„Rusi gledaju kako se ruši Putinov imidž moćnika“: Analiza istraživačkog novinara Alekseja Kovaleva za Forin polisi

Dalje navodi da je Putinova rešenost trajala kraće od jednog dana.

“Dok su se u borbi prekaljeni pobunjenici približavali Moskvi, nailazeći na minimalni otpor dok su Putinove iscrpljene snage pripremale odbrane u glavnom gradu, glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov najavio je potpuni obrat. Neće biti optužbi za izdaju protiv Prigožina, vođe Wagnera poslatog u egzil u Bjelorusiju, a pobunjenicima je dozvoljeno da se povuku bez odmazde. Državna propaganda pokušala je spinovati to kao velikodušan čin kojim se izbegava krvoproliće, ali u ovom trenutku neki od najodanijih Putinovih pristalica počeli su postavljati pitanja o njegovom iznenadnom zaokretu”, piše Kovalev.

Podseća da je do ovog vikenda Putinov modus operandi za održavanje vlasti bio je da se distancira od loših vesti dozvolivši svojim podređenima da apsorbuju bes javnosti i da ga potroše u međusobnoj borbi.

To je bila njegova strategija tokom pandemije, navodi Kovalver kao primer, kada je otišao u izolaciju i prebacio većinu odgovornosti za nošenje s krizom lokalnim vlastima.

Dodaje da se tokom ruskog rata protiv Ukrajine Putin slično ponašao, nateravši svoje vrhovne generale da objavljuju nepopularne odluke, kao što su ponižavajuća povlačenja u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti u Ukrajini prošle godine, kao da je to njihov rat, a ne njegov.

“Tako je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu brzo postao jedna od najomraženijih ličnosti u proratnim i nacionalističkim krugovima, koji ga krive zato što ne upravlja ratom dovoljno brutalno. Prigožin je to iskoristio, konstantno napadajući vojnu komandu u zapaljivim govorima dok se Putin držao van debate. Bilo je nekih komentara o Putinovom vođstvu, pa čak i povremenih poziva na njegovu ostavku na proratnim profilima na Telegramu, ali većina kritika bila je usmjerena na podređene”, piše Kovalev.

‘Putin samo sebe može okriviti za nered’

Dodaje da je, sve do pobune Vagnera, Putin uživao sliku pametnog, manipulativnog moćnika koji se vješto ograđuje i izbegava kritike javnosti.

“Ta se slika srušila ovog vikenda kada je Prigožin prisilio Putina da reaguje. Iako je Prigožin insistirao da ne pokušava svrgnuti vladu i da cilja samo na rusko odbrambeno rukovodstvo, predsednik nije mogao presediti u bunkeru i dopustiti podređenima da se bore kada je jedan od tih podređenih predvodio plaćeničku vojsku prema Moskvi i oborio avion Ruskog ratnog vazduhoplovstva usput”, ističe Kovalev.

“Ali kada je Putin konačno izašao u javnost s pretnjom da će ugušiti pobunu, ta se pretnja gotovo odmah pokazala praznom. Ni ruska vojska, niti tajne službe, a ni bilo koje drugo odgovorno telo nisu preuzeli na sebe obavezu da implementiraju Putinovu naredbu. Mnogim Rusima je izgledalo kao da Putin zapoveda zamišljenim vojskama. Jednako loše, gotovo nijedan istaknuti Rus nije jasno podržavao svog vođu, tokom tih sati između Putinove pretnje i njenog opoziva, bilo je kao da čekaju da vide kako će se situacija razviti”, dodaje.

Ističe da prvi put Rusi vide Putina samog u centru pažnje bez ikoga kome može prebaciti odgovornost i to sada kada samo sebe može okriviti za nered.

“On je dozvolio Prigožinu da napreduje kao nedodirljivi agent sa svojim poslovnim carstvom, tvornicama internetskih trolova i sve moćnijom plaeničkom vojskom. Putin je dozvolio da tinja sukob između Vagnera i ruskog Ministarstva odbrane i da konačno eskalira. I sada je on taj koji ga ruši svojim obećanjem da će silom ugušiti pobunu”, navodi.

Kritika slabog vođstva i korupcije vlade

Dodaje da je činjenica da pobuna Vagnera nije bila samo politička igra bez prolivanja krvi učinila da Putinov obrat u mišljenju izgleda posebno slabo.

