RSE: Srbin iz Bosne regrutuje plaćenike za rat protiv Ukrajine i preti dolaskom na Kosovo

O Velimiroviću je Radio Slobodna Evropa pisala u maju 2023, razotkrivši kako je ovaj državljanin Bosne i Hercegovine, koji je ranije kažnjavan, promenio identitet i otišao na ratište u Ukrajinu u okvirima ruske vojske, što je prema Krivičnom zakonu BiH kažnjivo.

Ranije je Velimirović, nekada Božić, više puta hapšen, jednom osuđen zbog otmice, a vodila se istraga protiv njega i zbog sumnje da je i pre ruske invazije 2022. na Ukrajinu, ratovao na istoku ove zemlje.

Skoro pola godine nakon priče RSE, Velimirović javno, na društvenim mrežama, govori o razlozima promene identiteta i detaljima svoga boravka u Ukrajini.

U videu koji je objavljen na kanalima Miodraga Žarkovića, Srbina koji izveštava isključivo s ruske strane o situaciji na istoku Ukrajine, Velimirović, krajem septembra, kaže da je promenio ime kako bi pokazao da „može proći granice i doći do Rusije“, nakon što je, zbog ranijih kriminalnih aktivnosti imao probleme s ulaskom u neke države.

„Mi možemo da promenimo ime i novi identitet i da pođemo. Seo u auto, uzeo još jednog Srbina… Mi smo prošli kroz Evropu, ja sam rizikovao, vidim – prolazi. Zvao sam se Ljubiša Božić. (…) Stigao sam ovde kao Saša (Aleksandar) Velimirović“, ispričao je u videu državljanin BiH.

Autor videa naveo je da je snimak nastao u Donbasu, ukrajinskoj regiji čiji su delovi pod kontrolom proruskih separatista i Rusije.

Velimirović je u Bosni i Hercegovini osuđen zbog otmice 2010. U Banjoj Luci je privođen i 2016.zbog vređanja vernika ispred džamije, zbog čega je kažnjen novčanom kaznom.

U septembru 2020. uhapšen je na Aerodromu u Sarajevu. Nakon ispitivanja u Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA), koja inače postupa u slučajevima sumnje na učešće na stranim ratištima, predan je Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine.

Iz Tužiteljstva su za RSE ranije rekli da je donesena naredba o obustavi ove istrage zbog nedovoljno dokaza.

Nakon što je Velimirović za RSE rekao da je u Ukrajini, a potom i javno objavio na društvenim mrežama da ratuje na strani Rusije, iz Tužiteljstva Bosne i Hercegovine kažu da rade na više predmeta u vezi s odlaskom na strana ratišta, ali nisu mogli dati više informacija o Velimiroviću.

„S obzirom da su predmeti u fazi prijave ili istrage, javnosti ne možemo davati više detalja o identitetu ovih osoba, dok se za to ne steknu procesni uslovi“, rekli su iz Tužiteljstva Bosne i Hercegovine za RSE na pitanje o tome je li pokrenuta nova istraga.

Prema informacijama do kojih je RSE došao u maju 2023. Tužiteljstvo je istraživalo sedam slučajeva odlazaka bh. državljana na ratište u Ukrajinu.

Ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Nenad Nešić je na pitanje o broju osoba koje su otišle na ratište u Ukrajinu za RSE rekao da se „nije bavio tim pitanjima“, iako su odlasci na strana ratišta u nadležnosti ovog ministarstva i agencija koje deluju u okviru Ministarstva.

„Apsolutno ne raspolažem sa tačnim informacijama. Nisam se bavio time“, rekao je Nešić, koji je ranije kazao da ga raduje saradnja BiH s Rusijom i pozdravljao odlaske Milorada Dodik, predsednika RS-a, u Rusiju na sastanak s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Srpsko-ruski odred Sova i pretnje da će doći na Kosovo

„Formiram bataljon – srbskoruski“, napisao je Velimirović u poruci Radiju Slobodna Evropa na Telegramu u oktobru.

Napisao je i da se odred zove Sova, kao i da već ima stotinu obučenih vojnika.

„I dalje se obučava i postaće bataljon od hiljadu vojnika. Mobilnih. U slučaju okršaja, momci će biti na Kosovu u roku od 24 sata, spremni protiv albanske mafije“, napisao je Velimirović nakon napada na policiju u Banjskoj, na severu Kosova.

