„Rusiju ne zanima autonomija klijenata, samo kolonijalizam“: Šta je sledeće za Moskvu u Africi?

Dve nedelje kasnije američki zvaničnici i lideri Nigerije dogovorili su se o postupnom povlačenju američkih snaga iz Nigera koje će se održati čim bude izvodljivo u narednim mesecima.

Poruka sa Telegram kanala poslužila je kao ažuriranje statusa o nedavnim dešavanjima: egzodus zapadnih vojski iz Sahela pobratimljen sa širenjem ruskog uticaja.

„Rusija je efektivno preuzela prednost u geopolitičkoj trci u naoružanju u Sahelu i osvojila posvećene, iako krhke saveznike u regionu“, kaže Ikemesit Efiong, šef istraživanja u SBM Intelligence, konsultantskoj firmi sa sedištem u Lagosu.

Zapadna Afrika, kaže, sada je podeljena na dve: uglavnom prozapadne primorske zemlje i više „rusofilski“ države Sahela bez izlaza na more, naziv koji je dat ogromnoj zoni sklonoj državnim udarima koja se proteže preko kontinenta od Atlantika do Crvenog mora.

Moskva želi da proširi svoju sferu uticaja na globalnom nivou, pronađe dalja izvozna tržišta i pristup prirodnim resursima. Afrika predstavlja savršenu priliku da se te ideje sprovedu, kažu neki posmatrači.

Uticaj je usmeren preko krovnog entiteta koji vodi rusko Ministarstvo odbrane pod nazivom Afrički korpus, za koji se veruje da je dobio ime po nemačkoj jedinici u severnoj Africi tokom Drugog svetskog rata.

Uključuje Vagnerovu grupu, kontroverznu paravojnu kompaniju koju je predvodio Jevgenij Prigožin.

U deceniji pre svoje smrti prošle godine, Prigožin je uspostavio odnose sa rukovodstvom zemalja kao što su Mali, Libija, Centralnoafrička Republika i druge, raspoređujući plaćenike da pomognu u borbi protiv pobuna ili da obezbede ličnu zaštitu vođama.

Zauzvrat, Vagner je dobio pristup rudnicima i infrastrukturnim ugovorima, kao i politički uticaj.

Na njega se gledalo kao na dirigent orkestra mnogih delova: pored obezbeđenja, Vagnerovi operativci su takođe radili na rudarstvu, mešanju u izbore i proizvodnji i širenju dezinformacija.

Platili su krvavu cenu: najmanje 1.800 civila je ubijeno tokom Vagnerovih operacija širom Afrike od 2017, podaci su projekta Acled-a, nevladine organizacije.

Nakon Prigožinove smrti, Vagnerova struktura i operacije su apsorbovane u Afrički korpus, zajedno sa njegovim sinom Pavelom. Regrutacija je obavljena u decembru. Vagnerovim borcima je dat izbor: raspuštanje ili da se pridruže novoj posadi.

Da bi ugušili spekulacije o daljem postojanju grupe, najviši ruski zvaničnici posetili su nekoliko afričkih lidera kako bi ih uverili u kontinuitet i podršku.

Analitičari kažu da je novi aranžman pokazatelj Vladimira Putina o pristupu nulte tolerancije prema nezavisnim plaćeničkim snagama.

Ruska država je dugo negirala bilo kakve veze sa Vagnerom, ali se to promenilo pokušajem državnog udara i kasnijom smrću Prigožina.

„[Vagner] je imao mnogo prostora da prekrši pravila i uključi se u sumnjive aktivnosti koje bi Rusi mogli da poriču“, rekao je dr Džozef Sigl, direktor istraživanja u Afričkom centru za strateške studije, akademskoj instituciji u okviru američkog Ministarstva odbrane.

„Sada su aktivnosti ovih raspoređenih snaga sastavni deo [ruskog] Ministarstva odbrane. Oni se ne mogu odreći kao što su mogli biti ranije.“

Neki posmatrači, uključujući Oleksandra Daniljuka, stručnjaka za rusko multidimenzionalno ratovanje i saradnika na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi, istraživačkom centru sa sedištem u Londonu, tvrde da je promena samo povratak na prvobitni plan Rusije.

„Nema razlike… jer Prigožin nikada nije bio vlasnik te operacije“, rekao je on o Vagneru. „To je uvek bila operacija ruskih tajnih službi i Prigožin je bio ništa drugo do menadžer u ovom lancu komandovanja.