“Na putu prema Moskvi, plaćenici su navodno oborili sedam aviona Ruskog ratnog vazduhoplovstva, usmrtivši više od 10 pilota i posade. Način na koji je to sve brzo zataškano i oprošteno zbunilo je i naljutilo mnoge Ruse, uključujući mnoge od onih koji su ranije hvalili vojnu spretnost Vagnera i kritike upućene Misnistarstvu odbrane na svojim proratnim profilima na Telegramu. Putinov neobično kratki popratni govor u ponedeljak kasno uveče, u kojem je potvrdio da Vagnerovi borci neće snositi posledice za pokušaj pobune i zahvalio je zapovednicima iz ove grupe što su izbegli ‘bratsko krvoproliće’, nije olakšao mnogim Rusima koji su zabrinuti jer je njihov vođa izgubio kontrolu”, smatra Kovalev.

Ističe da je pobuna takođe podstakla krajnju desnicu, ekstremnu proratnu opoziciju Putinu. Podseća da je to ranije bila raznolika, svađalačka grupa blogera i bivših plaćenika, od kojih su samo neki bili otvoreno protiv Putina.

“Ali od pobune, pokret se spaja na eksplicitno antiputinovom pravcu, a njihov bijes i razočarenje su opipljivi. ‘Nisam video ništa jadnije u nastupu čoveka koji iole podseća na predsjednika’, napisao je na svom Telegramu Igor Girkin, bivši plaćenik kojeg je prošle godine u odsustvu osudio holandski sud zbog uloge u obaranju leta MH17 2014. Vladislav Pozdnjakov, militantni nacionalista i entuzijastični podstrekač rata u Ukrajini, napisao je na svom Telegramu: ‘Sada je očigledna činjenica da Putin živi u svetu mašte, potpuno nevezan za stvarnost’”, dodaje.

Dalje piše kako je “klub ljutitih patriota, ultradesničarska nacionalnistička grupa koja sebe naziva ‘jedinom stvarnom opozicijom vlastima’“, nastavila je Prigožinovu kritiku slabog vodstva i korupcije vlade pod Putinom i Šojguom kao glavnog razloga za poteškoće Rusije u ratu u Ukrajini”.

“Na sastanku kojem su prisustvovali Girkin i drugi u ponedeljak, ova grupa je izjavila da će osporiti svako slabljenje ratnih napora Kremlja. To nije prazna petnja: ovaj pokret je tvrdio da može mobilizirati 10 do 15 miliona ruskih birača, što je čini važnim faktorom na ruskim predsedničkim izborima 2024, veoma izmanipulisanim delom političkog perfromansa, ali koji i dalje nosi izvesni rizik za režim”, piše Kovalev.

Urušavanje Putinovog imidža

Smatra da je takođe neverovatno koliko je Rusa, čak i među elitom, ostalo po strani dok nije bilo jasno ko će pobediti.

“To je potpuno novo: u prošlosti su lojalisti davali sve od sebe da dokažu svoju posvećenost vođi i kritikuju njegove neprijatelje. Jedan istaknuti primer je Margarita Simonjan, glavna urednica državnog propagandnog kanala RT, koja je uspela da spoji glasnu i bezrezervnu podršku Putinu sa velikodušnim pohvalama za Prigožina i Vagner. Zadržala je radio ćutnju do kasno uveče u nedjelju, dugo nakon što je borba odlučena, pre nego što je istupila sa jasnom podrškom Putinu”, ističe.

Dodaje da je slično tih bio i Sergej Mironov, vođa proputinovske stranke levog centra Rusija za istinu, koji je prethodno pozirao u Vagnerovoj robi i ponosno pokazivao malj koji je lično potpisao Prigožin, aludirajući na brutalna pogubljenja dezertera od strane grupe.

“Mironov nije osudio pobunu sve dok Peskov nije objavio primirje. Nijedan istaknuti oligarh i nekoliko drugih ličnosti nisu dali podršku Putinu tokom pobune. U međuvremenu, obični Rusi su izgledali gotovo potpuno apatični”, navodi Kovalev.

Na kraju navodi da se Putinova karakteristična neodlučnost i odugovlačenje pred krizom, koji su mu ranije pomagali da izbegne krivicu za politike koje pođu po zlu, odjednom pokazala kao njegova tragična greška.

“Dopustajući da pobuna tinja i raste, a zatim ne ispunjavajući obećanje da će je ugušiti, razotkrio se kao nestabilan i slab. Najgore što se može desiti jednom moćniku je da izgubi imidž snage, a upravo se to dogodilo za vikend. Čak je i baza moći njegovog režima, sigurnosne službe, bila mlaka u podršci svom vođi. Neuobičajeno za kvazi diktaturu i policijsku državu poput Rusije, nije bilo masovnih odmazdi, niti okupljanja učesnika i njihovih siimpatizera. Čini se da čak ni službe sigurnosti Putina više ne vide kao nemilosrdnog šefa. Njegov imidž se brzo urušava među Rusima, a to bi moglo dodatno potkopati njegovu vladavinu”, zaključuje Kovalev u analizi objavljenoj u Forin polisiju (Foreign Policy).