RSE: Uloga Izraela u opstrukciji nuklearnog pogona u Iranu

Nuklearno postrojenje Natanz zaustavilo se u nedelju, dan pošto je pokrenuta nova generacija centrifuga za obogaćivanje uranijuma. Iranski zvaničnici su prvobitno umanjili značaj prekida, ali njihova procena o šteti kasnije je promenjena uz tvrdnje da je lokacija bila meta „nuklearnog terorizma“, piše (The Times).

Šef Iranske organizacije za atomsku energiju i njen glavni nuklearni pregovarač Ali Akbar Salehi rekao je da osuđuje „ovaj prezrivi potez“ pozvavši međunarodnu zajednicu i Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da deluju.

Takođe je naglasio da Teheran zadržava „pravo da preduzme akciju protiv počinilaca“.

Ako napad bude potvrđen, ukazuje londonski list, njegov tajming će biti u velikoj meri povezan s razgovorima Irana i SAD o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. kojim je ograničen nuklearni program Irana u zamenu za ukidanje sankcija UN.

Prethodni američki predsednik Donald Tramp (Trump) je 2018. napustio sporazum i uveo oštre sankcije Teheranu, dok je obnovu sporazuma Džozef Bajden (Joseph Biden) učinio centralnim delom svoje predizborne kampanje prošle godine.

Sporazumu se žestoko protivi i izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Ukoliko se pokaže da iza poslednjeg napada na iransko nuklearno postrojenje stoji Izrael – što se može činiti i kao napad usmeren na ključnu američku politiku – Vašington to neće videti kao smetnju sve dok, zaključuje Tajms, Teheran zna da može da plati kaznu zato što nije pristao na zahteve SAD u pregovorima.

Izrael će, po svemu sudeći, potvrditi da je izvršio sajber napad na glavno nuklearno postrojenje Irana, dan nakon što su pokrenute centrifuge za ubrzanje proizvodnje obogaćenog uranijuma koje je Teheran označio kao ključni trenutak u nuklearnom programu zemlje, piše Gardijan (The Guardian).

Dok su se iranske vlasti trudile da se nose s nestankom struje u Natanzu, izraelski mediji su uveliko izveštavali o očiglednom napadu dok je javni radio preduzeo neobičan korak tvrdeći da je obaveštajne služba Mosad igrala centralnu ulogu.

Smatra se da je neobjašnjivo gašenje iranskog nuklearnog postrojenja posljednja u nizu razmena između dva stara neprijatelja koji su, naglašava Gardijan, vodili opsežan i eskalirajući rat u senci širom Bliskog istoka više od decenije, usredsređen na nuklearni program Irana i njegovo učešće u regionalnim pitanjima.

Natanz je i dalje žarište izraelskih strahova, s eksplozijom koja je oštetila fabriku za montažu centrifuga prošle godine uz, dodaje Gardijan, kombinovani sajber napad CIA-e i Mosada 2010. koji je izazvao veliki poremećaj i usporio iranski nuklearni program za nekoliko godina.

Iako Iran nije rekao šta je tačno izazvalo nestanak struje u Natanzu a Izrael javno odbio da potvrdi ili negira odgovornost, američki i izraelski obaveštajni zvaničnici kažu da je Izrael imao ulogu, piše Njujork tajms.

Dva obaveštajna zvaničnika informisana o šteti rekla su da je nestanak struje izazvan velikom eksplozijom koja je uništila nezavisni unutrašnji elektroenergetski sistem koji snabdeva podzemne centrifuge za obogaćivanje uranijuma.

Zvaničnici, koji su za njujorški list govorili pod uslovom anonimnosti, rekli su da je eksplozija nanela težak udarac sposobnosti Irana da obogaćuje uranijum i da bi moglo da bude potrebno najmanje devet meseci da se obnovi proizvodnja u Natanzu.

Ako je tako, ukazuje Njujork tajms (The New York Times), uticaj Irana u novim razgovorima koje traži Bajdenova administracija za obnovu nuklearnog sporazuma mogao bi da bude značajno ugrožen unoseći novu neizvesnost u diplomatske napore koji su počeli prošle nedelje da spase nuklearni sporazum.

Razgovori o spasavanju sporazuma treba da se nastave ove nedelje. Ali, ističe list, iako još nije jasno kako bi incident u Natanzu mogao da utiče na to, Iran se sada suočava i s komplikovanom računicom kako da odgovori, posebno ako zaključi da je Izrael odgovoran.

Iran je saopštio da su njegovi neprijatelji ciljali nuklearnu elektranu kako bi iz koloseka izbacili neformalne razgovore sa SAD o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. koji bi mogao da utre put povlačenju sankcija Teheranu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Iran i preostalih pet strana nuklearnog sporazuma – Velika Britanija, Kina, Francuska, Nemačka i Rusija – okrenuli su se pregovorima o mapi puta za povratak SAD sporazumu.

Cilj je, dodaje konzervativni američki list, pronaći način da administracija predsednika Bajdena ukine sankcije Iranu ako Teheran pristane da se povinuje paktu koji je razvijen kako bi se ograničio rast nuklearne sposobnosti Irana i sprečio ga da razvije tehnologiju nuklearnog naoružanja.

Iran je pojačao svoje nuklearne aktivnosti pošto su SAD 2018. napustile sporazum, uključujući korake za obogaćivanje uranijuma po većoj čistoći nego što sporazum dozvoljava.

U središtu tih napora bio je Natanz koji je u subotu, ponovo pokrenut posle prošlogodišnje razorne eksplozije i požara, za šta je Iran takođe okrivio sabotere.

Incident u Natanzu, dodaje Volstrit džurnal, desio se na isti dan kada je američki ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) sleteo u Tel Aviv na sastanke s Netanjahuom i drugim najvišim izraelskim zvaničnicima, koji su brzo pokrenuli temu Irana i nuklearnih razgovora u Beču.

Dok dugotrajni efekti na atomski program Irana u celini ostaju nejasni, sabotaža u Natanzu dolazi u osetljivom trenutku za odlazećeg predsednika Hasana Rohanija, čija administracija pokušava da kroz razgovore u Beču povrati prednosti iz sporazuma ističe AP.

U suprotnom, to bi moglo da ojača tvrdu liniju unutar Irana, naglašava AP, dodajući da su pojedini već u ponedeljak tražili da se Rohani povuče iz pregovora.