RSE: Stiv Benon – iskorišćavanje pristalica populizma za lično bogaćenje

Benon, još jedan uhapšeni član osoblja Trampovog izbornog štaba iz 2016, optužen je za obmanjivanje lakovernih pristalica, ocenjuje kolumnistkinja Njujork tajmsa Mišel Goldberg i dodaje kako je „trampizam“ prevara za koju je Benon znao.

Prema optužnici tužioca iz Njujorka, objavljenoj u četvrtak, Benon je zajedno sa saradnicima vodio kampanju „Gradimo zid“ navodno kako bi pomogao finansiranju Trampove obećane južne granične barijere. Projekt je postao, kažu tužioci, izvor nezakonitog ličnog bogaćenja.

Neki su donatori, navodi se u optužnici, napisali da „nisu imali puno novca i bili su skeptični prema onlajn kampanjama za prikupljanje sredstava“, ali „davali su ono što mogu“, jer su verovali obećanjima. Prema optužnici, Benon je upotrebio zasebnu neprofitnu organizaciju kako bi izvukao više od milion dolara, a novac je takođe korišćen za „obnovu kuće, kupovinu čamca, nakita, estetske hirurgije i drugo“.

Skandal oko kampanje „Gradimo zid“ otkriva sve više o mutnom svetu sukoba koji se razvio oko Trampovog populističkog nacionalizma, ocenjuje kolumnista Vašington post Greg Sardžent povodom o optužnice protiv Benona i još trojice ljudi za obmanu donatora u prikupljanju novca za izgradnju zida na granici s Meksikom.

Iako američki predsednik tvrdi da ne zna ništa o kampanji „Gradimo zid“ i da mu se ne sviđa ideja prikupljanja novca za taj projekat, mediji su, kako ukazuje Sardžent, posle objavljivanja optužnice pronašli nekoliko izjava koje dovode u sumnju Trampove tvrdnje.

Takođe, dodaje Sardžent, Tramp sve vrste složenih odluka svodi na u jednostavno računanje „za i protiv „. Te dve tendencije možda su se spojile u ovom novom obrtu u Benonovoj priči, pa su oni koji prikupljali novac za zid bili „za njega“, odnosno da su radili protiv Trampovih neprijatelja.

Ljudi optuženi zajedno s Benonom u spojili su se kroz zajedničku predanost Trampu i nekoliko ranijih pokušaja zarade od njegovog političkog pokreta, ukazuje agencija AP.

Jedan je irački ratni veteran s trostrukom amputacijom koji je vodio nekoliko internet portala s vestima koje su podgrevali gnev desničara. Drugi je vlasnik firme koja prodaje energetska pića s Trampovim likom. Treći je bivši kolumnista Brajtbarta i preduzetnik koji je ostavio trag propalih firmi. Sudski posmatrači veruju da su barem neki učesnici verovali da bi se mogli izvući jer je „njihov čovek u Beloj kući“.

Ratni veteran Brajan Kolfejdž, koji je na čelu kampanje „Gradimo zid“, nekoliko sati posle hapšenja oglasio se na Fejsbuku prikazujući slučaj kao pokušaj onemogućavanja Trampovog reizbora.

Benon je o optužnici govorio u petak u svom podkastu „Ratna soba“, u kojem je, ukazuje AP, najmanje zvučao kao osoba koja je samo nekoliko sati ranije optužena za prevaru i pranje novca, zakonske prekršaje koji nose do 20 godina zatvora. „Ovim je trebalo zaustaviti i zastrašiti ljude koji žele razgovarati o zidu. (…) Ovo je političko naručeno ubistvo“, kazao je Benon.

Suđenje možda razjasni misteriju Benonovog bogatstva koji je uhapšen na jahti vrednoj 28 miliona dolara koja je pripadala njegovom najnovijem dobročinitelju, piše londonski Tajms, ističući da optužba o prevari potkopava Benonove velike izjave o revoluciji, radnom čoveku i „zlu kapitalizma iz Davosa“.

Poreklom Benonovog bogatstva baviće se porota posle optužbi da je prevario donatore u kampanji „Gradimo zid“ za oko milion dolara, što on negira. Pod vodstvom grupe desničarskih operativaca, za zid je prikupljeno oko 25 miliona dolara, uglavnom od malih donacija.

Benon je pre radio za globalnu bankarsku grupaciju Goldman Saks, snimao dokumentarne filmove  i navodno je imao udeo u beskrajno profitabilnom sitkomu Sajnfeld. Ali, naglašava Tajms, poslednjih godina Benon je obično imao nekoga s pravim novcem koji je podupirao njegova nastojanja.

Nekoliko godina je to bila porodica Merser koji su bili među najistaknutijim Trampovim donatorima. Međutim pošto je početkom 2018. Tramp okrenuo leđa Benonu, Merseri su ga naterali da odstupi s vodeće pozicije u Brajtbart njuzu. Od tada je Benon tražio važnost i finansiranje putujući svetom i promovišući globalni populistički nacionalizam.

Populističko bratstvo ponekad može biti velikodušno, ocenjuje Tajms, dodajući da je Benonov stvarni dobročinitelj poslednjih meseci bio je Guo Vengui, kineski milijarder u egzilu, čiji afinitet prema Benonu izgleda proizlazi iz zajedničke mržnje prema komunističkom režimu u Pekingu.

Hapšenje Benona pod optužbom da je prevario donatore označava i kraj političke ere u kojoj je Tramp nudio mešavinu ekonomskog populizma i patriotske imigracione politike obećavajući oživljavanje bogatstva radničke klase, ocenjuje kolumnista u Blumbergu Džošua Grin.

Da je Tramp ispunio svoje obećanje i pokrenuo onu vrstu populizma radničke klase koju je Benon zagovarao 2016. godine, verovatno bi bio u boljem položaju nego što je danas. Kad je došao na vlast Tramp je izgubio bilo kakav interes za ekonomski populizam i potpisao je smanjenje poreza koje je pogodovalo bogatima.

Simbolika Benonovog velikog političkog projekta koji završava optužnicom i hapšenjem pravovremena je, ocenjuje kolumnista Blumberga, ističući da je političko preusmeravanje za koje je Benon mislio da se događa pre četiri godine uvek zavisilo hoće li Tramp uraditi ono što je obećao.

Preživeo je impičment, ali nije ispostavo pogranični zid, prosperitet srednje klase ili uslove po kojima bi se Amerika mogla smatrati „ponovo velikom“, napisao je Grin dodajući da je verovatno da se Trampova politička karijera, poput one njegovog bivšeg stratega, bliži kraju.