Rusi u Černobilju “oslobodili” radijaciju, sve ostalo su opljačkali

Dok je izbegnuta katastrofa od koje su se mnogi plašili – rat je “oslobodio” radijaciju širom regiona sa mesta najgore nuklearne katastrofe na svetu 1986.

Zvaničnici sada u černobilskoj elektrani svode račune o hirovitim i haotičnim mesecima u kojima su ruske snage ubile devet njihovih kolega dok su petoricu kidnapovale.

“Ne mogu da kažem da su naneli štetu čovečanstvu, ali svakako veliku ekonomsku štetu Ukrajini“, rekao je novinarima Vašington posta Nikola Bespali (58), direktor Centralne analitičke laboratorije u Černobilju, sedeći u sali za predavanja u kojoj su zidovi ispisani ruskim grafitima.

Ogromna nuklearna stanica u Černobilju više ne proizvodi struju, ali je pre invazije skoro 6.000 radnika i dalje pratilo trajne posledice katastrofalne havarije pre više od tri decenije, kao i preradu istrošenog nuklearnog goriva iz drugih postrojenja u Ukrajini i Evropi.

Smešten samo nekoliko kilometara od beloruske granice, Černobilj je bio jedno od prvih mesta koje su zauzele ruske trupe.

Jevhen Kramarenko, direktor “zone isključenja“ – područja od hiljadu kvadratnih kilometara gde su nivoi radijacije i dalje visoki, a pristup javnosti ograničen rekao je da se prvog dana invazije ruski general predstavio kao novi vođa stanice, i predstavio zaposlene iz Rosatoma, ruske državne nuklearne agencije.

“Verujem da su u vreme kada su došli“, kaže Kramarenko, “planirali da budu tamo za stalno, da preuzmu kontrolu na duže vreme“.

U danima pre invazije, svi osim nekoliko stotina zaposlenih su evakuisani. Oni koji su ostali radili su u smenama koje su trajale stotine sati pod ruskim nadzorom, često se danima nisu odmarali dok su pokušavali da održe stanicu bezbednom i da sistemi rade.

U međuvremenu, oprema i informacije stanice sistematski su potkradani ili uništavani, rekao je Kramarenko. Sada kada je ponovo na čelu, proverava neku od ukradene opreme koja je bila opremljena GPS trekerima. Neki i dalje prenose podatke o lokaciji.

“Vidimo da se deo nalazi na teritoriji Belorusije, uz granicu. A deo se kreće po teritoriji Belorusije – Gomelj, Minsk, druga mesta“, rekao je on.

Sve u svemu, on procenjuje cenu zamene izgubljenog na više od 135 miliona dolara.

Softver je, međutim, napravljen po meri za stanicu i nezamenljiv je. Bespali kaže da su neki od najvažnijih poslova njegove laboratorije – praćenje nivoa radijacije u zoni isključenja – gotovo nemogući bez toga.

“Sada nije moguće dati pouzdane informacije, da li je oprema u radnom stanju ili ne, jer nema softvera“, rekao je on. “Rusi neće moći da ga koriste jer je softver jedinstven, napravljen specijalno za naše uređaje”.

I pre okupacije, stanica je imala postapokaliptični vazduh. Nalazi se u gustoj šumi, prepunoj komaraca. Pripjat, grad u kome su zaposleni živeli pre katastrofe, sada ponovo osvaja priroda.

Ogroman „sarkofag“ od čelika i betona prekriva mesto topljenja. Ispod njegove kupole, 200 tona nuklearnog goriva nalik lavi, 30 tona visoko kontaminirane prašine i 16 tona uranijuma i plutonijuma nastavljaju da oslobađaju visoke nivoe radijacije.

U obližnjim laboratorijama, lokacijama koje su nekada bile sterilne i ispunjene fluorescentnim svetlima i zvukom mehaničkog zujanja, sada postoje mrlje, tragovi opekotina i krhotine. Neke zgrade su potpuno uništene.