Naoružana grupa Srba je 24. septembra napala policiju na severu Kosova, pri čemu je ubijen jedan policajac i trojica napadača.

Radiju Slobodna Evropa Velimirović je poslao i video u kojem pet muškaraca, od kojih su neki maskirani, s istaknutim zastava Srbije, na ruskom jeziku govore da su spremni „doći i pomoći braći Srbima, nakon što su izgubili četiri čoveka na Kosovu“, govoreći o napadačima na kosovsku policiju u Banjskoj.

Velimirović je u videu, koji je snimio Žarković, rekao i da je bio u Hersonu 2022. kao i u Bahmutu s plaćenicima Vagner grupe, paramilitarne jedinice bliske Kremlju.

„Tamo je bilo svega. Žao mi je što nisam mogao da koristim ni telefon ni ništa. Oni (Wagnerovci) su bili glavni nad nama. Jako sam sretan što sam bio s ‘muzikantima’.

Sam obožavam muziku“, rekao je Velimirović, koji je ranije na društvenim mrežama koristio nadimak Muzikant i na nekoliko fotografija na uniformama nosio oznake ove paramilitarne skupine.

Na profilu na ruskoj društvenoj mreži Velimirović traži pomoć u opremanju odreda Sova.

„Od 2018. učestvuje u ratu protiv fažizma na području Ukrajine. Advijevka, Maripolj, Bahmut… Prvi put sam odlučio da stvorim izviđačko-diverzantski odred Sova, srpsko-ruski odsek. Treba nam vaša pomoć. Početak je težak. Stvarno nam treba obuka. Trebaju nam dronovi, taktičke slušalice, termovizije…“, napisao je Velimirović i ostavio broj računa u ruskoj banci na koju mu mogu uplatiti sredstva.

Odred Vuk Davora Savičića

„Veliki pozdrav bih dao jedinici Volk (Vuk), tamo jeste srpski (ima Srba). I svim Srbima uopšte. Ja bih volio što bi se mi Srbi našli u jednu kompletnu brigadu ili bataljon… Ne treba da se razdvajamo“, kaže Velimirović u videu.

Na osnovu nekoliko videa na Telegramu i ruskoj mreži Vkontakte vidljivo je da iza grupe Vuk stoji Davor Savičić, osoba porijeklom iz Bosne i Hercegovine za koju su ukrajinske vlasti ranije objavile da je ratovao na strani Rusije 2014. i 2015. godine.

Velimirović je u porukama RSE na Telegramu također rekao da je Vuk – Davor (Savičić).

Ukrajinska web-stranica Mirotvorec, koja objavljuje baze podataka „o proruskim teroristima, separatistima, plaćenicima, ratnim zločincima i ubojicama“, za Savičića je navela da je ranije bio u plaćeničkoj paravojnoj jedinici Wagner.

Mediji u Bosni i Hercegovini i Srbiji su za Savičića pisali i da je tokom rata u BiH bio pripadnik paravojne grupe Srpska dobrovoljačka garda, koju je predvodio Željko Ražnatović Arkan.

Grupe koje je predvodio Ražnatović sumnjiče se da su počinile ratne zločine u Bijeljini, Sanskom Mostu i Bosanskom Šamcu u BiH. Arkan je pred Međunarodnim sudom u Hagu 1999. optužen za ratne zločine, ali mu nije suđeno, jer je godinu dana kasnije ubijen u beogradskom hotelu Interkontinental.

Tužiteljstvo BiH i SIPA nisu za RSE mogli potvrditi ove navode o Savičićevoj ulozi u ratu u Bosni i Hercegovini.

„U interesu rada na predmetima i otkrivanja i procesuiranja počinitelja kaznenih djela, Tužiteljstvo BiH i partnerske institucije i agencije, ne mogu davati informacije da li je neka fizička ili pravna osoba u fokusu interesovanja agencija za provedbu zakona“, rekli su iz Tužiteljstva na pitanje o tome je li Savičić bio u Bosni i Hercegovini uz Arkana i članove paravojne grupe.

Sličan odgovor RSE je poslala i Državna agencija za istrage i zaštitu.

Savičić nije odgovorio na nekoliko upita RSE na ruskoj mreži Vkontakte, kao ni na drugim platformama. Poruke na Vkontakte je video, ali nije reagovao na njih.

