u utorak glavnim gradom Bamakom vladao haos – vojnici su zabarikadirali puteve, opkolili državnu televiziju i pucali u vazduh. Osim predsednika uhapšen je i premijer Bubu Sise koji je neposredno pred privođenje „opravdao razloge” gneva svojih zemljaka i pozvao vojnike na razgovor.

Ovim događajima, dodaje list, prethodili su višenedeljni protesti hiljada demonstranata na ulicama Bamaka, koji su optuživali Kejtu za korupciju, lažiranje rezultata parlamentarnih izbora u aprilu, kao i za lošu strategiju u borbi protiv militantnih grupa lojalnih Al-Kaidi i Islamskoj državi.

Militanti su se pojavili pre osam godina na severu zemlje i od tada su se proširili preko granice u Burkinu Faso i Niger. Broj smrtnih slučajeva od terorizma u tri zemlje povećao se pet puta od 2016. godine, premašivši 4.000 u 2019. godini, dok je prema podacima nevladinih organizacija broj ubijenih u ovoj godini znatno veći.

Sveža nestabilnost u Maliju poslednji je znak pogoršanja bezbednosne situacije na većem delu Sahela, sušnom geografskom pojasu koji se proteže duž Afrike južno od Sahare, ukazuje Volstrit žurnal.

Bezbednosni problemi u Maliju pojačali su se protekle decenije i sada je u zemlji oko 15.000 stranih trupa koje su razmestile Francuska i multinacionalne snage Ujedinjenih nacija.

Kada se bezbednosna situacija u Maliju 2012. pogoršala, Francuska je, uz obaveštajnu i logističku podršku SAD, intervenisala u nameri da odvrati militante. Francuske snage su 2013. zbacile džihadiste koji su zauzeli sever Malija. Militanti su se, međutim, pregrupisali i proširili koristeći sukobe među zajednicama kako bi regrutovali i proširili svoj uticaj u centralni deo zemlje.

Vođe vojnog udara založile su se za nove izbore kako bi rešili političku krizu u krhkoj zapadnoafričkoj državi, ukazuje agencija Frans pres.

Zemlje regiona su izrazile su protivljenje bilo kakvim neustavnim promenama vlasti. Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država najavila je suspenziju Malija u upravnim telima tog 15 – članog bloka. Takođe je obećala da će zatvoriti kopnenu i vazdušnu granicu prema Maliju i uvesti sankcije protiv „svih pučista, njihovih partnera i saradnika”.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš tražio je „trenutno i bezuslovno puštanje” Kejte i Sisea, dok su SAD i Francuska izrazili zabrinutost zbog razvoja događaja kao i protivljenje promeni režima.

Pritvor je bio dramatična promena sreće za Kejtu, koji je pre sedam godina pobedio na prvim demokratskim izborima posle državnog udara u Maliju odnevši više od 77 odsto glasova, ističe AP, dodajući da je zemlja dugo primala pohvale kao model demokratije u regionu.

Nestabilnost u Maliju mogla bi se proširiti i izvan granica te zemlje čiji strateški položaj ima geopolitičke implikacije na zapadnu Afriku, Sahel, širi arapski svet, Evropsku uniju i SAD, ocenjuje Njujork tajms.

U godinama posle sticanja nezavisnosti od Francuske 1960, Mali se smatrao demokratskim uzorom u regionu. Međutim, državni udar 2012. delom je posledica Arapskog proleća, što takođe podvlači položaj Malija koji povezuje severnu Afriku s ostatkom kontinenta.

Posle pada Muamera el Gadafija u Libiji 2011. stotine teško naoružanih malijskih pobunjenika koji su se borili za libijskog vođu vratili su se kući i napali severne gradove, stvorivši haos koji je prethodio vojnom udaru.

Mali je deo onoga što neki nazivaju francuskim „večnim ratom” u Sahelu, području ogromnom podsaharskom području koje se proteže od Senegala do Sudana. U Maliju je, navodi Njujork tajms, smešteno oko 5.000 vojnika francuskih vojnika i sofisticirane vazdušne snage, uključujući dronove.

SAD su takođe značajno prisutne u Sahelu, gde boravi oko 1.400 američkih vojnika, uključujući trupe za specijalne operacija, kao i dve baze za dronove u Nigeru. Stejt department je u poslednje dve godine pružio 323 miliona dolara u obuci i drugoj sigurnosnoj pomoći takozvanim zemljama G5 Sahel – Maliju, Burkini Faso, Nigeru, Čadu i Mauritaniji.