RSE: Sukob Azerbejdžana i Jermenije novi izazov za Moskvu

Višedecenijski sukob Azerbejdžana i Jermenije ponovo se rasplamsao 13. septembra blizu sporne teritorije Nagorno-Karabaha, ističe Vašington post.

Iako se obe strane optužuju za novi sukob, pojedini analitičari specijalizovani za južni Kavkaz smatraju da je Azerbejdžan možda pokušao da iskoristi priliku dok je ključni saveznik Jermenije, Rusija, svu pažnju usmerila na invaziju na Ukrajinu gde je prošle nedelje pretrpela strateški udarac.

Neki analitičari ocenjuju i da je Baku sada u prednost jer se Rusija oslanja na tranzitne rute kroz Azerbejdžan da bi se povezala s Iranom i Azijom dok je pod sve većom globalnom izolacijom, ukazuje list i navodi da se Evropska unija takođe više oslanja na Azerbejdžan za energiju dok traži alternative ruskom gasu.

Dugotrajni sukob u planinskom regionu Nagorno-Karabaha, koji je počeo kasnih 80-ih, preoblikovan je ratom 2020. kada je Azerbejdžan ponovo zauzeo teritorije koje je Jermenija decenijama okupirala, navodi Vašington post, ukazujući da je šestonedeljni rat završen vojnom pobedom Azerbejdžana i krhkim primirjem koji je podržala Moskva i u kojem je Jermenija predala velike delove teritorije.

Najgora eskalacija neprijateljstava između dve bivše sovjetske republike od 2020. pojačala je bojazan da bi Rusija mogla da se uplete u još jedan rat pored svoje invazije na Ukrajinu, piše Njujork tajms.

Moskva je, kako navodi list, godinama pokušavala da uspostavi ravnotežu između dve zemlje, ali je to sve teži zadatak jer je rat u Ukrajini primorao Kremlj da pažnju i snagu usmeri drugde.

Budući da je Rusija blizak saveznik Jermenije neki vojni analitičari sugerišu da su nedavni neuspesi Rusije na severoistoku Ukrajine možda ohrabrili Azerbejdžan da pokrene novi napad.

Rusija i Jermenija su deo vojnog saveza Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti koji predvodi Moskva i čija povelja nalaže da napad na jednu članicu treba da se smatra agresijom na sve. Ruski predsednik Vladimir Putin je 2020. imao ključnu ulogu u postizanju primirja posle rata u kojem je Azerbejdžan povratio deo teritorije koju je izgubio tokom drugog sukoba koji je počeo raspadom Sovjetskog Saveza kasnih 80-ih.

Novi sukobi Azerbejdžana i Jermenije doneli su Putinu još jednu veliku „stratešku glavobolju“, ocenjuje Politiko.

U trenutku kada je Putin u defanzivi usled neočekivano uspešne kontraofanzive ukrajinskih snaga, od Moskve se traži da se angažuje kako bi stabilizovala kriza na Kavkazu, navodi portal, ukazujući da Jermenija gleda na Moskvu kao na glavnog saveznika koji može da garantuje njenu krhku bezbednost, dok je Turska ključni saveznik Azerbejdžana.

Sporazuma o prekidu vatre posle rata 2020. sprovode ruske trupe na terenu, ali mirovne napore Kremlja dovode u pitanje obe strane, dok Evropska unija sve više radi na popunjavanju praznine, ukazuje Politiko. U organizaciji predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela lideri Azerbejdžana i Jermenije su u maju u Briselu razgovarali kako da se izbegnu budući sukobi.

Nova runda sukoba između Jermenije i Azerbejdžana stavila je na test podršku Kremlja tradicionalnim saveznicima dok je preokupiran ratom u Ukrajini, ocenjuje Volstrit džurnal.

Sukob je najnoviji bezbednosni izazov u ruskoj sferi uticaja otkako je Moskva u februaru pokrenula invaziju na Ukrajinu, ukazuje američki list, dodajući da je uticaj Rusije na neke od njenih nekadašnjih partnera u postsovjetskom svetu smanjen nakon što je izolovana sankcijama Zapada.

Rusija je u januaru poslala 2.000 vojnika da pomognu u suzbijanju protesta u Kazahstanu i podržala je vladu Belorusije tokom masovne antivladine pobune 2020.

Direktor tink-tenka Centra za regionalne studije iz Jerevana Ričard Giragosian rekao je da je eskalacija sukoba podstaknuta „i percepcijom i realnošću slabosti Rusije, posebno s obzirom na nedavna dešavanja na ukrajinskoj sceni“.

„Azerbejdžan je osetio jedinstvenu priliku“, rekao je Giragosian.

Invazija na Ukrajinu je ograničila uticaj Rusije na neke postsovjetske države, ocenjuje Volstrit džurnal, ukazujući da je Kazahstan, na primer, ostao neutralan u sukobu u Ukrajini uprkos tome što je dobio podršku Kremlja tokom protesta u januaru.

Ukrajinska invazija takođe je, kako navodi list, testirala granice vojne snage Rusije, primoravajući je da crpi resurse s periferije sfere svojih operacija iz mesta poput Sirije i ruskog Dalekog istoka. Rat u Ukrajini je takođe zategao ekonomske i diplomatske odnose Rusije pošto su zapadne zemlje uvele opsežne ekonomske sankcije Moskvi.

Azerbejdžan je pobedio u ratu 2020. delom zahvaljujući vojnoj podršci Turske, uključujući dronove Bajraktar TB-2 turske proizvodnje, koji su se pokazali efikasnim protiv Rusije i snaga koje podržava Rusija u nizu sukoba, uključujući rat u Ukrajini, ukazuje Volstrit džurnal uz ocenu da je to stavilo vojni uticaj Rusije u regionu na dodatni test.

Jermenija, u kojoj se nalazi ruska vojna baza, i tokom rata 2020. za pomoć se obratila Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti, ali je alijansa ignorisala molbe Jerevana.