Velimirović u videima pominje i Dejana Berića, državljanina Srbije koji se kao snajperista borio na strani proruskih separatista na istoku Ukrajine, zbog čega mu se u odsustvu sudi u Srbiji.

Berić je i dalje u Rusiji i na istoku Ukrajine, odakle redovno izveštava o situaciji na ratištu, kao i o načinima na koje plaćenici iz Srbije mogu doći da ratuju.

Velimirović u videu poručuje da se plaćenici javljaju njemu, umjesto Beriću, i da će im on „sve objasniti“ i organizirati dolaske.

Ranije je i Berić govorio o Velimiroviću, tvrdeći da je on špijun zbog promjene imena, i da s još nekoliko osoba radi na sprečavanju dolaska Srba u Ukrajinu.

Trebinjac u redovima ruske vojske zbog državljanstva

Jedan od onih koji kaže da je otišao u Ukrajinu preko Dejana Berića jeste Andrej Vukašinović, dvadesetjednogodišnjak iz Trebinja.

„Preko Berića smo svi otišli“, rekao je Vukašinović za RSE u maju 2023.

On kaže da je preko Vkontakte video pozive i odlučio se prijaviti.

„Patriotizam i državljanstvo“, navodi kao razloge što je otišao, misleći na rusko državljanstvo koje mu je obećano nakon pola godine ratovanja pod ugovorom, nakon čega će, kako je rekao, dobiti trajni ugovor s ruskom vojskom, a posle i državljanstvo.

Vukašinović je u maju rekao da je već pola godine na ratištu. On odlazak vidi kao čin herojstva i način da se „oduži za rusku pomoć u BiH tokom rata i na Kosovu“, kako je rekao za RSE.

„Mnogi kažu – nije to tvoj rat… Ali eto, kad se priča o patriotizmu, mora se nešto i pokazati. Ovdje hoću da uspijem“, kaže Vukašinović i dodaje da je dva mjeseca „bio na liniji“, u aprilu i maju.

On je rekao i da na dijelovima istočne Ukrajine, gdje je on ratovao, nema „mnogo ruskih vojnika“, kao i da tamo ratuju najviše „plaćenici“.

„Ruski vojnici su samo na Hersonu, ostalo smo sve mi plaćenici“, rekao je Vukašinović.

Rekao je i da planira da u Trebinje dolazi samo na 15-ak dana, ali da želi ostati u Rusiji.

Na pitanje je li svestan da je ono što radi prema Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine kažnjivo, kaže da je svestan.

„Već su me više puta tražili (policija) dole u Trebinju, kući dolazili da me traže. Ali ja sam još malo građanin Ruske Federacije, ne mogu da me sudski terete“, kaže Vukašinović i zahvaljuje Beriću što im je omogućio dolazak, ostanak i kupovinu zemljišta.

Procesuiranje osoba koje ratuju ili su ratovale u Ukrajini

Pridruživanje stranim vojnim, paravojnim formacijama je od 2014. godine kažnjivo djelo u Bosni i Hercegovini.

Propisane kazne Krivičnog zakona variraju u ovisnosti o kvalifikacijama i mogu iznositi od tri mjeseca do deset godina zatvora.

U Bosni i Hercegovini su dosad prema ovom članu zakona, uglavnom, procesuirani i kažnjavani državljani koji su odlazili u Siriju i Irak i tamo se pridruživali terorističkim organizacijama „Islamska država“ i ograncima Al-Kaide.

Zbog sumnje da je ratovao 2014. i 2015. godine u Ukrajini procesuiran je Gavrilo Stević.

Sud Bosne i Hercegovine Stevića je pravosnažno oslobodio optužbi da je u Rostovu, područje Luganjska, kao dobrovoljac, zajedno s drugim osobama iz BiH i Srbije, postao pripadnik paravojne formacije Odreda – jedinice „Jovan Šević“ koja je djelovala protiv legitimnih snaga Ukrajine.

Stević je za RSE rekao da ne poriče boravak u Ukrajini, ali kaže da se nije borio.

Za RSE je ranije rekao da je imao „literarnu motivaciju“ da ode u Ukrajinu, jer je pisao knjigu poezije o Rusiji i slovenstvu.