RSE: Sankcije EU-Kina dovode u pitanje investicioni dogovor

Kineske sankcije EU znače da je trgovinski sporazum Pekinga i Brisela potpisan pre samo tri meseca „na aparatima za održavanje života“, piše Politiko (Politico), navodeći da su istaknuti evropski parlamentarci u danima visoke diplomatske drame zapretili da ga neće ratifikovati.

Krajem prošle godine evropski čelnici žurili su da postignu sporazum s kineskim predsednikom Si Đinpingom, nadajući se da će to olakšati život ključnim investitorima iz EU u Kini.

Ali, ističe briselski portal, odnosi su se od tada neočekivano promenili, delom i zbog sve veće zabrinutosti zbog kineskog tretiranja muslimanske manjine u Sinđangu.

Iako su zlostavljanja Pekinga nad Ujgurima SAD opisale kao genocid i uvele trgovinski embargo, EU je zauzela daleko manje konfrontacijski stav. Pažljivo kalibrirani popis sankcija koji je EU objavila u ponedeljak usmeren je na četvoro kineskih zvaničnika u Sinđijangu i regionalnoj kancelariji za javnu bezbednost.

S obzirom na taj, kako ističe Politiko, naizgled uzdržani pristup, gotovo neposredni protivnapad Pekinga bio je šok. Samo nekoliko trenutaka pošto su najavljene sankcije EU, Kina je uvela sankcije protiv pet vodećih članova Evropskog parlamenta, pododbora Parlamenta za ljudska prava i evropskih akademika koji se bave Kinom.

Tink-tenk organizacije koje su evropski zvaničnici neretko konsultovali takođe su pod sankcijama.

Dok za poslanike u Evropskom parlamentu kineski postupci označavaju verovatni prekid investicionog sporazuma, stručnjaci za Kinu smatraju da Peking deluje kao da ga „nije briga“ jer je investicioni ugovor bio više simbolična pobeda Kine, navodi Politiko.

Iako se kineske sankcije evropskim parlamentarcima i akademicima Pekingu čine kao pošten odgovor u stilu „milo za drago“, potencijalni gubitak za Kinu je relativno visok: ne samo da bi pogrešan korak mogao ugroziti investicioni sporazum s EU, koji je posle sedmogodišnje izrade u završnoj fazi, već bi mogao i gurnuti Brisel bliže Vašingtonu posle otuđenja Evrope u vreme Donalda Trampa (Trump), ističe u svojoj analizi CNN.

Kina je, ukazuje CNN, bila glavni korisnik Trampove spoljne politike „Amerika na prvom mestu“ pri čemu se Brisel sve više udaljavao od Vašingtona.

Uprkos evropskim sankcijama koje su delovale kao da EU sledi Vašington, mnogi kreatori politike u Briselu i dalje imaju želju za nastavkom saradnje s Kinom.

Ipak, kako ocenjuje CNN, Peking je sankcijama usmerenim na parlamentarce i ugledne tink-tenkove, verovatno rizikovao odlučnost EU o toj saradnji.

Evropska komisija već je plovila uzburkanim političkim vodama zbog odluke da s Pekingom dogovori Sveobuhvatni sporazum o ulaganju, što su mnoge grupe za ljudska prava osudile kao stavljanje interesa preduzeća ispred temeljnih vrednosti.

Sudbina dogovora još je neizvesnija posle kineskih sankcija članovima Evropskog parlamenta, koji tek treba da odluči hoće li sporazum ikada da stupi na snagu, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).

Ekonomsko obrazloženje EU je bilo da bi to trebalo da bude temelj budućih odnosa Brisela i Pekinga, dok je glavnica sporazuma fokusirana na otvaranje mogućnosti ulaganja za kompanije iz EU koje posluju na kineskom tržištu.

Koristi od sporazuma za Kinu uglavnom su fokusirane na ograničeni i uzajamni pristup tržištu EU za obnovljive izvore energije.

Ipak, dodaje list, diplomate EU takođe su primetile da je stvarna privlačnost Pekinga sporazumu bila politička: sporazum nudi potencijal za bolji odnos s EU u trenutku kada SAD nastoje da izvrše koordinisani pritisak na Kinu.

I pre poslednjeg spora evropski parlamentarci su naglašavali da će ratifikacija sporazuma delom zavisiti od toga da li će Kina pružiti „putokaz“ za sprovođenje međunarodnih konvencija protiv upotrebe prisilnog rada.

Ali sada, ističe londonski list, veliki broj socijalista i demokrata levog centra u Evropskom parlamentu je jasno stavio do znanja da je ukidanje kineskih sankcija parlamentu „preduslov“ za rad na ratifikaciji sporazuma čija sudbina, smatraju političari EU, sada visi o koncu.

Kina je jasno stavila do znanja da ne namerava da povuče sankcije EU kako bi spasila trgovinski sporazum s EU koji je Pekingu uvek bio važniji više simbolično nego ekonomski, ukazuje londonski Tajms (The Times), naglasivši da je gnevna reakcija Pekinga ugrozila stratešku ravnotežu Evrope između dve svetske velesile.

U danima koji su prethodili najavi zapadnih sankcija prošle sedmice, Peking je gledao kako američki zvaničnici obilaze kineske komšije proglašavajući ojačane saveze kao protivtežu usponu Kine.

Potom su se američki i kineski zvaničnici sastali na Aljasci, ali posle vrlo javnog i nediplomatskog sukoba, tokom kojeg su razmenjene optužbe za ljudska prava, dve su se strane brzo povukle u svoje prestonice.

Ove nedelje, ističe Tajms, saveznici su se sastajali u onome što se brzo razvija kao novi bipolarni svet.

Američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) došao je u Brisel nudeći i EU i NATO prijateljstvo i zagrljaj.

Istovremeno, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji pozdravio je svog ruskog kolegu Sergeja Lavrova koji je odnos Moskve s Evropom proglasio mrtvim, najavivši novi prijateljski odnos s Pekingom.

U međuvremenu, Severna Koreja je ispalila nekoliko projektila samo da bi razjasnila na čijoj je strani.