Rublja pada, a Kremlj ima sve manje opcija: Putinu ostala jedna mogućnost na raspolaganju

Ruska rublja je u padu i izgubila je, navodi Koljandr vrednost od 8,5 odsto u samo jednom danu 27. novembra i dostigla 114,5 rubalja za dolar, nivo koji nije viđen od marta 2022.

Za nedelju dana vrednost rublje pala je za 11 odsto.

Neposredni okidač je bio talas nedavnih američkih sankcija, ali postoje i strukturni razlozi za ovaj pad.

SAD su 21. novembra sankcionisale oko 50 ruskih banaka koje su povezane sa globalnim finansijskim sistemom, uključujući Gasprombanku, koja je servisirala međunarodna plaćanja za ključni izvoz gasa.

Ovo je dovelo do veće potražnje za dolarima, iako je ovaj problem postojao već neko vreme.

Prvo, dolar je ojačao u odnosu na glavne valute, a cene nafte su opale nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, što tržišta prepoznaju kao obećanje boljeg rasta američke ekonomije i povećane proizvodnje nafte.

Drugo, državna potrošnja je porasla u četvrtom kvartalu, što je normalna pojava, iako su ovogodišnje brojke bile veće nego prethodnih godina.

To je stvorilo viškove rubalja, odnosno, veću ponudu rubalja na berzanskim tržištima.

Zatim je u oktobru vlada dozvolila izvoznicima da vrate četvrtinu svog deviznog prihoda. Ovo je stvorilo očekivano smanjenje ponude dolara.

Štaviše, došlo je do stalnog rasta troškova prekograničnih operacija, zbog pooštravanja sankcija protiv posrednika, kako trgovinskih tako i finansijskih.

To je rezultiralo rastom uvoznih cena i padom prihoda od izvoza, što je dovelo do naginjanja deviznog bilansa ka slabijoj rublji.

I konačno su nastupile sankcije, a sa njima i sve veća potražnja za dolarima u iščekivanju još veće nestašice.

Rast tražnje i pad ponude doveli su do opadanja kursa.

Zašto je to važno? Pad kursa će izazvati porast inflacije, što je noćna mora Centralne banke.

Ranije je svaki pad kursa izazivao ulaganja stranaca u jeftinije rublje u očekivanju višeg kursa, dok je istovremeno podsticao domaću proizvodnju, jer su potrošači prelazili na domaće proizvode i usluge umesto skupljih uvoznih.

Ovo prvo sada ne bi bilo moguće, pošto je rusko tržište van granica međunarodnog kapitala.

Takođe je problematično, jer pregrejana privreda nema kapacitet da poveća proizvodnju.

Rezultat bi bio veći porast inflacije od pre 2022. u odnosu na pad kursa rublje.

Sada se može očekivati da će pad kursa od 10 odsto izazvati rast inflacije za oko 0,5 procentnih poena, u poređenju sa oko 0,2 u boljim danima.

Banka Rusije malo toga može da uradi, osim da smanji kupovinu deviza sa tržišta, što diktira fiskalna politika prenošenja dodatnih prihoda od nafte u Fond nacionalnog blagostanja.

Ne može da poveća kamatne stope daleko od već bolnih 21 odsto, što dovodi do usporavanja nevojnih elemenata privrede do stagnacije i koketiranja sa bankrotom.

Ona ne može direktno intervenisati na tržištu deviza, jer ima ograničene količine dolara za odbranu rublje.

Istovremeno, nema luksuz da se oslanja na snabdevanje renminbijem od strane Kine jer Peking je pokazao da nije zainteresovan da pruži likvidnost i swap linije (linija za valutni ugovor o razmeni je ugovor između dve Centralne banke o razmeni valuta) svom savezniku.

Najpouzdaniji alat koji vlada ima na raspolaganju jeste da predsednik Putin ljubazno zamoli izvoznike da prodaju deo svojih deviznih prihoda za rublje.

Ovo bi moglo pomoći da se zaustavi pad, ali bi prenelo probleme na izvoznike.
Jer, kako prebacuju prodaju u rublje sa dolara/evre kako bi izbegli rizik od sankcija, imaju manje da prodaju, a u svakom slučaju, valuta im je potrebna za sopstvene operacije.