„Rusi ceo region pretvorili u minsko polje“: Zašto bi mogle da prođu godine pre nego što Herson bude bezbedan?

Njihov zadatak je bio da poprave prugu do Mikolajeva.

Prilaz pruzi je bio blokiran pomoću granja i panjeva nabacanih po putu koje su tamo stavili, kako će se kasnije saznati, ukrajinski vojnici zato da bi označili da postoje skrivene eksplozivne naprave, piše Gardijan.

Kada su uklonili barikade i odmakli manje od sto metara dalje, naleteli su na protivtenkovsku minu.

Jedan radnik je na licu mesta izgubio obe noge, a drugi su hitno odvedeni u bolnicu.

Ovo nije izolovan incident.

Samo nekoliko dana ranije, jedna četvoročlana porodica je automobilom prešla preko mine u oslobođenom Novorajsku, zbog čega je povrede zadobilo 11-godišnje dete.

Pre nego što su se Rusi povukli, ukrajinske vlasti su upozorile da Moskva pokušava da pretvori Herson u „grad smrti“, ali sada se pokazalo da su ruski vojnici pretvorili ceo ovaj region u minsko polje, čime je to postala oblast sa najviše eksplozivnih naprava u Ukrajini, a možda i celom svetu.

„Kada su ruski vojnici počeli sa planovima za povlačenje, imali su dovoljno vremena da postave mine i dobre rute za snabdevanje eksplozivima“, rekao je za Gardijan Timur Pistrijuha, direktor nevladine organizacije Ukrajinska asocijacija deminera.

„Nemamo još tačna predviđanja, pošto je proces raščišćavanja tek počeo, ali region Hersona bi mogao da bude najminiraniji region u zemlji, a Ukrajina bi mogla da izbije na prvo mestu u svetu po broju žrtava izazvanih minama“, kaže on.

Putevi koji vode ka Hersonu oivičeni su dugačkim crvenim ogradama i znakovima koji upozoravaju na prisustvo minskih polja na svakih deset metara.

Desetine otkrivenih mina stoje na gomilama, na nekoliko metara od kontrolnih punktova koji su sada pod kontrolom ukrajinskih snaga.

S druge strane, na seoskim imanjima i njivama mnoge neeksplodirane mine vire iz zemlje, čekajući da budu deaktivirane.

Rad na deminiranju regiona bi mogao da potraje mesecima, pa čak i godinama.

Svedoci i vojni oficiri su za Gardijan rekli da su Rusi svuda postavili nagazne i potezne mine.

„Rusi su minirali sve što su mogli. Puteve, zemljište, mostove, kuće, zgrade. Sve. Stalno pronalazimo mine. Nisam nikada video tako nešto“, kaže Oleksandr Valerijovič, vojnik stacioniran u selu Posad-Pokrovske koji pomaže u raščišćavanju oblasti koja je preuzeta od Rusa.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u subotu, tokom svog prvog govora nakon oslobođenja, upozorio stanovnike Hersona da „budu oprezni i ne pokušavaju sami da proveravaju bilo koje zgrade ili objekte iz kojih su okupatori otišli“.

Čak i pre početka invazije Rusije u februaru, demineri su godinama pokušavali da raščiste mine na istoku Ukrajine.

Ukrajina se našla na petom mestu u svetu po broju civilnih žrtava izazvanih minama i među prve tri zemlje je po broju incidenata sa protivtenkovskim minama.

Dok se žestoke borbe nastavljaju na jugu i istoku zemlje, demineri pronalaze sve više vrsta različitih eksplozivnih naprava koje su postavile ruske snage.

Među njima su takozvane leptir mine, koje su Ukrajinci nazvali „latice“: u pitanju su male plastične protivpešadijske mine koje su postale ozloglašene širom sveta zbog toga što mogu da nanose žrtve dugo nakon završetka rata.

Ove mine PFM-1 izgledaju poput igračaka i zato su naročito opasne za decu.

One su zabranjene na međunarodnom nivou ali, prema ukrajinskim zvaničnicima, Rusija ih koristi u ratu u Ukrajini, a više ovakvih naprava pronađeno je u različitim regionima obuhvaćenim konfliktom.

Ali, problem sa minama u Ukrajini nije ograničen samo na kopno.

U vodama Crnog mora se takođe nalaze stotine mina koje su bacili Rusi i Ukrajinci, dok se Kijev i Moskva međusobno optužuju.

Razmere operacija miniranja su i dalje nepoznate.

Postojanje ovih mina predstavlja i ozbiljnu opasnost po druge zemlje koje izlaze na Crno more.

Bugarski zvaničnici su upozorili građane koji žive u blizini obale da paze na mine, dok Rumunija radi na deminiranju naprava pronađenih u njenim vodama.

Najmanje dve mine su doplutale do turske obale od početka invazije.

Lokalni stručnjaci za deminiranje upozoravaju da bi, čak i ako bi se rat sutra završio, bilo potrebno najmanje deset godina da se opasnost otkloni.