Rusi planiraju “nirnberška suđenja” za borce Azova?

Međunarodni komitet Crvenog krsta, međutim, tvrdi da su evidentirali “stotine” boraca iz Azovstala kao ratne zarobljenike, prenela je agencija Asošiejted pres.

Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je da je registracija ukrajinskih ratnih zarobljenika, među kojima su bili i ranjeni borci, počela u utorak prema sporazumu između Rusije i Ukrajine.

Humanitarna agencija sa sedištem u Ženevi, koja ima iskustva u radu sa ratnim zarobljenicima i razmenama zarobljenika, saopštila je, međutim, da njen tim nije prevezao borce do “mesta gde se drže”.

Ukrajinski borci koji su izašli iz razorene čeličane Azovstal nakon što im je njihova vojska naredila da napuste poslednje uporište otpora u sada sravnjenom lučkom gradu Mariupolju. Njihova sudbina je neizvesna.

Mesto održavanja “ruskog Nirnberga“ biće Moskva ili jedan od većih gradova  okupiranih Luganjska i Donjecka. Vojska se zalaže za održavanje suđenja u „LDNR“ jer se tamo, kako tvrde neki izvori, smrtne kazne mogu brzo izvršiti

Neke od njih su, piše AP, Rusi odveli u bivšu kaznenu koloniju na teritoriji koju kontrolišu separatisti koje podržava Moskva.

Pojedini izvori tvrde se na osnovu naredbi ruske Federalne kazneno-popravne službe (FSIN), ratni zarobljenici iz Azovstala transportuju u istražne pritvorske jedinice u Rusiju pod kontrolom vojnog kontraobaveštajnog i M odeljenja FSB-a.

Drugo i četvrto odeljenje FSIN-a dobilo je instrukcije da se pripreme za puna ispitivanja.

Više od 300 ruskih zatvorskih ćelija opremljeno je “istražnim merama“ i audio/video opremom za ove ratne zarobljenike iz Ukrajine.

Mesto održavanja “ruskog Nirnberga“ biće Moskva ili jedan od većih gradova  okupiranih Luganjska i Donjecka. Vojska se zalaže za održavanje suđenja u „LDNR“ jer se tamo, kako tvrde neki izvori, smrtne kazne mogu brzo izvršiti.

Iako se Ukrajina nada da će vojnike razmeniti za ruske zarobljenike, Rusija je zapretila da će nekima od njih suditi za ratne zločine.

Crveni krst je citirao pravila Ženevskih konvencija koja bi trebalo da omoguće organizaciji da intervjuiše ratne zarobljenike “bez svedoka“ i da posete njima ne bi trebalo da budu “neopravdano ograničene“.

Organizacija nije precizirala o kom broju ratnih zarobljenika je reč.

Takođe nije jasno koliko je boraca ostalo u fabrici. Rusija je ranije procenila da se borila sa oko 2.000 vojnika u mariupoljskoj fabrici.

Denis Pušilin, visoki proruski separatistički zvaničnik u regionu koji uključuje Mariupolj, rekao je da su ukrajinski vojnici kojima je bila potrebna medicinska pomoć hospitalizovani, dok su ostali smešteni u pritvorski objekat.

Amnesti internešenel (AI) je ranije saopštio da bi Crvenom krstu trebalo odmah omogućiti pristup mariupoljskim borcima koji su se predali. Denis Krivošejev, zamenik direktora AI za region, naveo je bespravna pogubljenja koja su navodno izvršile ruske snage u Ukrajini i rekao da branioce Azovstala “ne sme da zadesi ista sudbina“.

Mihail Podoljak, savetnik predsednika Vladimira Zelenskog koji je učestvovao u nekoliko rundi pregovora sa Rusijom, rekao je danas da u ovoj fazi “nemojte da nam nudite prekid vatre – to je nemoguće bez potpunog povlačenja ruskih trupa“. Dok Rusija ne bude spremna da u potpunosti oslobodi okupirane teritorije, naš pregovarački tim su oružje, sankcije i novac, napisao je on na Tviteru.

Ukrajinska vojska je na svom jutarnjem brifingu u četvrtak saopštila da ruske snage i dalje vrše ofanzivu na različitim delovima fronta na istoku, ali da ih i dalje uspešno odbijaju.

Čeličana je bila jedina prepreka koja je stajala na putu Rusiji da proglasi potpuno zauzimanje Mariupolja. Pad Mariupolja bio bi najveće postignuće moskovskih snaga za više od tri meseca invazije moskovske snage.

Vojni analitičari, međutim, kažu da bi zauzimanje grada u ovom trenutku imalo više simboličan značaj nego bilo šta drugo, pošto je Mariupolj već efektivno pod kontrolom Moskve i većina ruskih snaga koje su bile vezane u dugotrajnim borbama već je otišla.

Na snimku se vidi kako ukrajinski borci iznose svoje ranjenike na nosilima i kako ih pretresaju pre nego što su odvedeni autobusima u pratnji vojnih vozila sa prokremljskim znakom “Z“.

SAD su prikupile obaveštajne podatke koji pokazuju da su neki ruski zvaničnici postali zabrinuti da snage Kremlja u Mariupolju vrše zloupotrebe, uključujući premlaćivanje gradskih zvaničnika, izlaganje elektro pkovima i pljačku domova, rekao je američki zvaničnik upoznat  u slučaj.

Mariupolj je bio meta Rusa od samog početka dok je Moskva nastojala da otvori kopneni koridor od svoje teritorije do poluostrva Krim, koje je oduzela Ukrajini 2014.

Grad je pre rata brojao oko 430.000 stanovnika. Sada je broj stanovnika smanjen za oko tri četvrtine. Pretvoren u ruševine nemilosrdnim ruskim bombardovanjem, a Ukrajina kaže da je tamo ubijeno preko 20.000 civila.