Rusi optužuju Kremlj: “Teraju ljude u tu klanicu”

Kada je njegovom sinu naređeno da ide u rat u Ukrajinu, Sergej ga je molio da ne ide.

„Imate porodicu koja živi tamo. Samo odbij“, priseća se Sergej reči koje je rekao svom sinu Stasu, koji je već bio oficir ruske vojske.

„Rekao je da ide. Verovao je da je to ispravno. Rekao sam mu da je zombi i da će, nažalost, njegov život to dokazati.“

Sergej i Stas nisu prava imena ove dvojice muškaraca. Bi-Bi-Si ih je promenio da bi zaštitio njihov identitet.

„I tako je otišao u Ukrajinu. Nedugo zatim, počeo sam da dobijam poruke od njega da me pita šta bi se desilo ako odbije da se bori“, kaže Sergej.

Stas je svom ocu ispričao jednu konkretnu bitku.

„Rekao je da ruski vojnici nisu dobili nikakvu zaštitu; nije bilo prikupljanja informacija, nije bilo priprema. Naređeno im je da krenu napred, ali niko nije znao na šta će naići. Ali bilo mu je teško da odluči da će odbiti da se bori. Rekao sam mu: ‘Pametnije je odbiti. Ovo nije naš rat. Ovo nije oslobodilački rat“, priseća se Sergej.

„Rekao je da će svoje odbijanje staviti na papir. On i nekoliko drugih koji su takođe odbili da se bore razoružani su i zadržani pod budnim okom naoružanih stražara“.

Sergej je nekoliko puta putovao na front da bi obezbedio oslobađanje svog sina. Bombardovao je vojne oficire, istražitelje i tužioce pozivima za pomoć.

Njegovi napori su se isplatili: Stas je vraćen u Rusiju. Ocu je ispričao šta mu se dešava u pritvoru: kako je „druga grupa“ ruskih vojnika pokušala da ga natera na borbu.

„Pretukli su ga i jednom su ga izveli napolje kao da će ga upucati. Naterali su ga da legne na zemlju i naredili mu da broji do deset. On je to odbio, pa su ga tukli pištoljem po glavi. Lice mu je bilo u krvi“, kaže Sergej.

„Onda su ga odveli u jednu sobu i rekli: ‘Pođi sa nama jer ćemo te inače ubiti’. Ali posle je neko rekao da će ga odvesti na posao u magacin.

Stas je bio oficir kada je Rusija započela svoju invaziju na Ukrajinu u februaru. Predsednik Vladimir Putin je obećao da će u „specijalnoj vojnoj operaciji“ učestvovati samo profesionalni vojnici.

„Vode ih u klanicu“

Ali u septembru se to sve promenilo i po predsednikovom naređenju stotine hiljada Rusa je mobilisano u vojsku.

Mnogi od njih su počeli da se žale da ih šalju u ratno područje bez opreme i obuke. Iz Ukrajine su počeli da stižu izveštaji o mobilisanim vojnicima koji su odbili da se vrate na front i kao rezultat toga završili u pritvoru – u nekim slučajevima zaključani u podrumima.

„Tako žele da nateraju ljude da se vrate u tu klanicu“, kaže Elena Popova iz ruskog pokreta za prigovarače savesti.

„Cilj komandanta je da tamo zadrži vojnike. Oni poznaju samo nasilje i zastrašivanje. Ali ne možete naterati ljude da se bore.”

Za neke Ruse, odbijanje da se vrate na front predstavlja zauzimanje moralnog stava. Ali postoji i jednostavnije objašnjenje.

Oni koji odbijaju da se bore to čine jer su već dovoljno iskusili tuče“, objašnjava Popova.

„Drugi razlog je način na koji se prema njima postupa. Bili su u rovovima, promrzli i gladni, a kada su se vratili, komandanti su ih psovali i vikali“.

Ruske vlasti demantuju izveštaje o nezadovoljnim vojnicima i pritvorskim centrima. Kažu da su to „lažne vesti“.

„Ne postoje logori, zatvorski objekti ili nešto slično“, rekao je Putin ranije ovog meseca. „Sve su to gluposti, lažne tvrdnje bez ikakvih dokaza.“

„Nemamo problema da vojnici napuste svoje položaje“, nastavio je on.

„U situaciji kada granate padaju, normalni ljudi na to reaguju, to je psihički. Ali posle perioda prilagođavanja, naši momci se fantastično bore“.

Ruski poručnik „Andrej“ (ime promenjeno) prestao je da se bori. U julu je poslat u Ukrajinu i završio je u pritvoru zbog odbijanja da izvrši naređenja. Uspeo je da kontaktira svoju majku „Oksanu“ u Rusiji i objasni joj šta se dešava.

„Rekao mi je da je odbio da vodi svoje vojnike u sigurnu smrt“, kaže Oksana. „Kao oficir znao je da se neće vratiti živi ako krenu napred. Mog sina su zbog toga poslali u pritvor. Dobio sam od njega poruku u kojoj mi je rekao da su on i još četiri policajca smešteni u podrum. Nisu viđeni pet meseci“.

„Kasnije mi je rečeno da je zgrada u kojoj su bili granatirana i da je svih pet muškaraca nestalo. Rekli su da tela nisu pronađena. Njihov zvanični status je nestali u akciji. To nema smisla. To je apsurdno. Način na koji su se ophodili prema mom sinu nije samo protivzakonito, već i nehumano“, kaže Oksana.

Sergej i Stas su se zbližili nakon događaja u Ukrajini.

„Sada smo na istoj talasnoj dužini“, kaže Sergej.

„Taj zid nesporazuma među nama je nestao. Njegova arogancija je nestala. Moj sin mi je rekao: „Nikad nisam zamišljao da moja sopstvena zemlja može ovako da me tretira.“ Potpuno se promenio. Sada razume.“

Ljudi ovde ne shvataju u kakvoj smo opasnosti, ne zbog naših protivnika, već opasnost dolazi iznutra“, zaključuje Sergej.