Foto: B.C.Samit Evropske unije (EU) u Sofiji 17. maja sa zapadnim Balkanom mogao bi postati fijasko za članice bloka koje su ušle u sporenja oko toga da li će sastanak rezultirati zajedničkom deklaracijom, ili nekom mnogo razvodnjenijom verzijom, prenosi danas Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prvi nacrt onoga što se i dalje uslovno zove „Deklaracija samita u Sofiji“, u koji je RSE imao uvid, prvi put je razmatran na sastanku ambasadora Unije krajem marta.
U nacrtu, koji sadrži 13 paragrafa, ima jako malo političkog sadržaja, ali je već sasvim jasno da očekivanja neće biti velika kada se šefovi vlada EU sretnu sa svojim kolegama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije u bugarskoj prestonici na prvom samitu te vrste u proteklih 15 godina.
Glavna tačka spora je prisustvo Kosova za stolom, koje je sporno za pet članica EU – Kipar, Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju, koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Suština njihovog zahteva je da se u dokumentu članice EU nazivaju „države“, ali da se šest drugih članica skupa u tekstu nazivaju „partneri zapadnog Balkana“.
Prema diplomatama bliskim ovim pregovorima, koji ne mogu da govore zvanično, Španija, Grčka, Kipar i Rumunija nisu srećni da se dokument nazove deklaracijom i mnogo radije bi snizili njegov nivo na „Zaključke bugarskog predsedništva“.
Moguće je, navodi RSE, i da se samo uradi tako da bude da su deklaraciju potpisale države članice EU.
Španski premijer Marijano Rahoj je čak nagovestio da bi mogao da propusti samit, kako bi izbegao da sjedi za istim stolom i bude prisutan na istoj porodičnoj fotografiji sa predstavnikom Kosova.
Neke druge članice, koje takođe nisu priznale Kosovo, nezadovoljne su i jezikom proširenja EU u nacrtu dokumenta, jer tvrde da tema majskog sastanka nije proširenje.
U njemu se navodi da „EU reafirmiše nepodeljenu podršku za evropsku perspektivu zapadnog Balkana i da evropski put ostaje zasnovan na uspostavljanju kriterijuma i individualnim zaslugama“.
Dokument, takođe, navodi da se šestorka „obavezuje da jača dobrosusedske odnose, regionalnu stabilnost i zajedničku saradnju“.
„To posebno uključuje pronalaženje definitivnog i obavezujućeg rešenja za njihove bilateralne sporove, čiji su koreni u nasleđu prošlosti“, prenosi RSE.
Podrška za projekat Jadransko-jonskog autoputa, koji povezuje obalu Hrvatske, Crne Gore i Albanije, i projekat Autoput mira, koji će povezivati Niš sa Prištinom, takođe su pomenuti u nacrtu ovog dokumenta, navodi se u tekstu Radija Slobodna Evropa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