Promene znače više putem direktne kontrole iz Moskve i manje fleksibilnosti za menadžere zadužene za „rusko osvajanje“ Afrike, rekao je Daniljuk.

Afrički korpus, nastavio je, bio je samo deo velike šeme nazvane Ekspedicijski korpus, koja je „prvobitno dizajnirana i stvorena za operacije ne samo u Africi, već u svim zemljama globalnog juga“. Ovo je zapravo samo početak.“

Kako su državni udari i sukobi u bivšim francuskim kolonijama doveli do pogoršanja odnosa između njih i Pariza u poslednjoj deceniji, Rusija je ponovo pokrenula veze iz doba hladnog rata u delovima Afrike. Stotine ljudi pojavilo se na skupovima kao podrška pučistima u belo-plavo-crvenim bojama ruske zastave, dok su oko njih spaljene francuske.

Kako se u obalnoj zapadnoj Africi pojavljuju mrlje džihadističke aktivnosti, postoji bojazan da bi i oni mogli da odbace tradicionalne saveznike Moskve.

Diplomate i eksperti za spoljnu politiku kažu da rusko delovanje i dalje dolazi sa obećanjima o paketima stabilizacije režima i borbi protiv nesigurnosti, ali ne mnogo u smislu ishoda.

Lad Servat, regionalni specijalista za Afriku u Acledu, rekao je da su se samo u Maliju nasilni događaji u kojima su učestvovale pobunjeničke grupe skoro utrostručile od 2021. kada je Vagner započeo operacije u zemlji.

Kako Rusi dolaze i zemlje domaćini proteruju drugu zapadnu vojsku, pa čak i, u nekim slučajevima, misije UN, brojčana snaga raspoloživog osoblja za borbu protiv pobunjenika je u opadanju.

Prema novom aranžmanu, dolasci ruskih trupa su ograničeni na samo nekoliko stotina po rasporedu. Čak i u kombinaciji sa lokalnim vojskama sa nedostatkom osoblja, broj je suviše mali da bi se pravilno suprotstavio naoružanim grupama.

Stručnjaci kažu da je to karakteristika dizajna, a ne nedostatak.

„Ove snage nisu tu radi bezbednosti građana, one su efektivno zaštitni detalji za režime… koje je Moskva kooptirala“, rekao je Sigl.

„Moskva je videla da ne treba da raspoređuje mnogo vojnika“, dodao je on. „U Nigeru i Burkini Faso ih ima samo stotinjak… to je finansijski zadovoljavajući aranžman za Ruse, ali čak i više, politički zadovoljavajući aranžman“.

Čak i dok Rusija naizgled preuzima prednost u Sahelu, situacija je i dalje složena, sa više aktera koji se i dalje bore za uticaj u različitim zemljama.

U aprilu, francuski predsednik Emanuel Makron susreo se sa svojim kolegom iz Centralnoafričke Republike (CAR), Faustin-Archange Touadera, drugi put za šest meseci u Parizu.

U zajedničkom saopštenju, obe zemlje su navele da je u toku „mapa puta za okvir za konstruktivno partnerstvo“ u kojem se poštuje „državni suverenitet“, u kojem će Pariz „doprineti stabilnosti… i pratiti ekonomski i društveni razvoj“ u Centralnoafričkoj Republici.

Neki su to brzo protumačili kao signal mogućeg pomeranja geopolitičkih saveza, ali Tuaderine veze sa Moskvom su i dalje duboke. Njegovo privatno obezbeđenje se sastoji od osoblja iz Rusije, a ruski je sada jezik nastave u školama u zemlji.

U januaru se Putinom sastao sa privremenim predsednikom Čada Mahamat Idris Debi Itno. Izvori kažu da je Moskva, koja podržava sadašnji režim, navodno odbila zahtev za podrškom dela čadske opozicije da ukloni Itnoa.

Analitičari kažu da bi Rusija mogla da promeni stranu širom regiona u bilo kom trenutku i da podrži različite zastupnike.

Daniljuk kaže da sve aktivnosti spadaju u veliki plan „da se uspostave proruske vlade ili čak vlade koje kontroliše Rusija, sa sve većim intenzitetom i obimom“.

Rusija „nikada nije bila zainteresovana za bilo kakvu autonomiju država klijenata“, rekao je on. „Ovo nije nikakvo oslobođenje. Ovo je zapravo samo ruski način kolonijalizma i moglo bi biti veoma teško naći nekoga ko će vas osloboditi od toga. Pogledajte šta se dešava u Ukrajini“, naveo je.