Foto: Beta/ AP Photo/Julia Le DucFotografija oca i ćerke iz Salvadora, koji su se udavili u reci u pokušaju da stignu do SAD, vratila je pažnju svetske javnosti na nesreću migranata i opasnosti s kojima se suočavaju u nastojanju da nađu bolji i bezbedniji život, dok političari međusobno prebacuju odgovornost, pišu svetski mediji.
Šokantna fotografija tela Oskara Alberta Martinesa i njegove 23-mesečne ćerke Anhi Valerije, umotanih u crnu majicu, s licima u mutnoj vodi pored trski i pivskih flaša, i njenom malešnom rukom oko njegovih ramena, grozan je podsetnik na opasno putovanje migranata koji pokušavaju da dodju u SAD, ukazuje CNN.
Otac i ćerka udavili su se u nedelju u reci Rio Grande kada su pokušali da predju iz Meksika. Oni su uspeli da dodju na američku stranu, ali je Martines krenuo nazad po svoju suprugu. Kada je Anhi Valerija videla kako joj otac odlazi, skočila je za njim, rekla je fotografkinja Džulija le Dak koja je napravila sliku. Otac je otišao po devojčicu, ali ih je snažna rečna struja prevrnula, posle čega su se udavili, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Užasna slika dala je uvid u patnje tražilaca azila na granici SAD i Meksika, navodi američka televizija. Porodica je u nedelju stigla u kamp za migrante s meksičke strane granice. Prvo su hteli da predju most kod grada Matamoroso i da traže azil, ali im je rečeno da je prelaz zatvoren i da se vrate sledećeg dana.
Dok su, prema navodima zvaničnika Agencije za carine i zaštitu granice, granični prelazi u SAD već dugo preopterećeni usled povećanja zahteva za azil, američka ograničenja koliko migranata dnevno može da udje otežavaju tražiocima azila da se prijave na zvaničnim prelazima, što ih tera da pokušaju da predju granicu na opasnim mestima, ukazuje CNN.
Uznemirujuća slika oca i ćerke iz Salvadora vratila je fokus na muke izbeglica i migranata koji većinom dolaze iz Centralne Amerike, ali i ušla u centar debate u SAD oko politike azila predsednika Donalda Trampa, navodi Rojters.
Kandidat za predsedničku nominaciju demokrata Berni Sanders rekao je da je fotografija „strašna“ i da će predsednikove mere protiv migranata verovatno izazvati još smrti.
S druge strane, prenosi Rojters, Tramp je okrivio demokrate da blokiraju pokušaje njegove vlade da zatvori „rupe“ u zakonu koje ohrabruju migrante da traže azil u SAD. „Mogu ih veoma lako promeniti, tako da ljudi neće dolaziti i neće ginuti“, rekao je Tramp novinarima.
Uprkos Trampovim merama, rekordan broj migranata iz Centralne Amerike stigao je u SAD ove godine, bežeći od siromaštva, nestašica i nasilja kriminalnih bandi u svojim državama, navodi Rojters.
Dok se kriza s migrantima na granici intenzivirala, Predstavnički dom pod kontrolom demokrata i Senat u kojem republikanci imaju većinu usvojili su posle natezanja oko svojih predloga isti predlog zakona o 4,6 milijardi dolara humanitarne pomoći za migrante na granici SAD i Meksika, piše Volstrit džurnal.
Dva doma Kongresa prvo su usvojila različite predloge, ali je zbog neslaganja liberalnog i umerenog krila demokrata, predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi prihvatila predlog Senata koji sadrži blaže uslove, izmedju ostalog, o standardima centara za smeštaj migranata. „Da bismo što pre dali resurse deci, nevoljno usvajamo predlog Senata“, rekla je Pelosi.
S kratkim rokom pre pauze u radu Kongesa i užasom javnosti zbog stanja na granici, Pelosi je prihvatila da se glasa o senatskom predlogu bez promena, navodi list.
Imigracioni zvaničnici SAD, ukazuje Volstrit džurnal u drugom tekstu, kažu da su im potrebna dodatna sredstva kako bi obradili zahteve velikog broja tražilaca azila koji beže od nasilja i siromaštva u Centralnoj Americi.
Rasprava u Kongresu usledila je pošto su imigracioni advokati nedavno rekli da se migrantska deca drže u preopterećenom centru u gradu Klintu u Teksasu u nesanitarnim uslovima, dok neka deca nemaju pristup hrani. Granična služba je negirala najteže optužbe, ali i ukazala da ti centri nisu ni pravljeni za decu. Medjutim, kako ističe Volstrit džurnal, migrantska deca bi trebalo da budu prebačena u odgovarajući smeštaj u roku od 72 sata po dolasku, dok su neka deca u Klintu navodno provela gotovo mesec dana.
Slika mrtvog oca i ćerke u reci posle pokušaja da se domognu SAD privukla je globalnu pažnju, kao i slika trogodišnjeg sirijskog dečaka Ajlana Kurdija koja je 2015. objavljena na naslovnim stranama širom sveta, piše u „Mišljenjima“ u Gardijanu autorka Maja Gudfelou.
Otac Ajlana Kurdija, Abdulah, rekao je godinu dana pošto su njegova supruga i dva sina umrli, pokušavajući da stignu do Evrope, da su političari posle smrti u njegovoj porodici rekli „Nikad više“ i da su „svi tvrdili da žele da urade nešto zato što ih je fotografija toliko dirnula“.
„Ali šta se dešava sada? Ljudi i dalje umiru i niko ništa ne radi povodom toga“, citirala je Gudfelou izjavu Abdulaha, ističući da su njegove reči i danas poučne.
Slike mrtvih ne bi trebalo da menjanju paradigmu, ali da bi takvi trenuci mogli da dovedu do promene, mora se osporiti način kako se neki migranti problematizuju, pokazuju kao „drugi“ i predstavljaju kao pretnja, ukazuje autorka teksta u britanskom listu.
Ona dodaje da je potrebna radikalna promena kako se gleda na ljude. U suprotnom, takve slike će biti uklopljene u normalan narativ: brzo zaboravljene, opravdane i objašnjene, dok će stradanja biti nastavljena.
S obe strane Atlantika, logika u srcu debate o imigraciji decenijama je varirala oko iste teme – kako su odredjene izbeglice i migranti pretnja po Evropu i SAD, podvlači Gudfelou i ocenjuje da rasprostranjen i duboko normalizovan pojam širom političkog spektra da je migracija „problem“ koji treba rešavati legitimizuje isključujuću, rasističku migracionu politiku.
U raspravi o imigraciji mnogo više se govori o navodnoj pretnji po „nacionalnu državu“ koju predstavljaju ljudi koji prelaze političke granice, nego o problemima i logici granica – kako se čuvaju, rizicima koje nameću ljudima, smrti i razaranjima koja stvaraju, ukazuje Gudfelou i ističe da su upravo to prikladne teme kada ljudi umiru u pokušaju da predju granice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
