RSE: Sakriti ogroman super-tanker lakše je nego što se misli

Američke vlasti koje su zahtevale da se „Grejs 1“ zadrži u blokadi u Gibraltaru zbog navodnih veza s Revolucionarnom gardom Irana (IRGC), upozoravaju luke da ne prime tanker čiji je naziv promenjen u „Adrian Darja 1“ (Darya).

Tako je skupa igra „Pod kojom kutijom je kuglica?“, s tankerom, registrovanim kao „veoma veliki prevoznik sirove nafte“ (VLCC), prešla na teren Sredozemnog mora od 2,5 miliona kvadratnih kilometara.

Plovidba „Adrian Darje 1“ se pomno prati, ali, stručnjaci su i ranije upozoravali na sistematske i razrađene iranske napore za skrivanje transportnih aktivnosti kako bi se izbegle međunarodne sankcije.

Oni kažu da je praćenje kretanja čak i ogromnog tankera poput „Adrian Darje 1“ od 300.000 tona, dugačke 330 metara i široke 58, teže nego što se misli.

„Ako ne želite da svet zna gde je vaš brod, lako ga možete sakriti“, kaže Adrian Ikonomakis, glavni operativni direktor agencije „VesselsValue“ koja prati kretanja komercijalnih i drugih brodova i njihovog tereta.

Njegova i druge kompanije u stvarnom vremenu prate desetine hiljada brodova širom sveta.

Sistem za praćenje se oslanja na radio-signale „Automatskog sistema identifikacije“ (AIS) koji s broda stižu do globalnog šarenila nepovezanih kopnenih stanica, a kada je brod predaleko od njih, na pučini, signal stiže do satelita u niskoj orbiti, pa odatle nekom centru na kopnu.

AIS je počeo kao pomoć da se izbegnu sudari i nasukavanje u plitkim vodama, kažu stručnjaci za praćenje, i nije ni bio smišljen da bi se brodovi pratili širom sveta.

Od tada je „kreativnim rešenjem“ – kaže Ikonomakis, sistem prilagodjen za praćenje svetske flote od više od 50.000 trgovačkih brodova i hiljada drugih plovila, „ali to nikako nije stopostotno praćenje“, rekao je Ikonomakis za Radio Slobodna Evropa.

Dok nove tehnologije za to još nema, „AIS je najbolji, lako dostupan način za praćenje brodova u svetu“, kaže Georgios Hadžimanolis, medijski strateg u agenciji „Marine Teaffic“, koja ima jednu od najvećih svetskih obalskih mreža za prijem signala.

„Satelitsko praćenje signala je korisno, ali ne postoji tehnologija za prepoznavanje oblika“, sem možda kod nekih državnih službi, dodao je on.

Otkako je iranski brod pušten iz blokade krajem prošle nedelje, operater iranske „Adrian Darje 1“ je 16. avgusta najavio njen kurs za Kalamatu, južnu grčku luku poznatu po maslinovom ulju.

„The National“ – veb sajt u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, primetio je da Kalamata „nema ni naftnu infrastrukturu, ni uslove za prijem VLCC kao što je ‘Grejs 1’ „. A nagadjalo se da bi taj brod tamo istovario milion barela sirove nafte.

Tri dana na svom sadašnjem sredozemnom putovanju, na veb stranici „VesselFinder“, drugog pratioca brodova, može se jasno videti položaj „Adrian Darje 1“.

Po Konvenciji UN-a o pomorskom pravu, plovila od najmanje 300.000 bruto-registarskih tona, kao što je „Adrian Darja 1“, moraju da u međunarodnim vodama imaju uključene AIS transpondere koji redovno šalju njihovu lokaciju, registraciju, brzinu, kurs i druge informacije.

Ali, prekidi tih signala su rutinski zbog kvarova opreme na brodu, stvarnih ili izmišljenih, ili zbog „crnih tačaka“ usled smetnji, slabih signala ili prepreka, prejakog radio-saobraćaja ili čak lokalnih vojnih ograničenja.

Brodovi se mogu „ugasiti“ i nestati s elektronske mape samo okretanjem prekidača sistema AIS, a da nema kazne zbog nepoštovanja propisa. „Adrian Darja 1“ je to već uradila u sredu na neko vreme, ali je uređaj ponovo uključila.

Iranska i kineska plovila optuživana su godinama da isključuju AIS prilikom pretovara i transporta iranske sirove nafte, glavnog izvora stranih prihoda vlade koja je decenijama pod američkim i sankcijama UN.

Od ponovnog uvodjenja američkih sankcija u novembru 2018, „iranski tankeri skrivaju svoje aktivnosti… i ostaju van mreže AIS, ali sada mnogo znamo o obrascima njihove plovidbe“, te se mogu naći, objavio je „TankerTrackers.com“.

