“Rusi spaljivali tela svojih vojnika na deponiji u Hersonu u pokušaju da prikriju gubitke u ratu u Ukrajini“: Meštani tvrde za Gardijan

Ruske zastave, uniforme i šlemovi izranjaju iz blata, dok stotine galebova i desetine pasa lutalica jure okolo.

Kako je ruska okupacija ovog regiona bila na “klimavim nogama” tokom leta, mesto gde su stanovnici odlagali smeće, postalo je najednom zabranjeno područje, tvrde stanovnici Hersona, žestoko zapečaćeno od strane ruskih snaga.

Razlog za uznemirujuću tajnost, kako je za Gardijan kazali meštani i radnici na toj lokaciji, jeste taj što su “okupatorske snage tamo bacale tela svoje poginule braće, a zatim ih spaljivale”.

Stanovnici kažu da su videli ruske kamione kako stižu na lokaciju noseći crne vreće koje su zatim paljene, ispunjavajući vazduh velikim oblakom dima i zastrašujućim smradom zapaljenog ljudskog mesa.

Veruju da su Rusi odlagali tela svojih vojnika poginulih tokom teških borbi tih letnjih dana.

“Svaki put kada bi naša vojska granatirala Ruse tamo, oni su ostatke tela poginuilih prebacivali na deponiju i spaljivali“, kaže Irina (40), stanovnica Hersona.

Pokušaji Ukrajine da dobije zamah i ponovo zauzme južni grad počeli su krajem juna kada su dugo očekivane rakete velikog dometa američke proizvodnje Himars konačno stigle do jedne od tamošnjih linija fronta.

Kijev ih je dobro koristio da teško ošteti mostove preko Dnjepra, uništi ruske deponije municije i udari po neprijateljskoj artiljeriji i snagama.

Otprilike u to vreme, tvrde meštani, deponija je dobila novu namenu.

Nije moguće nezavisno proveriti tvrdnje, a ukrajinske vlasti su saopštile da ne mogu da komentarišu jer se ovi navodi još istražuju.

Novinari Gardijana su posetili deponiju, koja se nalazi na severozapadnoj periferiji grada, pet dana nakon oslobođenja Hersona i razgovarali sa zaposlenima na lokaciji, kao i sa još nekoliko stanovnika grada.

“Rusi su vozili kamione marke Kamaz pun smeća i leševa i istovarili ga“, rekao je sakupljač smeća iz Hersona koji je tražio da ostane neimenovan. “Mislite li da će ih neko sahraniti? Bacili su ih, a onda bacili smeće preko njih, i to je to.“

Rekao je da nije video da li tela pripadaju vojnicima ili civilima.

“Nisam video. Rekao sam dovoljno. Nisam uplašen, vodim ovaj rat od 2014. Bio sam u Donbasu. Ali što manje znaš, to bolje spavaš“, dodao je on, citirajući ukrajinsku izreku.

Strah je i dalje živ među stanovnicima koji su osam meseci živeli u policijskoj državi, u kojoj ruske vlasti nisu tolerisale ni najmanji nagoveštaj neslaganja. Cena je bila hapšenje, ili još gore: smrt.

Svitlana Viktorivna (45), koja je zajedno sa suprugom Aleksandrom godinama svojim kamionom dovozila otpad na deponiju, rekla je da je ruski kontrolni punkt postavljen na ulazu u deponiju.

“Nismo smeli da se približimo delu deponije gde su spaljivali tela“, kaže ona.

Priča da su Rusi “došli ovamo, ostavili neke svoje vojnike-stražare, istovarili i spalili tovar. Jednog dana moj muž i ja smo stigli u pogrešno vreme. Došli smo ovde dok su oni radili svoj ‘posao’ i zadali su mom mužu jak udarac toljagom u lice.“

“Nisam videla ostatke“, dodaje ona. „Zakopali su sve što je ostalo.“

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdi da je u Ukrajini poginulo skoro 6.000 ruskih vojnika, Pentagon je krajem leta procenio da je oko 80.000 ruskih vojnika poginulo ili povređeno.

Radnici na deponiji rekli su da su Rusi izabrali područje na najizolovanijoj strani deponije. Iz bezbednosnih razloga, poseta nije moguća. Vozač kamiona koji radi na deponiji rekao je da ne isključuje da su Rusi možda minirali to područje ili ostavili neeksplodirane uređaje.

“Čuo sam priču, ali nisam otišao tako daleko sa svojim kamionom da istovarim smeće. Ali mogu da vam garantujem da je, šta god da su radili, smrdelo tako loše, na trulo meso“, kaže vozač kamiona. „A dim… dim je bio gust.“

Stanovnici velikog stambenog bloka iz sovjetskog doba okrenutog prema deponiji rekli su da se, kada su tela počela da gore, podigao veliki oblak dima koji je ispunio vazduh nepodnošljivim mirisom, do te mere da je bilo nemoguće disati.

“Osećala sam mučninu kada sam osetila taj dim“, kaže Olesia Kokorina (60), koja živi na osmom spratu. “Bilo je i zastrašujuće, jer je mirisalo na spaljenu kosu, a znaš, mirisalo je i kao kod zubara kada ti izbuše zub pre postavljanja plombe. A dim je bio tako gust da se nije mogla videti zgrada pored.“

“Jednostavno nikada ranije nije ovako mirisalo“, kaže Natalija (65).

“Bilo je puno kipera i svi su bili prekriveni vrećama. Ne znam šta je bilo u njima, ali smrad od dima na deponiji bio je toliko loš da nismo mogli ni balkonska vrata da otvorimo. Bilo je dana kada niste mogli da dišete zbog mirisa.“

Neki veruju da paljenjem tela sopstvenih vojnika bio najlakši način da se otarase leševa jer su mostovi preko reke Dnjepar, kada su Rusi bili praktično odsečeni na njenoj zapadnoj obali, bili previše krhki da bi mogli da podnesu kamione.

Desetine drugih stanovnika Hersona potvrdili su izveštaje svojih suseda, ali ukrajinske vlasti se do sada nisu oglasile. Lokalni zvaničnik koji je tražio anonimnost rekao je: “Nas ne zanimaju grobovi neprijatelja. Ono što nas zanima je da pronađemo tela Ukrajinaca, mučenih, ubijenih i sahranjenih u masovnim grobnicama ovde u Hersonskoj oblasti”.

Ukrajinska služba bezbednosti veruje da se tela hiljada mrtvih ruskih vojnika neformalno zbrinjavaju dok ih Kremlj evidentira kao “nestale u akciji“ u pokušaju da prikrije svoje gubitke u ratu u Ukrajini.

U telefonskom pozivu ruskog vojnika u maju, koji je presretnut, on priča da su njegovi drugovi zakopani na “deponiji” nedaleko od okupiranog Donjecka. “Ima toliko Cargo 200 (vojni kod za mrtve vojnike) da su planine leševa visoke dva metra“, rekao je on u pozivu. “To nije mrtvačnica, to je deponija. Ogromna je.”

“Samo ih bace tamo“, rekao je ruski vojnik u drugom presretnutom pozivu. „A kasnije je lakše učiniti da su nestali bez traga. Lakše im je da se pretvaraju da su samo nestali, i to je to.“