Foto: BETAFOTO/(AP Photo)Rusi su danas počeli da izlaze na birališta kako bi glasali na predsedničkim izborima na kojima se očekuje ponovna pobeda Vladimira Putina zbog nedostatka opozicije.
Izbori se dešavaju u vreme kada je Ukrajina, koja je suočena sa ruskom invazijom više od dve godine, pojačala napade na Rusiju.
Biračka mesta otvorena su jutros u 8.00 po lokalnom vremenu na poluostrvu Kamčatka i Čukotki, dva udaljena regiona koja se nalaze na krajnjem istoku Rusije. A zatvoriće se u nedelju u 20.00 u Kalinjingradu, ruskoj enklavi unutar EU.
Biračka mesta su otvorena u 6.00 po srednje-evropskom vremenu širom zemlje u 11 vremenskih zona.
Glasanje će trajati tri dana i biće i na teritorijama koje je okupirala Rusija u Ukrajini i u Pridnjestrovlju, proruskoj separatističkoj teritoriji u Moldaviji.
Neposredno pre početka glasanja, Vladimir Putin, koji je na vlasti 24 godine, pozvao je svoje sunarodnike da „ne skreću sa puta“ i da glasaju „na patriotski način u teškim vremenima“.
Putin se suočava sa tri kandidata „bez težine“ koji se ne protive ni invaziji u Ukrajini ni represiji koja je iskorenila svu opoziciju i koja je kulminirala smrću u zatvoru sredinom februara glavnog protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog.
Jedinom opozicionaru koji je pokušao da se kandiduje, Borisu Nadeždinu, odbijena je kandidatura.
Udovica Alekseja Navaljnog, Julija Navaljna, koja je obećala da će nastaviti njegovu borbu, pozvala je Ruse da glasaju za bilo kojeg kandidata, osim za Putina.
Ona je takođe pozvala Ruse koji podržavaju opoziciju da izađu na biračka mesta u isto vreme, u nedelju u 12.00, kako bi pokazali da ih ima mnogo.
Zbog tog poziva je tužilaštvo u Moskvi upozorilo da će svaki oblik protesta biti „kažnjiv prema važećem zakonodavstvu“.
Represija protiv glasova koji kritikuju Kremlj u velikoj meri se ubrzala od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kada su vlasti poslale većinu opozicionara i hiljade drugih Rusa iza rešetaka. Mnogi su se odlučili na egzil.
Pobeda Putina na izborima trebalo bi da mu omogući da ostane na vlasti do 2030. Zahvaljujući reviziji Ustava 2020. moći će ponovo da se kandiduje i ostane na vlasti do 2036. godine, kada će imati 84 godine.
Glasanje su već kritikovale SAD, koje su osudile „lažne izbore organizovane na okupiranim ukrajinskim teritorijama“.
Ukrajinska diplomatija pozvala je na odbacivanje rezultata glasanja, koje opisuje kao „farsu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
