„U Srbiji mladi ne odstupaju od nacionalizma, da bi se to promenilo jedna stvar je ključna“: Analiza Rumene Filipove o otuđenosti „milenijalaca“ i „generacije Z“

Suprotno očekivanjima da će mladi ljudi biti više okrenuti budućnosti od starijih, dokazi iz Bugarske pokazuju da njeni mladi ljudi nemaju veću naklonost prema demokratiji, socijalnoj toleranciji ili prozapadnim stavovima od ostatka društva, ukazuje Rumena Filipova, predsednica Instituta za globalnu analitiku u Bugarskoj i istraživačica sa fokusom na medije i dezinformacije, identitet i autoritarni uticaj Rusije i Kine u regionu, u analizi za CEPA. org.

Ove tendencije se ogledaju u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, gde su milenijalci i generacija Z politički otuđeni, skloni autokratskom vođstvu i podložni proruskim dezinformacijama.

Nedostatak trajnog napretka ka „više demokratije i evropeizma“ među mladima, nakon više od 30 godina tranzicije iz komunizma, zahteva i dijagnozu i lekove za jačanje demokratske evroatlantske budućnosti.

U Bugarskoj, istraživanje javnog mnjenja je ukazalo na mlaku podršku demokratiji među ispitanicima u starosnoj grupi od 18 do 24 godine, od kojih bi više od polovine više volelo snažnog lidera koji ne mora da se muči sa parlamentom i izborima.

Nacionalistička osećanja takođe dobijaju na težini, uzrast od 18 do 24 i 25 do 34 manje verovatno da će uočiti pretnju nacionalnom identitetu i vrednostima od strane ekstremno desnih nacionalističkih grupa u odnosu na druge starosne grupe. Samo 32 odsto onih starosti od 18 do 24 i 37 odsto od 25 do 34 vidi krajnju desnicu kao pretnju.

Suprotno tome, u padu je i okrenutost ka međunarodnim aranžmanima, koje prvenstveno oličava Evropska unija (EU). Ogromnih 71 odsto mladih od 18 do 34 godine misli da EU „diktira Bugarskoj“.

Mladi ljudi u Bugarskoj, takođe, dvosmisleno osuđuju rat Rusije sa Ukrajinom, pri čemu skoro 40 odsto okrivljuje žrtvu za podsticanje rata. Fokus grupe sa Bugarima uzrasta od 18 do 29 godina otkrivaju čvrst stav da postoji proukrajinska pristrasnost u medijima, iako objektivna istraživanja pokazuju da su prokremaljske dezinformacije rasprostranjene.

Slična slika se ponavlja i u drugim državama Centralne i Istočne Evrope. Politička otuđenost, uzdržanost od glasanja i nacionalističko-autoritarne sklonosti sve više postaju odlika ponašanja mladih u regionu, posebno u zemljama koje su iskusile autoritarizam.

U Mađarskoj, na primer, politička dominacija Viktora Orbana i medijski uticaj (posebno usmeren na mlade) podstakli su društveno-političko okruženje koje favorizuje tradicionalističke i prokremaljske pozicije.

Čak i ako mladi Mađari ne glasaju za vladajuću stranku Fides, ankete mlađih od 30 godina pokazuju da će najverovatnije stati na stranu krajnje desničarskih opozicionih snaga kao što je Naša domovina.

U Srbiji mladi ne odstupaju značajno od svojih starijih kolega po pitanju nacionalizma ili autoritarnosti. Anketa je pokazala da samo 36 odsto mladih Srba ima pozitivan stav prema demokratiji, dok 40 odsto preferira nastavak održavanja „uravnotežene” spoljne politike između Istoka i Zapada. Samo 13 odsto želi odlučno usklađivanje sa EU i NATO.

Kako možemo da počnemo da shvatamo ove nedovoljno proučavane delove u stavovima mladih koji izgledaju neprijateljski za demokratiju i Zapad?

Kao prvo, nereformisani i politički instrumentalizovani obrazovni sistemi mogu prenositi ideološke stereotipe i režimski naklonjene interpretacije s generacije na generaciju.

Izveštaj Instituta za globalnu analitiku otkrio je da školski udžbenici istorije koji se koriste u Bugarskoj održavaju iskrivljena tumačenja prošlosti naklonjena Kremlju, koja učenike socijalizuju u proruski način razmišljanja.

U Mađarskoj, Orbanova nacionalističko-tradicionalistička agenda je promovisana kroz centralizaciju školskog obrazovanja, patriotske nastavne planove i programe i nametanje političke kontrole nad univerzitetima.

Proruske dezinformacije na društvenim medijima takođe igraju važnu ulogu u oblikovanju stavova mladih ljudi, kojima možda nedostaju veštine da procene pouzdanost informacija na mreži, uprkos njihovoj digitalnoj pameti.

Prema podacima Eurostata, korišćenje društvenih medija je omiljena aktivnost za 84 odsto svih mladih ispitanika. I stope korišćenja društvenih medija među mladima u Centralnoj i Istočnoj Evropi su veće nego u brojnim zapadnoevropskim državama, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju.

Fenomen uticaja društvenih medija može dovesti do pojednostavljenog, konformističkog shvatanja jer influenseri imaju za cilj da povećaju stopu angažovanja, a ne da obrazuju svoje sledbenike. Sa svoje strane, prokremaljske grupe na Fejsbuku, a sve više i Telegramu, šire antizapadne poruke, koje retko podležu moderiranju sadržaja.

Ali mejnstrim mediji mogu biti jednako pogubni kada ih koriste vladajući režimi, kao u Srbiji i Mađarskoj, da neguju poslušne mlađe generacije podižući nacionalizam i antizapadne pritužbe.

Reakcije mladih na celokupno društveno-političko okruženje takođe su važne u formiranju stavova. Percepcije političke i ekonomske isključenosti, zasnovane na ekonomskoj nejednakosti, smanjenju mogućnosti za društvenu mobilnost i ograničenom razmatranju zabrinutosti mladih od strane vlada, bile su važne podsticaje za povlačenje iz politike.

Sa pozitivne strane, političko nezadovoljstvo je povremeno izazvalo protestne aktivnosti mladih, kao u Bugarskoj 2020. i Srbiji 2023. godine.

Povratak srca i umova mladih ljudi za demokratsku i transatlantsku stvar prvo će zahtevati reformu obrazovanja, promovisanjem standardnih mejnstrim tekstova lišenih političko-ideološkog sadržaja, udvostručavanjem nastave istorijske i medijske pismenosti i uvođenjem časova politike u škole.

Treba podsticati istraživanje tako da učenici nauče da kritički procenjuju narative svih političkih snaga u društvu i da razumeju njihove korene i posledice.

Vlade takođe treba da podstiču napore u strateškoj komunikaciji kako bi proaktivnije doprle do mladih i objasnile prednosti saradnje EU i NATO.

Na kraju, demokratske političke snage treba da osmisle politike osetljive na mlade i da promovišu uključivanje mladih u političke procese kako bi mlađi ljudi sebe doživljavali kao ključnu grupu, a ne kao naknadnu misao, u demokratskoj obnovi i jačanju transatlantske veze.