RSE: Spora vakcinacija u EU najavljuje sumornu godinu

Stopa infekcija i smrtnih slučajeva su i dalje visoke u većem delu Evrope, dok se kampanja vakcinisanja odvija toliko sporo da je malo verovatno da će se imunitet većine postići do jeseni, što je za stotine miliona Evropljana naznaka sumorne 2021, ukazuje Volstrit džurnal.

Kako od COVID-19 u EU svakodnevno umire između 3.000 i 4.000 ljudi i dok raste strah od zaraznijeg soja korona virusa, vlade zemalja članica su proteklih nedelja produžavale i pooštravale mere zabrane poput uvođenja policijskog sata, učenja na daljinu ili zatvaranja restorana.

Evropske vlasti su krajem 2020. obećale da će masovno vakcinisanje uskoro okončati pandemiju. Ali, dodaje Volstrit džurnal, zemlje još nisu pokrenule velike kampanje imunizacije.

Do sada je vakcinisan samo deo evropskog stanovništva – mnogi od njih zdravstveni radnici. Kritičari smatraju da je izvršna vlast EU, kojoj su zemlje članice poverile zadatak kupovine vakcina loše obavila posao.

Evropska unija, s oko 450 miliona stanovnika, naručila je 300 miliona doza vakcina koje su razvili Biontek i Fajzer. Ta količina, za koju se očekuje da će biti isporučena negde na jesen, dovoljna je za 150 miliona ljudi, jer su za vakcinisanje potrebne dve doze. Unija sada pregovara o narudžbi još 300 miliona doza, koje bi mogle biti dostupne krajem godine.

Evropska unija pozvala je članice da ubrzaju vakcinisanje protiv COVID-19 kako bi osigurale da se najmanje 80 odsto najugroženijih ljudi na virus – medicinskih radnika i starijih od 80 godina – vakciniše do marta, piše Asošiejted pres.

U neobavezujućim preporukama objavljenim u utorak, Evropska komisija takođe je pozvala 27 članica EU da ubrzaju uvođenje vakcinisanja tako da se 70 odsto odrasle populacije u celoj uniji vakciniše do kraja leta.

EU je, napominje AP, zaključila šest ugovora o vakcinama za više od dve milijarde doza, s Modernom, Astrazenekom, Sanofi-GSK, Jansen farmaceutikom, Fajzer-Biontekom i Kjurevakom.

Ali su samo vakcine Pfizer-BioNTech i Moderna dosad odobrene za upotrebu u Uniji, što je dovoljno za vakcinisanje 380 miliona ljudi, odnosno više od 80 odsto ukupne populacije.

Nakon što je veći deo januara prošao u postepenom uvođenju vakcinisanja, Evropska komisija je ove sedmice povećala uloge pozivajući članice da se ujedine i usklade svoje strategije vakcinacije, ukazuje Politiko, dodajući da je Komisija predložila stroge medicinske potvrde o vakcinaciji čime bi mogla „otvoriti vrata“ za mogućnost putovanja unutar Unije.

Ali, naglašava Politiko, iako je preporuka Komisije da se u svim zemljama vakciniše 80 odsto zdravstvenih radnika i starijih osoba, Brisel nema ovlašćenje da kaže državama šta konkretno treba da učine.

Strategija vakcinacije, koja je Komisiji omogućila da osigura vakcine u ime zemalja EU, bila je test bez presedana. Ali sve češće kritike o nagodbama za vakcine i izveštaji o zemljama koje same sklapaju ugovore prete da je potkopaju.

Sledeći veliki trenutak u borbi EU za zdravstvenu koordinaciju je samit na kojem će čelnici Unije raspravljati hoće li primeniti potvrde o vakcinisanju na nivou cele EU kako bi građanima omogućili da ponovo putuju. Ideju su, dodaje Politiko, predložile i podržale zemlje zavisne od turizma poput Grčke i Portugala, ali se Francuska tome odlučno protivila.

Uprkos kritikama zbog sporog uvođenja vakcinacije u brojnim državama članicama EU, kampanja vakcinacije unutar Unije, kao i u Švicarskoj i Velikoj Britaniji, uveliko su toku. Ali, zemlje s nižim prihodima u evropskom susedstvu zaostaju, ističe televizijski kanal Juronjuz.

Brisel se obavezao da će pružiti pomoć, posebno zemljama Zapadnog Balkana koje pokušavaju da uđu u EU, a sve one, naglašava Juronjuz, prijavljene su u Kovaks, globalni program za vakcinaciju u svim zemljama bez obzira na njihovu platežnu sposobnost.

Oslanjanje samo na Kovaks pružiće, prema samoj shemi, u najboljem slučaju osiguranje samo 20 odsto imunizacije stanovništva zemlje do kraja godine.

Državama Zapadnog Balkana već je obećan zajam od 70 miliona evra za učešće u vakcinaciji. To bi, naglašava Juronjuz, delovalo kao neka vrsta mosta, između sadašnjeg trenutka i onog kada preko Kovaksa počne isporuka doza u partnerske zemlje. Međutim, ova shema EU još je u fazi izrade, pa detalje o tome kako će zemlje van EU doći do zaliha vakcina tek treba videti.

Srbija je prva država Zapadnog Balkana koja je počela s vakcinacijom još i pre EU. Više od 20.000 državljana Srbije primilo je vakcinu, a za vikend je zemlja dobila pošiljku od milion doza kineskog Sinofarma.

Kosovo je osiguralo 500.000 doza od Fajzera i prve doze očekuju se u februaru. Albanija ima dogovor za isti iznos, dok BiH i ostali očekuju prve doze putem Kovaksa u aprilu.