RSE: Senka špijunskog skandala ponovo nad odnosima SAD i EU

Izveštaji da je danska vojna obaveštajna agencija pomagala SAD u špijuniraju vodećih evropskih političara, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, u EU su izazvali zabrinutost i zahteve za objašnjenjem, ukazuje Gardijan (The Guardian).

Danski javni emiter Danmarks radio objavio je da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), čije je navodno prisluškivanje telefona Angele Merkel obelodanio Edvard Snouden 2013, takođe koristila dansku Odbrambenu obaveštajnu službu (FE) za špijuniranje zvaničnika u Švedskoj, Norveškoj i Francuskoj.

Navodi su sadržani u internom poverljivom izveštaju o ulozi FE u sporazumu o partnerstvu u nadziranju s NSA od 2012. do 2014. godine, naveo je danski radio pozivajući se na devet neidentifikovanih izvora upoznatih s istragom.

Ako je izveštaj tačan, špijuniranje se događalo tokom i posle afere Snouden (Snowden) 2013. godine, kada je bivši radnik NSA-a objavio hiljade tajnih dokumenata koji su razotkrili ogromnu američku operaciju nadziranja pokrenutu posle napada terorističke organizacije Al Kaida na SAD 11. septembra 2001.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i nemačka kancelarka tražili su objašnjenje od SAD, navodeći da prisluškivanje „nije prihvatljivo između saveznika“, mada, kako ukazuje Vašington post (The Washington Post), zvaničnici i stručnjaci kažu da ta praksa ne bi trebalo da iznenađuje, jer saveznici rutinski špijuniraju jedni druge.

Makron je na francusko-nemačkom video samitu rekao da „nema mesta za sumnje“ između SAD i evropskih saveznika.

„Tražili smo od naših danskih i američkih partnera da obezbede sve informacije o tim otkrićima i o tim ranijim činjenicama. Čekamo na te odgovore“, rekao je Makron, dok je Merkelova dodala da „ne može više da se složi“.

Snoudenova otkrića 2013. su potresla političke odnose između SAD i Evrope, ali je, ukazuje Vašington post, razmena obaveštajnih podataka među saveznicima i partnerima nastavljena.

Obaveštajni stručnjaci kažu da špijuniranje može biti i stabilizujući faktor, pošto smanjuje šanse za iznenađenje, ukazuje Vašington post.

„Čak i bliski saveznici koji imaju ogromno poverenje u vlade drugih država zadržavaju pravo da špijuniraju građane tih zemalja radi sopstvene nacionalne bezbednosti“, rekao je Robert Deic, bivši savetnik NSA i bivši savetnik nekadašnjeg direktora CIA Majkla Hejdena.

„Čak se zna i da nas s vremena na vreme špijuniraju naši evropski prijatelji“, dodao je on.

Istraga danskog radija je poslednji naknadni šok najozbiljnijeg špijunskog skandala na Zapadu od kraja Hladnog rata, ističe Tajms (The Times).

Pre osam godina Snouden je otkrio da je NSA pratila elektronske komunikacije stotina miliona ljudi širom sveta, uključujući Merkel i nekoliko drugih bliskih saveznika tadašnjeg američkog predsednika Obame.

Neki od tih špijunskih programa, kako piše londonski list, sprovedeni su uz pomoć „partnerskih“ agencija u Evropi, poput britanske GCHQ i nemačke spoljne obaveštajne službe.

Koreni programa sežu još u devedesete godina prošlog veka, kada je FE navodno sklopila tajni sporazum s kompanijom koja rukovodi podmorskim telekomunikacionim kablovima koji prenose informacije iz Danske i drugih delova severne Evrope.

Prema tvrdnjama iz 2008, NSA je pomogla danskoj obaveštajnoj agenciji da postavi stanicu za prisluškivanje na ostrvu gde se nalazi kopenhagenški aerodrom.

Prema danskim medijima, ta zemlja je takođe neformalno u partnerstvu Pet očiju, saveza bezbednosnih agencija SAD, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda.