RSE: Niz afera muči nemačke demohrišćane u tzv. super-izbornoj godini

Navodi o korupciji i sve veća frustracija zbog sporog sprovođenja vakcinacije prete da naštete Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) Angele Merkel na izborima ove nedelje u jugozapadnim pokrajinama Baden-Virtemberg i Porajnje-Falačka, piše Gardijan (The Guardian).

Poslednjih dana, stranka desnog centra pokušava da se distancira od poslanika iz CDU i drugog iz sestrinske stranke, bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), za koje se navodi da su preko svojih kompanija ostvarili dobit u poslovima nabavki maski tokom prošlogodišnjeg prvog talasa pandemije.

Iako je, ukazuje Gardijan, verovatnije da će o pokrajinskim izborima u nemačkom federalizovanom sistemu više odlučivati regionalna nego nacionalna pitanja, simbolični porazi demohrišćana u njihova dva bivša uporišta mogli bi obuzdati ambiciju novog vođe CDU-a Armina Lašeta da postane kandidat bloka za novog kancelara.

Ovonedeljni izbori u jugozapadnim pokrajinama prvi su test novog lidera CDU-a, piše Tajms (The Times), ukazujući da je podrška CDU pala na 30 odsto, što je najniži nivo od početka pandemije, šest meseci pre saveznih izbora koji će Nemačkoj dati prvog novog kancelara posle gotovo 16 godina.

Lašetu je potreban uverljiv nastup na izborima u nedelju, ako želi da pokaže desnom centru da je najbolji kandidat za naslednika Merkel.

Međutim, ističe Tajms, ankete pokazuju da je CDU zaostaje sedam bodova za Zelenim u Baden-Virtembergu, što sugeriše moguće lošije rezultate nego pre pet godina. Takođe je izjednačen sa Socijaldemokratama levog centra za prvo mesto u Porajnju-Falačkoj, gde je CDU nekada imao prednost od 11 poena.

List ističe da su neposredni izvor problema stranke poslanici koji su navodno zaradili stotine hiljada evra provizije na ugovorima za maske. Jedan od poslanika, Nikolas Lebel, dao je ostavku u Bundestagu, ali drugi, Georg Nislajn, rekao je da neće odstupiti do kraja svog poslaničkog mandata u septembru.

Istovremeno, naglašava Tajms, vodstvo stranke strahuje da bi moglo doći do dodatnih otkrića dok su nemački mediji ponovili prethodne tvrdnje o sumnjivom poslovanju u stranci.

Objavljene su tabele koje pokazuju da prosečni poslanik iz CSU godišnje u privatnom sektoru zarađuje 126.000 evra povrh svoje parlamentarne plate od 116.000 eura, dok je prosečni dodatni prihod poslanika iz CDU iznosio je 43.700 evra godišnje.

Početak super-izborne godine ipak nije toliko „super“ za demohrišćane Angele Merkel, ocenio je Politiko (Politico), naglasivši da su ovonedeljna glasanja prvi od sedam izbora u Nemačkoj ove godine.

Skandal s maskama, koji bi prema mišljenju pojedinih zastupnika iz CDU-a mogao dugotrajnije naštetiti stranci, poklopio se s „zapanjujućim brojem drugih skandala“, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Ministar zdravlja Jens Špan okrivljen je za spor ritam vakcinacije i neuspešno uvođenje brzih testova na korona virus, dok se ministar privrede Peter Altmajer našao na udaru zbog kašnjenja u raspodeli finansijske pomoći firmama pogođenim tromesečnim merama zatvaranja.

Dok tužioci u Minhenu istražuju navode o korupciji u slučaju maski, vlasti takođe istražuju CDU-ovog poslanika u Bundestagu Aksela Fišera zbog sumnje da je s drugim bivšim i sadašnjim poslanicima Bundestaga dobio novac od Azerbejdžana u zamenu za glasanje za proazerbejdžanske predloge i rezolucije.

Poslanik CDU-a Filip Amtor takođe se našao pod lupom zbog lobiranja za američku tehnološku kompaniju Augustus intelidžens.

Nakon što je u početku tvrdio da nije primio nikakvu uplatu za svoje usluge, kasnije je priznao da je od kompanije dobio hiljade deonica.

Ali, prema oceni londonskog lista, CDU ima još jedan veliki problem: samu Merkel.

Kancelarka zajedno s guvernerima 16 saveznih država mesecima oblikuje nemačku nacionalnu politiku u borbi protiv korona virusa. Poslednjih nedelja sve je teže i teže se snalazi. Stručnjaci kažu kako će se njen uticaj i dalje smanjivati uoči izbora u septembru.

Tajming skandala s maskama na početku super-izborne godine za stranku Angele Merkel, koja se bori da zacrta novo poglavlje kako se bliži kraj više od 15 godina njezinog vodstva, katastrofalan je, ocenjuje Vašington post.

Nekada hvaljeni odgovor Nemačke na pandemiju korona virusa suočava se sa sve većim kritikama, ističe list.

Velika Britanija – koja se u Berlinu često spominjala kao primer kako se ne treba nositi s pandemijom – sada ima manje dnevnih slučajeva od Nemačke s više od 30 odsto Britanaca koji su primili barem jednu dozu vakcine – u poređenju sa šest odsto Nemaca.