RSE o „Putinovom scenariju iz snova“: Ukrajina, pa Moldavija – hoće li Kremlj proširiti svoj rat?

Kijev je okrivio Moskvu da je organizovala napade sa eksplozijama koje su oštetile dva radijska tornja i zgradu u kojoj se nalaze kancelarije separatista u Tiraspolju, nepriznatom glavnom gradu Pridnjestrovlja, koji se otcepio od Moldavije početkom 1990-ih poslije kratkog rata.

Reakcija Moldavije bila je opreznija. Nakon sastanka sa svojim najvišim bezbednosnim zvaničnicima 26. aprila, moldavska predsednica Maja Sandu, koja je zamenila dugogodišnjeg ruskog saveznika i zalaže se za jače veze sa Zapadom, optužila je „proratne frakcije“ da pokušavaju eskalirati tenzije u Pridnjestrovlju, piše RSE.

Navodni napadi, zbog kojih su mnogi pobegli, automobilima odlazeći iz Pridnjestrovlja u pravcu drugih delova Moldavije, usledili su nakon nedavnog zveckanja oružjem visokog ruskog vojnog oficira.

Pored sopstvenih borbenih snaga, oko 2.000 ruskih vojnika stacionirano je u Pridnjestrovlju u poslednje tri decenije, navodno da čuvaju najveće evropsko skladište municije u Kobasni, samo dva kilometra od granice s Ukrajinom.

General ruske vojske Rustam Minekajev rekao je 22. aprila da Moskva namerava da preuzme južnu Ukrajinu, uključujući i lučki grad Odesu, što bi joj omogućilo „još jedan izlaz u Pridnjestrovlje“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Minekajev komentar signal da je ruska invazija samo „početak“ i da „žele da zauzmu druge zemlje“.

Uprkos neuspesima njegove vojske u Ukrajini, ruski predsjednik Vladimir Putin mogao bi se odlučiti za veće otimanje zemlje, rekao je Stefan Volf (Wolff), profesor međunarodne bezbednosti na britanskom Univerzitetu Birmingem, u komentarima e-mejlom za RSE.

„U Putinovom scenariju iz snova, da. On zauzima celu južnu Ukrajinu, priznaje Pridnjestrovlje, a zatim stvara još problema u ostatku Moldavije, uključujući Gagauziju“, objasnio je Volf, misleći na autonomnu oblast Moldavije koja je naseljena uglavnom pravoslavnim hrišćanima koji govore turski jezik.

Neki tvrde da je Minekajev samo prenosio novo razmišljanje unutar najviših ešalona ruske vojske.

„Ruska vojska veruje da je ograničavanje početnih ciljeva rata ozbiljna greška. Oni sada tvrde da se Rusija ne bori protiv Ukrajine, već protiv NATO-a“, napisali su Andrej Soldatov i Irina Borogan u članku za američki Centar za analizu evropske politike (Center for European Policy Analysis).

„Viši oficiri su stoga zaključili da se zapadna alijansa bori u potpunosti (kroz nabavku sve sofisticiranijeg oružja), dok njene vlastite snage deluju pod mirnodopskim ograničenjima poput prepreke za zračne napade na neka ključna područja ukrajinske infrastrukture. Ukratko, vojska sada zahteva sveobuhvatni rat, uključujući mobilizaciju“, napisali su.

Kao mogući znak promene strategije, ruski raketni napad 26. aprila bio je usmeren na ključni most koji povezuje ukrajinsku oblast Besarabia s ostatkom regije Odesa. Međutim, uprkos tom napadu, vojni stručnjaci postavljaju pitanje da li bi Rusija mogla pokrenuti novu ofanzivu u regionu.

„Ne vidim ovo ni izdaleka realistično“, rekao je Majkl Kofman (Michael), koji vodi Program ruskih studija u CNA, neprofitnoj istraživačkoj i analitičkoj organizaciji smeštenoj u Arlingtonu u Virdžiniji.

„Sve u svemu, mislim da je ruska vojska dramatično smanjila borbenu efikasnost s obzirom na visoke gubitke i ograničenja raspoloživosti snaga. Oni su skupili ono što je preostalo u stalnim snagama kako bi dobili neka pojačanja. To ne može nadoknaditi gubitke“, napisao je Kofman u postu na Twitteru 20. aprila.

Rusija je samo dva puta dala zvanične podatke o svojim gubicima od početka invazije 24. februara, i oba su bila mnogo niža od zapadnih i ukrajinskih procjena.

Ministarstvo odbrane Rusije je 2. marta objavilo da je broj poginulih 498, a 25. marta je izvijestilo da je ubijen 1.351 vojnik. Ukrajinski zvaničnici procenjuju broj ruskih smrtnih slučajeva na više od 21.000, zaključno s 27. aprilom.

Rusija je također pretrpela izuzetno velike gubitke u svojoj vojnoj opremi tokom dva meseca borbi u Ukrajini da bi mogle proći „godine“ prije nego što bude spremna za novi rat, kažu drugi analitičari.

„Realno gledano, Moskva nema vojne kapacitete da to učini. Oni se već bore da ostvare značajne dobitke u Donbasu“, rekao je Volf. „Takođe nije jasno hoće li moći da drže bilo koju novookupiranu teritoriju. Trenutni ‘plan’ pretpostavlja okupaciju oko jedne trećine ukrajinske teritorije. Čak i s lokalnim vojnim jedinicama i okupacionim trupama, oni bi se suočilli s dugotrajnim i skupim lokalnim otporom, snažno podržanim od onoga što je ostalo pod kontrolom ukrajinske vlade i NATO-a.“

Braneći Mikolajev

Konrad Muzjuka (Muzyka), poljski analitičar odbrane, također sumnja da će Rusija uskoro proširiti svoju ofanzivu. „Ruski fokus je sada na Donbasu i severoistočnom Hersonu“, rekao je Muzjuka za RSE, misleći na regione koje drže separatisti na jugoistoku Ukrajine i oblast severno od Krima.

Prema mišljenju Muzjuke i drugih vojnih analitičara, sposobnost Ukrajine da uzvrati na ruske napade u južnom lučkom gradu Mikolajevu do sada je bila ključna u zaustavljanju svakog ruskog napredovanja na istok duž obale Crnog mora.

„Svi govore o ukrajinskoj odbrani Kijeva, ali odbrana Mikolajeva je bila jednako važna“, objasnio je Muzjuka, misleći na prošlomesečno povlačenje Rusije iz područja oko ukrajinske prestonice, što je navelo Kremlj da, barem javno, umanji svoje vojne ciljeve.

A ako Moskva ipak odluči da maršira na Pridnjestrovlje, ne bi dobila veliku podršku od tamošnjih loše opremljenih trupa, rekao je za RSE Dionis Cenusa, gostujući saradnik u Centru za studije istočne Evrope sa sjedištem u Vilnusu.

„U Pridnjestrovlju se nalazi do 2.000 ruskih vojnika operativne grupe ruskih snaga. Zašto bi Rusija otvarala novi front u takvim uslovima?“, rekao je Cenusa, misleći na 1.500 ruskih vojnika za koje se tvrdi da čuvaju ogromno skladište municije u Kobasni, i na još 500 vojnika koje Moskva opisuje kao mirovne snage za koje je Kišinjev dugo zahtevao da odu.

Separatističko Pridnjestrovlje takođe ima svoje oružane snage, koje broje između 4.000 i 7.500, iako se malo zna o njihovim borbenim sposobnostima ili opremi.