RSE: Poraz SAD u Savetu bezbednosti UN najavljuje novu diplomatsku krizu

Pokušaj administracije predsednika SAD Donalda Trampa da na neograničeno produži embargo na oružje Iranu doživeo je dramatičan neuspeh, pošto je u petak obezbedila samo jedan glas podrške u Savetu bezbednosti UN s 15 članova, piše Fajnenšel tajms.

Poraz SAD u naporu da produže embargo, koji prema nuklearnom sporazumu svetskih sila s Iranom iz 2015, ističe u oktobru, s druge strane, povećava mogućnost da Trampova administracije pokuša da Teheranu vrati sankcije UN, ukazuje britanski list, podsećajući da je Tramp povukao SAD iz sporazuma 2018.

Predlog SAD podržala je samo Dominikanska Republika, nestalna članica Saveta bezbednosti UN, dok su Kina i Rusija, članice s pravom veta, bile protiv. Ostalih 11 članica je bilo uzdržano. Za usvajanje rezolucije je potrebno devet glasova za i da nijedna članica s pravom veta nije protiv.

Evropske zemlje Francuska, Nemačka i Velika Britanija, poznate kao E3, pokušale su da pronađu kompromis koji bi odrazio njihovu zabrinutost u vezi s Teheranom, ali da se ne uništi nuklearni sporazuma i takođe, kako ukazuje list, i koji bi Rusija i Kina mogle podržati.

SAD su pretrpele ponižavajući diplomatski poraz u UN kada su čak i najsnažniji američki saveznici odoleli pritisku Trampove administracije da zauzmu tvrdu liniju, ocenjuje Njujork tajms i ističe da je poraz podvukao sve dublju globalnu izolaciju SAD po pitanju Irana.

S druge strane, poraz na Savetu bezbednosti bi Trampovoj administraciji mogao otvoriti put za nanošenje maksimalne štete Iranu uoči američkih predsedničkih izbora u novembru, ukazuje list, uz konstataciju da iako je glasanje u petak bilo o trajanju embarga za oružje, u srcu spora SAD i drugih članica Saveta bezbednosti leži nuklearni sporazum Irana i svetskih sila.

Iako su se SAD povukle iz nuklearnog dogovora s Iranom, Vašington je pretio da će iskoristiti odredbu dogovora za pokretanje postupka za brzo vraćanje (snapback) svih sankcija UN Iranu, ako Savet bezbednosti ne produži embargo na oružje, ukazuje Rojters.

Diplomate predviđaju da će proces takozvanog „brzog vraćanja“ sankcija u Savetu bezbednosti UN biti haotičan pošto se ostale učesnice sporazuma iz 2015. protive takvom potezu, podvlači Rojters, dodajući bi uspeh Vašingtona u tom manevru na kraju moga ubiti nuklearni sporazum jer bi Iran izgubio glavnu inicijativu za ograničenje svojih nuklearnih aktivnosti.

Za brzo vraćanje sankcija, SAD treba da ulože žalbu Savetu bezbednosti UN da Iran krši nuklearni sporazum, posle čega bi, kako objašnjava Rojters, Savet u roku od 30 dana trebalo da glasa o rezoluciji za nastavak ublažavanja sankcija. Ako rezolucija ne bude usvojena u tom roku, sve sankcije UN Iranu koje su bile na snazi pre nuklearnog sporazuma, automatski bi bile vraćene.

Mada zasad nije jasno kako bi Rusija, Kina ili neka druga članica Saveta bezbednosti UN mogla da zaustavi SAD od aktiviranja brzog vraćanja sankcija ili da li proceduralno postoji način da se to uradi, diplomate iz nekoliko zemalja će verovatno argumentovati da SAD legalno ne mogu aktivirati vraćanje sankcija i da stoga neće uvoditi kaznene mere Teheranu, navodi Rojters.

Tramp je u najavio da će upotrebiti kontroverznu tehniku za brzo vraćanje sankcija Teheranu, navodi agencija Frans pres.

Evropski saveznici SAD su bili skeptični prema mogućnosti da Vašington iznudi sankcije, dok stručnjaci, kako ukazuje AFP, kažu da brzo vraćanje sankcija preti da gurne Savet bezbednosti UN u jednu od najgorih diplomatskih kriza.

Vašington post takođe ukazuje da pojedini analitičari strahuju da bi insistiranje SAD na brzom vraćanju sankcija moglo izazvati egzistencijalnu krizu u Savetu bezbednosti UN.

„Pitanje je da li ostatak Saveta bezbednosti veruje da je brzo vraćanje (sankcija) legitimno“, rekla je Trita Parsi iz Kvinsi instituta za odgovorno državništvo. „Moguće je da će ignorisati to. A kakva je vrednost Saveta bezbednosti ako ne mogu da se dogovore kakav autoritet imaju?“

SAD argumentuju da kao originalni „učesnik“ sporazuma zadržavaju pravo da pokrenu vraćanje sankcija, dok Rusija i Kina odbacuju poziciju SAD tvrdeći da Vašington posle napuštanja sporazuma nema pravo da traži zadržavanje embarga na oružje, ukazuje list, dodajući da Evropljani žele da očuvaju dogovor i da brinu da bi mogli izgubiti uvid u iranski nuklearni program preko posmatrača Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Tramp i Pompeo tvrde da Iran ostaje pretnja regionalnog stabilnosti, u velikoj meri zato što nastavlja da dostavlja oružje militantnim grupama u susednim zemljama, podvlači Post, dodajući da su Pompeo i njegovi saradnici dve godine vodili kampanju lobiranja za zadržavanje embarga na oružje Iranu i da je šest arapskih država u Zaliskom savetu za saradnju bilo za njegovo produženje.

Međutim, povlačenjem iz nuklearnog sporazuma SAD su ostale izolovane po tom pitanju, čak i među saveznicima koji dele zabrinutost u vezi s Iranom i njegovom trgovinom oružjem, ističe američki list. Glasanje, na kojem su SAD, kako navodi Post, pretrpele ponižavajući poraz u UN, predstavlja snažno odbacivanje „kampanje maksimalnog pritiska“ i pristupa Trampove administracije Iranu.