Nekoliko tehničara se vratilo na posao. Oni su novinarima pokazivali video snimke sa njihovih telefona snimljene dok su ponovo ulazili na svoja radna mesta koja su zatekli u potpunom rasulu, ukazujući da su bili šokirani i tužni kada bi videli svaki novootkriveni komad uništene opreme.

“Ovde radim od 1. maja 1986. i sve na čemu sam radio 30 godina je pokvareno i opljačkano“, rekao je Leonid Bohdan (59), šef odeljenja za spektrometriju i radiohemiju laboratorije.

U prošlosti je komunicirao sa zvaničnicima Rosatoma – čak je putovao u Moskvu 2013. na konferenciju. Sada, kaže, oseća intenzivan bes prema svojim ruskim kolegama, koje optužuje da su uništili Černobil iz ljubomore.

“Sve ćemo obnoviti. Sve će ponovo funkcionisati“, rekao je on. „Ali ovo je kao da je neko došao u tvoju kuću, video da je sve u redu i lepo, pa je zato obavio nuždu na tvoj beli krevet. Oni su ljubomorni što možemo nešto da uradimo.”

Bohdan, Bespali i Kramarenko izrazili su sumnju da su zvaničnici Rosatoma uzeli softver ili opremu iz Černobilja za svoje potrebe. Rusi bi znali da to ionako ne mogu da koriste, rekli su.

Postoji mogućnost, rekli su, da su ruski nuklearni zvaničnici počeli da veruju u propagandu Kremlja koja je prethodila invaziji, koja je lažno tvrdila da Ukrajina radi sa zapadnim silama na razvoju nuklearnog oružja.

Dok je zvaničnicima u Černobilju bilo teško da poveruju da će njihovi kolege iz Rosatoma ignorisati sve što znaju o černobilskoj elektrani – koju su izgradili njihovi sovjetski prethodnici – oni su priznali ogromnu moć propagande, posebno u vreme rata.

„Kada sam video propagandu, smejao sam se iako situacija nije smešna“, rekao je Bespali čija supruga takođe radi u laboratoriji.

Tokom narednih meseci, Bespali očekuje da će se posao ponovo polako razvijati, iako se potpuna obnova neće desiti dok se ne ukine vanredno stanje. Za sada, zvaničnici rade na boljim planovima evakuacije u slučaju nove invazije.

Ruske trupe su ponovo počele da jačaju prisustvo duž granice u blizini Černobilja, a beloruske trupe su takođe ojačale svoje pozicije.

Ukrajinci su odlučili da za sada ne popunjavaju rovove koje su ruski vojnici iskopali širom zone isključenja. Veruju da je emisija radijacije tamo niska, a najveća šteta bi bila pluća vojnika koji su u te nedelje okupacije udisali radioaktivnu prašinu.

Pravi rizik, rekao je Kramarenko, predstavlja šumski požar kako se leto približava. Sva oprema koju su koristili za borbu protiv njih je sada nestala ili je neupotrebljiva.

“Ovde postoji opasnost i mi pregovaramo sa donatorima i apelujemo na vladu da nabavi opremu“, rekao je on.

Bolničarka Ljudmila Mikhailenko nadgledala je zaposlene koji su bili lišeni sna, koji su imali malo da jedu i piju tokom maratonskih smena. Ona se seća kako su ruski avioni jurili izbliza iznad njih i zvuka stalne artiljerijske vatre dok su ukrajinske i ruske trupe razmenjivale granate u šumama koje su opasno blizu fabrike.

Rekla je da se suočava sa posttraumatskim stresom i da ju je mučilo uporno pitanje bez odgovora o „ludilu“ situacije.

„Rusima je naređeno da zauzmu, unište i bombarduju Černobilj“, rekla je ona. „Kakav ludak izdaje naređenje da ovo mesto katastrofe i tragedije drži kao taoca?“