„Rusi počinili preko 21.000 ratnih zločina, koji ostaju nekažnjeni“: Ukrajinska dobitnica Nobelove nagrade za mir

Organizacija koju ona predvodi je strpljivo dokumentovala preko 21.000 primera ratnih zločina koje su počinile ruske okupatorske snage od 2014. godine, među kojima su i mnogi iz perioda od početka invazije na Ukrajinu u februaru.

Ali, piše Gardijan, govoreći tiho i sa kontrolisanim emocijama, ona se požalila da „nema nikakav pravni instrument kojim bi mogla zaustaviti ruske zločine“ – i nema trenutnog načina da se počinioci izvedu pred sud.

A lista zločina je veoma duga.

„Od početka invazije velikih razmera, svakog dana smo dokumentovali različite vrste ratnih zločina, kao što su bombardovanje stambenih zgrada, crkava, bolnica, škola i koridora za evakuaciju“, kaže Matvičuk.

„Primali smo zahteve za pomoć od ljudi u okupiranim terotirijama koji su otimani i zlostavljani, zabeležili smo slučajeve seksualnog nasilja, vansudskih pogubljenja“, dodaje ona.

Zaposleni u Centru za građanske slobode bili su među onima koji su putovali kroz Irpin, Buču i gradove i sela severozapadno od Kijeva nakon što je Rusija odustala od pokušaja da zauzme glavni grad u martu.

Ona je podsetila da su tela pronalažena kako leže na ulicama ili bačena u masovne grobnice.

„A kako je Putin reagovao? Dodelio je medalje vojnoj jedinici koja je bila u Buči“, kaže Matvičuk.

Rusija, pod sadašnjom upravom, pokazuje „genocidni karakter“, tvrdi ona.

Ona priznaje da postoje velike emocionane poteškoće da se shvati trauma pojedinačnih slučajeva, što je naročito razumljivo pošto se njena organizacija susreće sa tako mnogo njih.

Matvičuk je za Gardijan ispričala priču o jednoj trudnoj mladoj ženi koja je ozbiljno prebijana dok je bila u ruskom zatočeništvu posle rata 2014.

„Preklinjala ih je da prestanu da je biju zato što očekuje bebu. Ali, rekli su joj: ti gajiš simpatije prema Ukrajini i zato tvoje dete nema prava da bude rođeno“.

Kasnije, posle niza drugih uvreda, oni koji su držali ženu kao zarobljenicu su rekli da će je osloboditi ukoliko jednom ruskom novinaru kaže da je bila snajperista – što je neistina – a zatim su od nje zatražili da sedne u takvu pozu da se ne vidi da je trudna dok daje intervju.

„Pošto smo prikupili veoma obiman materijal – 21.000 slučajeva ratnih zločina – veoma je jasno da je Rusija koristila ratne zločine kao metod ratovanja, kao i da je podvrgavala Ukrajinu psihološkom eksperimentu, nanoseći neizmeran bol civilnom stanovništvu“, rekla je Matvičuk.

Ona je podsetila na kontroverzne eksperimente iz 1960-tih u kojima su psi bili izlagani električnim šokovima.

„Psu je davan električni šok svaki put kada je pokušao da jede, što je rezultiralo time da je ovo jadno biće odlučilo da umre od gladi“, priča Matvičuk.

„Fenomen u kojem neka životinja ili osoba odustaje od toga da izbegava bol, zato što mu je već toliko puta bila izložena, naziva se ‘naučena bespomoćnost'“, objašnjava ona.

Kako dodaje, Rusiji je 20 godina dozvoljavano da ostvaruje takve ciljeve, sve do tačke kada je to postalo obrazac ponašanja.

„Ovaj pakao kroz koji prolazimo je rezultat toga što Rusija decenijama uopšte nije bila kažnjavana za užasne zločine koje je činila u Čečeniji, Moldaviji, Gruziji, Libiji i Siriji“, kaže Matvičuk.

„Oni su smatrali da mogu da čine šta god hoće zato što su član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, dodaje ona.

Kako kaže, koncept fundamentalnih ljudskih prava je tako erodirao da sloboda sada zavise od toga gde neka osoba živi.

„Vrlo je opasno živeti u svetu u kojem vaša bezbednost ne zavisi od vladavine prava već od toga da li je vaša zemlja deo nekog vojnog bloka“, ukazuje Matvičuk.

„To je veoma opasna linija razvoja čovečanstva“, zaključuje.

Organizacija Oleksandre Matvičuk je ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir zajedno sa ruskom grupom za ljudska prava Memorijal koju je Kremlj zabranio, i sa beloruskim aktivistom veteranom Alesom Bjalijatskim, koji je zatvoren bez suđenja u svojoj rodnoj zemlji.

Kada su ovog meseca objavljeni dobitnici, neki ukrajinski političari su postavili pitanje da je prikladno da nagradu dobiju zajednički ukrajinska i ruska strana.

„Interesantno shvatanje reči ‘mir'“, napisao je na Tviteru savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak.

Ali predsednica Centra za građanske slobode sa sedištem u Kijevu to odbacuje.

„Sloboda i ljudska prava nemaju granice“, ističe Matvičuk.

Ona kaže da je njenoj grupi čestitao Andrij Jermak, predsednikov šef osoblja, na jednom sastanku koji je održan ubrzo pošto su saopštena imena dobitnika nagrade, iako je, kako dodaje, njena organizacija imala određene nesuglasice sa ukrajinskom vladom.

Njen glavni argument je da u tekućem konfliktu postoji opasnost da ratni zločini prođu neistraženo i nekažnjeno, čak iako su privukli međunarodnu pažnju.

„Nalazimo se u situaciji da je nacionalni sistem preplavljen ekstremnom količinom zločina a međunarodni krivični sud će ograničiti svoju istragu na samo nekoliko odabranih slučajeva. Zato postoji jaz u odgovornosti“, kaže ona.

Ona smatra da obezbeđivanje više resursa za lokalno pravosuđe i međunarodni sud u Hagu čini samo deo odgovora.

„Moramo da smognemo hrabrost da formiramo međunarodni tribunal koji će Putina, Lukašenka i druge ratne zločince pozvati na odgovornost“, tvrdi ona i naglašava da bi sa tim trebalo početi što pre.

„Pravda mora da bude nezavisna od Putinove vlasti. Ne smemo da čekamo“, istakla je Matvičuk.

Razmatrajući pitanje da li je međunarodna zajednica spremna da se obračuna sa Rusijom po ovom pitanju, Matvičuk kaže da veruje da bi Nobelova nagrada za mir mogla da pomogne u ovom slučaju.

„Koristićemo ovu platformu kako bismo promovisali pravdu i odgovornost u cilju postizanja održivog mira“, rekla je ona, pre nego što je upotrebila ključni moralni argument.

„Moramo da obezbedimo pravdu za ljude koji su pretrpeli užasne zločine“, zaključuje Matvičuk.