Nedavno ovog leta, dok je iranski brod pod prethodnim nazivom „Grejs 1“ plovio od iranskih voda i oko Afrike, izveštaji tvrde da su vlasti već sumnjale da je, „natovaren do punog kapaciteta“, koristio taktiku izbegavanja otkrivanja.

Šest je osnovnih načina na koji bi i veliki tanker, poput „Adrian Darje 1“ mogao najednom postati „nevidljiv“ i kasnije se pojaviti na sasvim drugom, neočekivanom mestu, ili bi mogao sasvim nestati za sva vremena, a da se umesto njega na elektronskim mapama pojavi neki ranije nepoznat brod.

„Ugasiti se“ je prvi, najjednostavniji način, posada isključi uredjaj AIS i brod nestane sa elektronskih mapa, recimo u Kalamati, pozivajući se na neispravnu antenu. Brod bi naravno bio vidljiv na radarima, a videli bi ga i brodovi u blizini.

Ipak, prošle godine je tako na deset dana uspešno „nestao“ jedan turski tanker koji je, kako se potom saznalo, tajno istovario rusku naftu u Izraelu, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Drugi metod, nazvan „Brodovi u noći“ služi tome da se „nestajanjem“ sakrije poreklo ili odredište brodskog tereta. To je prebacivanje tereta s broda na brod, kojeg ima često, ali ga je i teško uhvatiti ako je jedan od brodova bez identifikacije, „nevidljiv“, sa ugašenim AIS.

Stručnjaci kažu da je pretovar s broda na brod posebno efikasan za tankere, čiji se tečni teret lako prepumpava za noć s jednog na drugi.

Smatra se da su ovakvi „susreti brodova u noći“ jedan od glavnih načina na koji Teheran pod sankcijama prodaje velike količine nafte.

„Fantomske koordinate“ su treći način „nestajanja“ čak i veoma velikih brodova. Jednostavno rečeno, podatke AIS koje šalje brod, dobija kopnena stanica ili satelit koji ih prosledjuje vlasniku stanice ili tragaču, ali se podaci na tom putu izmene da bi se pogrešno predstavilo gde je brod.

„Postoji takav softver i uređaji koji automatski ‘pomeraju’ koordinate stvarnog položaja broda“, kaže Mihail Mitev, menadžer kompanije „VesselFinder“.

Pošto uredjaji na kopnu prikupljaju signale AIS svakog minuta, a na satelitu daleko redje, male nepreciznosti u svakom signalu o koordinatama se vremenom pretvore u velike razlike izmedju stvarnog i položaja broda na elektronskoj mapi, te on tako „nestaje“.

Četvrti način za „nestajanje“ brodova se naziva „Istinski prijatelj“.

Sve dok izbegava luke ili se zaustavlja samo u lukama prijateljskih država, „Adrian Darja 1“ može ploviti bez AIS u nedogled i bukvalno se izgubiti u velikom prometu čak i na malom prostoru na Mediteranu kojim ovih dana plovi 900 tankera i još 2.000 drugih teretnih brodova, prenosi „VesselFinder“.

„Dakle, sve dok uplovljava u luke koje ga neće nužno prijaviti vladi koja ga traži, brodu je vrlo lako da se sakrije“, rekao je Ikonomakis.

„Plovidba u paru“ je peti način za „nestajanje brodova“. Brod koji ima razloga da bude neprimećen, isključi AIS i po dogovoru plovi neposredno kraj drugog broda čiji je AIS uključen, čime brod koji se sakriva uspeva da ga vlasti ne uoče, čak ni radarom. Postoje fotografije iranskih brodova koji su to radili.

Poslednji, šesti, učestalo primenjivan način „nestajanja“ brodova koji imaju svojih razloga za to, naziva se „Novi identitet“. Posebno su tankeri poznati po tome da „nestaju“ na jednom mestu da bi se ubrzo pojavili na drugom, ali kao brodovi pod novim nazivom da bi tako nastavili plovidbu do novih odredišta.

Početkom 2018. godine, pratioci brodova su gledali kako tanker odlazi sa turskog naftnog terminala, a potom nestaje s elektronske mape. Zatim je tanker slične veličine, sa istim registracionim brojem i na istoj putanji kao i „nestali“, ali drugačijeg naziva, danima kasnije najednom iskočio na elektronskoj mapi i nastavio do izraelske luke.

„TankerTrackers.com“ koji je sve to pratio i snimio, poručio je posadi tog broda: „Ljudi, moraćete više da se potrudite!“.

Ali, svega nekoliko nedelja kasnije, tada s kurdskom sirovom naftom, taj tanker je ponovo najednom „nestao“ i pojavio se kao drugi, pod trećim, izmenjenim nazivom jer za to nema kazne, zaključio je Radio Slobodna Evropa.