Ukrajina ponovo upletena u vrtlog američke politike

Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da Ukrajini uskrati vojnu pomoć i njegovi pozivi ukrajinskim vlastima da istraže porodicu Trampovog rivala Džoa Bajdena gurnuli su Ukrajinu u američku političku oluju drugi put za tri godine.

I pre nego što je isplivala vest da je uzbunjivač podneo formalnu pritužbu na osnovu razgovora Trampa i njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog, Ukrajina se našla na lošem glasu tokom suđenja Polu Manafortu, nekadašnjem šefu Trampovog izbornog štaba. Manafort je prošle godine osuđen u vezi s konsultantskim radom u Ukrajini.

Tramp je sada priznao da je od Zelenskog tražio da se istraže Džo Bajden, sada u trci za predsedničku kandidaturu u SAD, i njegov sin Hanterm koji je bio član upravnog odbora ukrajinske energetske kompanije. Demokrate su na to odgovorile otvaranjem formalne istrage koja može dovesti do impičmenta predsednika SAD.

Ukrajina se nalazi u fokusu američkih interesa, i primalac miliona dolara američke pomoći, otkako je 2014. u Kijevu na vlast došla prozapadna struja a Rusija pripojila Krim i podržala proruske pobunjenike na istoku Ukrajine.

Energetski resursi su Ukrajinu učinili magnetom za ljude koji traže poslovne prilike, poput Hantera Bajdena, a haotična politička scena je čini unosnom destinacijom za konsultante i lobiste, kao što je Manafort.

„To je mesto gde su vam potrebne političke veze da biste obezbedili imovinu. Postoje ljudi koji su umešni u kretanju u tom okruženju, ljudi kao Pol Manafort, ili oni koji umeju da iskoriste takvo okruženje, kao što je Hanter Bajden, i oni mogu da zarade novac“, kaže ekspert za Ukrajinu Kit Darden.

Uloga Ukrajine u više priča oslikava ogromnu ulogu koju oligarsi-milijarderi igraju u oblikovanju ključnih sektora ekonomije i njihovu sposobnost da ponude veliki novac, često sa ciljem oblikovanja javnog mnjenja i poboljšanja mejdunarodnog položaja zemlje zarobljene između geopolitičkih ambicija Rusije i zapada.

Ukrajina je imala svoje mesto u američkim izborima 2016. godine usled otkrića da je Manafort tamo zaradio milione radeći kao konsultant i da je to prikrio da ne bi platio porez.

Takođe, ta zemlja se našla u centru nedavno završenog suđenja Gregu Kregu, savetniku bivšeg predsednika Baraka Obame, koji je oslobođen optužbi da je lagao o svojim poslovima u Ukrajini.

Ukrajina se dugo smatrala jednom od najkorumpiranijih država istočne Evrope, s moćnim poslovnim ljudima koji kupuju politički uticaj a često i mesto u parlamentu da bi stekli imunitet od krivičnog gonjenja.

Volodimir Zelenski, glumac bez ikakvog političkog iskustva, u aprilu je ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima, kao izraz frustracijom običnih Ukrajinaca zbog sveprisutne korupcije. Novi predsednik je brzo uveo neke mere protiv korupcije, među kojima je značajno ukidanje imuniteta poslanicima.

„Oni moraju da se izvuku iz veoma duboke rupe. Suštinski, tamo je 30 godina trajala ničim ograničena korupcija“, kaže Nina Janković, ekspert za istočnu Evropu.

Istovremeno, Ukrajina je veoma zavisna od strane pomoći i želi da stvori povoljno javno mnjenje na zapadu da bi pomoć nastavila da pritiče, kaže analitičar Darden.

Tramp je pokušao da poveže porodicu Bajden s korupcijom kakva odavno mori Ukrajinu. To pitanje je pokrenuto tokom telefonskog razgovora dva predsednika 25. jula i taj razgovor je u središtu pritužbe uzbunjivača iz obaveštajne službe koja trenutno trese Vašington.

Hanter Bajden je dobio posao u ukrajinskoj gasnoj kompaniji Burisma holdings u aprilu 2014, manje od dva meseca posle zbacivanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča, dok je njegov otac, tada potpredsednik SAD, bio veoma uključen u američke napore da podrže novu prozapadnu vladu i njena obećanja o borbi protiv korupcije.

Zapošljavanje sina američkog potpredsednika je odmah izazvalo zabrinutost da ukrajinska kompanija, čiji vlasnik je bio politički saveznik zbačenog Janukoviča, pokušava da ostvari uticaj u Obaminoj vladi. Još uvek nema dokaza da su Džo ili Hanter Bajden prekršili zakon.

Ukrajinski lideri su se godinama oslanjali na Rusiju ili SAD, u zavisnosti od političkog opredeljenja svakog novog predsednika, i često su pokušavali da koriste bliske veze s jednom protiv one druge.

U jednom od najpoznatijih takvih slučajeva, Viktor Janukovič i njegova Partija regiona platili su milione dolara Polu Manafortu. Njegov zadatak je bio da promoviše Janukoviča kao liberalnog i prozapadnog političara i opravda Janukovičeve napade na političku protivnicu Juliju Timošenko, nekadašnju premijerku koja je 2011. osuđena na zatvor u postupku koji su su mnogi smatrali Janukovičevom ličnom osvetom.

Manafort je bio šef Trampovog izbornog štaba kada su informacije o radu za Janukovičevu partiju i tajnim isplatama izašle u javnost. On je podneo ostavku a potom je i osuđen za skrivanje miliona dolara od poreznika.

Ta istraga specijalnog tužioca Roberta Mulera se razgranala u više pravaca, a jedan je zakačio nekadašnjeg Obaminog savetnika Krega. On i njegova pravnička firma su bili unajmljeni da za naknadu od četiri miliona dolara naprave izveštaj o sudskom gonjenju Julije Timošenko. Ukrajinska vlada se nadala da će izveštaj umanjiti međunarodne kritike suđenja i tako poboljšati međunarodni imidž Kijeva.

Tužioci su tvrdili da je Kreg pomogao razvoj medijske strategije za izveštaj i o tome lagao ministarstvo pravde. Međutim, Kreg je rekao da je svoju funkciju video samo kao odvraćanje negativnih spinova o izveštaju i tvrdio je da nikada nije radio po zahtevima ukrajinske vlade ili davao pogrešne informacije ministarstvu pravde. On je na sudu oslobođen posle samo par sati većanja porote.

Ni to nije bio prvi put da su ukrajinski interesi pokušavali da oblikuju američko javno mnjenje.

Industrijski mogul Viktor Pinčuk, zet nekadašnjeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučme, plaćao je konsultantu Dagu Šenu 40.000 dolara mesečno za prenošenje američkim političarima Pinčukovih stavova o demokratizaciji Ukrajine.

Pinčuk je u decembru 2016. u autorskom tekstu za Vol strit džurnal naveo da njegova zemlja mora da načini „bolne kompromise“ da bi postigla mir s Rusijom. Među ustupcima koje je predložio bili su odustajanje od polaganja prava na Krim i odustajanje od priključenja EU.

On je u tekstu naveo da je Donald Tramp 2015. preko video linka govorio na jednom godišnjem sastanku u Kijevu i da je izrazio „veliko poštovanje“ za Ukrajinu. Oligarh nije pomenuo da je u zamenu za to obraćanje Fondaciji Donald Tramp upaćeno 150.000 dolara. Taj sastanak je bio održan dva meseca pošto je Tramp objavio svoju kandidaturu na izborima.