Rumunija ublažava mere protiv korupcije

Grupa poslanika vladajuće Socijal-demokratske partije (PSD) predložila je da se dekriminalizuju slučajevi zloupotrebe službenog položaja kada je šteta manja od 200.000 evra, te da se smanje kazne, prenosi Rojters. Oni su, takođe, predložili da se dekriminalizuje zloupotreba službenog položaja zarad dobijanja seksualnih usluga.

Njihov nacrt zakona predviđa i šestomesečni period za „pravdanje pred vlastima“ navoda o korupciji i mogućnost da neki ljudi služe zatvorsku kaznu kod kuće. Predlog je sličan posebnom dekretu koji je vlada usvojila u januaru u cilju dekriminalizacije korupcijskih slučajeva ispod 40.000 evra. Vlada je tada, pod pritiskom višenedeljnih masovnih protesta, bila primorana da povuče dekret.

Najnoviji potez usledio je manje od nedelju dana pošto je rumunski parlament usvojio kontroverzne reforme pravosudnog sistema za koje kritičari kažu da je stavljen pod potpunu političku kontrolu. Na osnovu zakona, tužioci bi morali da informišu ljude koji se sumnjiče za korupciju da će biti predmet istrage, a osumnjičenima će biti dozvoljeno da budu spremni na saslušanje kada se čuju iskazi svedoka. Nacrt zakona takođe predviđa da telo politički imenovanih ljudi zatvori istragu ako utvrdi da su optužbe nezakonite ili neosnovane. „Ovi amandmani u osnovi nam ne omogućuju da istražimo korupcijske prestupe i nikada nećemo slučajeve dovesti do suda“, smatra Laura Kodruta Kovesi, šefica nacionalnog Antikorupcijskog direktorata.

Mnogi kritičari ukazuju na činjenicu da bi lider vladajuće PSD Liviju Dragnea bio jedan od glavnih kojima će ove mere „ići na ruku“. Dragnea, koji je predsednik Donjeg doma rumunskog parlamenta, ne može biti imenovan za premijera zbog uslovne kazne za izborno varanje koja mu je izrečena u novembru zbog malverzacija sa fondovima EU.

Generalni sekretar Saveta Evrope Thorbjorn Jagland, pisao je rumunskom predsedniku Klausu Johanisu insistirajući na potrebi da se od Venecijanske komisije zatraži da „razjasni kompatabilnost ovih navoda sa osnovnim standardima vladavine prava“. Johanis, oponent vlade iz redova partije desnog centra, nije još kazao da li će potpisati predloženi dokument čime bi on stupio na snagu ali je upozorio protiv njegovih posledica. Kako je rekao, postoji „očigledan rizik“ da bi EU mogla da aktivira proceduru protiv Rumunije koju predviđa Član sedam Ugovora EU u vezi sa vladavinom prava, ukoliko aktuelni predlozi postanu zakon. Kako prenosi EUObserver, on je insistirao da „pokušaji da se kontroliše pravosudni sistem ne olakšavaju rad već ga samo otežavaju“. Sličan slučaj, prvi u istoriji EU, dogodio se prošle nedelje protiv Poljske, kada je zbog kontroverznih pravosudnih reformi poljske vlade, aktivirana procedura predviđena članom sedam vladavine prava. Član 7, najjače „oružje“ u Ugovoru EU, stvoren je u suštini u nameri da nikada ne bude upotrebljen, smatraju stručnjaci. Ako zaista nakon komplikovanog postupka prema Članu 7 bude izrečena najstroža kazna, a to je oduzimanje prava glasa u EU, to bi onda bilo ravno suspenziji članstva zemlje u Uniji.

Apel sedam ambasada

Sedam zemalja EU izrazilo je prošle nedelje „duboku zabrinutost“ povodom reformi u Rumuniji. U zajedničkom saopštenju ambasada Belgije, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Holandije i Švedske u Rumuniji pozivaju se „sve partije uključene u projekat reforme pravosuđa da izbegnu bilo kakvu akciju koja bi mogla da oslabi nezavisnost sudstva i borbu protiv korupcije“. Oni su od vlada svojih zemalja zatražili da se „bez odlaganja“ konsultuju sa Venecijanskom komisijom, telom Saveta Evrope zaduženo za vladavinu prava.