RSE: Sumnje u lak dogovor o trgovini SAD i Velike Britanije

Na sastanku na marginama samita G7 u Bijaricu, lideri SAD i Velike Britanije razgovarali su o sporazumu o slobodnoj trgovini, a Tramp je potom izjavio, piše Fajnenšel tajms, da bi dve zemlje posle Bregzita mogle postići „veoma velik trgovinski dogovor“, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Tramp je rekao da je Evropska unija „sidro“ oko članka Velike Britnije, ali stručnjaci ocenjuju, navodi britanski list, da će Velika Britanija teško biti ravnopravna u budućim pregovorima, pošto će znatno veće američko tržište verovatno postavljati uslove sporazuma.

Džonson je posle razgovora nastojao da smanji očekivanja od brzog zaključenja trgovinskog sporazuma SAD i Velike Britanije, pošto će biti potreban kompromis od SAD. On je rekao da bi voleo dogovor u roku od godinu dana, ali je priznao da treba prevazići znatne prepreke da bi bio brzo postignut kada zemlja napusti Evropsku uniju.

Iako je Tramp govorio o izgledima za postizanje dogovora, svaki takav sporazum će teško dobiti odobrenje Kongresa SAD ako Velika Britanija izađe iz EU bez dogovora i ako bude vraćena granična infrastruktura na granicu Irske i Velike Britanije.

Posle sastanka dva lidera, koji su, kako ukazuje Gardijan, razvili tople odnose dok je Džonson bio ministar spoljnih poslova, dve vlade su izdale zajedničko saopštenje da će pokrenuti radnu grupu za specijalne odnose za „razvijanje tržišno orijentisanih principa ekonomskog rasta i povećanje bilateralne saradnje po pitanjima povezanim s modernom 21-vekovnom ekonomijom“.

Jedna od spornih tačaka u budućim pregovorima mogla bi biti britanska zdravstvena služba NHS, pošto je Tramp ranije želeo da taj segment britanskog tržišta bude otvoren za američke kompanije. Međutim, Džonson je posle sastanka ponovio da se protivi da NHS bude otvoren za američke kompanije kao deo trgovinskog sporazuma, i tome da Velika Britanija snizi standarde postupanja prema životinjama na američke nivoe da bi dobila dogovor.

Džonson je pre samita u telefonskom razgovoru s Trampom tražio snižavanje trgovinskih barijera i otvaranje američke privede za britanske kompanije i britanske proizvode, piše Rojters.

Na putu u Bijaric, Džonson je novinarima rekao da postoji ogromna mogućnost za Veliku Britaniju, ali da to neće biti jednostavno, navodeći postojeća ograničenja ili carine za razne britanske proizvode – delove za tuš kade, tapete, tekstile, automobile, vagone, pite sa svinjetinom, piva iz malih pivara, osiguranja, javne nabavke, babure, karfiol i vina.

Džonson je dobio Trampovo odobrenje za tvrd pristup u pregovorima o izlasku iz EU na „drugarskom“ sastanku na marginama samita G7, ali su se brzo pokazale razlike u pristupu dogovoru o slobodnoj trgovini, ukazuje agencija Asošiejted pres.

SAD kažu da su spremne da pregovaraju o trgovinskom sporazumu s Velikom Britanijom u delovima, dok London želi jedan obuhvatan sporazum. Džonson je na sastanku obećao „fantastičan dogovor kada se očiste prepreke na putevima“, ali ga je Tramp prekinuo, pomenuvši „mnogo fantastičnih minidogovora“.

Britanskom premijeru je veoma potreban trgovinski sporazum sa SAD, navodi AP, pošto on mesecima obećava da će Velika Britanija izaći iz EU s dogovorom ili bez njega, čime će se njegova zemlja odvojiti od jedinstvenog tržišta s 500 miliona ljudi.

Pristalice Bregzita kažu da bi dogovor o slobodnoj trgovini sa SAD pomogao da se nadoknadi smanjenje trgovine s EU posle izlska iz Unije.

Ekonomisti, međutim, sumnjaju da će mogući trgovinski dogovor sa SAD Velikoj Britniji znatno ublažiti posledice izlaska iz EU bez dogovora, pošto neće nadomestiti postojeće trgovinske aranžamane EU, ukazuje američka televizija Si-En-Bi-Si (CNBC).

Vlade obe zemlje su izrazile želju da naprave delimičan dogovor što je pre moguće posle Bregzita 31. oktobra, ali se, kako ističe CNBC, takav sporazum suočava sa znatnim političkim preprekama s obe strane Atlantika. Pored toga, ekonomisti upozoravaju da bi dogovor mogao da pokrije robu, a tek delimično usluge, koje su veliki izvor prihoda britanske privrede.

EU je 2018. pokrila 46 odsto britanskog izvoza i 54 odsto uvoza, dok je sedam od 10 najvećih izvoznih tržišta i izvora uvoza među članicama Unije, pokazuje dokument britanskog parlamenta objavljen prošle nedelje. S druge strane, ukazuje CNBC, SAD pokrivaju 19 odsto britanskog izvoza i 11 odsto uvoza. Samo u Nemačku ide devet odsto britanskog izvoza.

S druge strane, EU ima oko 40 trgovinskih dogovora koji pokrivaju preko 70 zemalja, što znači da Velika Britanija ima pristup tržištima zemalja kao što je Kanada, bez većih carina. U slučaju Bregzita bez dogovora, objašnjava CNBC, Velika Britanija bi izgubila povlašćeni pristup i morala bi s tim zemljama da trguje prema pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Bi-Bi-Si (BBC) takođe ukazuje na poteškoće u postizanju trgovinskog dogovora SAD i Velike Britanije kakav želi Džonson, i na političke izazove takvog sporazuma.

Direktor za Veliku Britaniju Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju Dejvid Henig rekao je da će se SAD nerado otarasiti barijera koje treba da štite američke proizvođače, i da je pitanje da li su SAD spremne da daju Velikoj Britaniji nešto i šta bi Velika Britanija trebalo da da zauzvrat.

S druge strane, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelozi rekla je da trgovinski dogovor SAD i Velike Britanije neće proći kroz Kongres ako Bregzit podrije Sporazum iz Belfasta.

U slučaju da Velika Britanija izađe iz EU bez dogovora, mogla bi biti uspostavljena tvrda granica između Irske i Severne Irske – jedine kopnene granice Velike Britanije s nekom članicom Unije, što bi moglo ugroziti mir u Severnoj Irskoj. Pelozi je rekla da se ne sme dozvoliti da izlazak Velike Britanije iz EU ugrozi mirovni sporzum iz 1998. kojem su SAD posredovale.