RSE: Ruske trupe bombarduju Herson dok traju akcije spašavanja od poplava

Pored bombardovanja koje izvode ruske trupe opasnost predstavljaju i plutajuće mine.

Oleksandr Prokudin, guverner južne regije Herson rekao je 8. juna da je nivo vode gotovo šest metara.

„Jutros je prosečna visina vode 5,61 metar. Oko 600 kvadratnih kilometara je pod vodom, od čega je 32 odsto na desnoj obali (pod kontrolom Ukrajine), a 68 odsto na levoj obali (pod kontrolom Rusije)“, rekao je Prokudin u videoporuci.

Rekao je da je od šest sati ujutro po lokalnom vremenu gotovo 2.000 ljudi spašeno iz opasnih područja, većina njih, 1.495, iz četvrti Korabel u gradu Hersonu.

Regija Herson se prostire na 28.461 kvadratnih kilometara.

Ruske snage nastavile su da granatiraju Herson i njegovu okolinu s druge strane reke Dnjepar uprkos katastrofalnim poplavama uzrokovanim uništenjem brane Nova Kahovka uzvodno, izjavila je 8. juna Natalija Humenjuk, liderka Ujedinjenog koordinacionog centra za medije Južnih odbrambenih snaga.

„Zbog kontinuiranog porasta nivoa vode, neprijatelj je bio prisiljen da se povuče se 5-15 kilometara sa svojih prethodnih položaja, a granatiranje sada nije tako intenzivno, ali okrug Berislavski (istočno od grada Hersona) i dalje je meta granatiranja“, rekla je Humenjuk za ukrajinsku televiziju.

Humenjuk je takođe rekla da su ruske snage ometale komunikacije u tom području otprilike u vreme navodne eksplozije kako bi je prikrile te da su neki od njihovih vojnika možda ostavljeni da se utope ili su ostali izolovani na krovovima. Njene tvrdnje nije bilo moguće nezavisno proveriti.

U komentarima za nemačke i američke medije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je šok zbog, kako je rekao, neuspeha Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta da pruže hitnu pomoć, ali je dodao da su ruski vojnici pucali iz daljine dok su trajali pokušaji spašavanja.

Još uvek nije jasno šta je uzrokovalo pucanje brane, međutim Zelenski je 7. juna ponovo uperio prst u Rusiju kao počinitelja „apsolutno namernog“ čina. Rusija je zauzvrat okrivila Kijev za razaranje brane.

„Situacija u okupiranom delu regije Herson je apsolutno katastrofalna“, rekao je na Twitteru. „Okupatori su jednostavno napustili ljude u ovim strašnim uslovima, bez spasa, bez vode…“

Stotine hiljada ljudi ostalo je bez normalnog pristupa pitkoj vodi, rekao je, dodavši da su ukrajinske službe uključene, ali mogu da pomognu samo na teritoriji pod kontrolom Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin 7. juna je optužio Ukrajinu da je uništila branu na predlog Zapada uprkos tome što je brana bila pod kontrolom Rusije kada je probijena.

Na obali reke koja je pod kontrolom Rusije poplavljeno je oko 14.000 kuća, a evakuisano je 4.300 ljudi, objavila je 8. juna ruska državna novinska agencija TASS, pozivajući se na sigurnosne službe zemlje.

Crveni krst je upozorio da će poplava imati katastrofalan učinak na napore da se lociraju mine koje su postavljene u regiji.

„Znali smo gde je opasnost“, rekao je Erik Tolefsen, šef Jedinice za kontaminaciju oružja pri Međunarodnom odboru Crvenog krsta. „Sada ne znamo. Sve što znamo je da su negde nizvodno.“

Izbačene mine nošene vodom mogle bi predstavljati ozbiljnu opasnost i za lokalno stanovništvo i za spasioce, rekao je Tolefsen.

Brana Nova Kahovka, koja je visoka 30 metara i duga 3,2 kilometra, deo je vitalne rute za transport i navodnjavanje, kao i opskrbu vodom ukrajinskog poluostrva Krim i nuklearne elektrane Zaporožje, koja se nalazi nekih 150 kilometara sjeveroistočno.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) rekla je da, iako su razine vode u jezercima koja su ključna za opskrbu rashladnom vodom za elektranu opale, „rezervne opcije su dostupne“ i ne postoji „kratkoročni rizik za nuklearnu sigurnost i sigurnost“.

Ali glavni direktor IAEA-e Rafael Grosi izrazio je zabrinutost kako bi se situacija mogla odvijati u sledećih nekoliko sedmica, rekavši u intervjuu za Sky News da „u najgorem slučaju bez hlađenja“ postoji rizik od nesreće s tragičnim posledicama za okolinu. Situacija je ozbiljna, rekao je, jer nuklearna elektrana zahteva garancije kada je u pitanju voda za hlađenje.

Do rušenja brane došlo je dok je Ukrajina pripremala dugo očekivanu protivofanzivu kako bi ponovo preuzela regije koje je Rusija okupirala od invazije koja je započela u februaru prošle godine.

Zamenica ministra odbrane Hana Maljar rekla je 7. juna da su ukrajinske snage krenule u ofanzivu na Bahmut, koji je poprište najžešćih borbi u istočnoj Ukrajini, napredujući do 1,1 kilometar, što je bilo prvo napredovanje kijevskih trupa u tom području nakon njihove oštra, višemesečna odbrana u gradu.

Ukrajinski Glavni štab izvestio je 8. juna da su se snage Kijeva odbile nekoliko ruskih pokušaja da povrate izgubljeno područje oko Bahmuta.

Ruske trupe takođe su neuspešno pokušale da napreduju u smeru gradova regije Donjeck, Marjinke i Avdijevke, oko 150 kilometara južno od Bahmuta, navodi Glavni štab u svom izveštaju, prenosi RSE.