„Azerbejdžan iskoristio gužvu na međunarodnoj sceni, nije u interesu Rusije da se otvori novi front“: Sagovornik Danasa o sukobu u Nagorno-Karabahu

Obe nekadašnje sovjetske republike nalaze se na južnom delu Kavkaza, na granici istočne Evrope i Azije, između Crnog mora i Kaspijskog mora.

S jedne strane Azerbejdžan broji oko 10 miliona stanovnika, mahom muslimana, dok Jermenija ima oko tri miliona, uglavnom hrišćana.

U prvoj polovini 20. veka, 1923. godine, Sovjetiski savez je region Nagorno-Karabah, čije većinsko stanovništvo jesu Jermeni, pripojio republici Azerbejdžanu.

Pred raspad SSSR, 1988. godine, Jermeni u ovoj regiji pokušali su da utiču na državni vrh kako bi ovaj region pripojili svojoj zemlji.

To je dovelo do rasta napetosti i kada je 1991. Nagorno-Karabah proglasio nezavisnost, počeo je rat Jermenije i Azerbejdžana.

Tri godine posle, 1994. Rusija će učestvovati u postizanju sporazuma o prekidu vatre.

Najnoviji, dvadesetčetvoročasovni sukob ove dve države za Danas komentariše Aljaf Bahtjar, direktor Instituta Ifimes.

„Pašinjan (Nikol, premijer Jermenije) nekako je potcenio ulogu Rusije na Kavkazu i počeo je sa Amerikancima da ima neke aranžmane. Jedan od tih aranžmana je vojna vežba humanog karaktera američke i jermenske vojske. Druga stvar je da je Francuska, kada je izgubila sva svoja uporišta u Africi sada želi da zaustavi Tursku na Kavkazu“, kaže Bahtjar.

On podseća da je u Nigeru, Burkina Fasu, i zemljama Sahela, Francuska izgubila tri zemlje u kratkom periodu.

„Sada želi da igra na jermensku kartu, mada su na nju uvek i igrali. Ne iz ljubavi prema Jermenima već da bi kontrila Turskoj. Odnosi Turske i Francuske nisu nikakvi“, kaže Bahtjar.

Komentarišući odnost Rusije i ovde dve zemlje, naš sagovornik kaže da su Rusi zauzeti Ukrajinom, te da nisu u kondiciji da mogu da utiču na događaje koji su sada aktuelni.

„Rusija ima više interesa sa Azerbejdžanom na ekonomskom planu nego sa Jermenojom, zato što Jermenija nema naftu i gas“, objašnjava Bahtjar.

Upitan da li je možda Rusija imala neku ulogu u izbijanju najnovijeg sukoba u Nagorno-Karabahu, Danasov sagovonik odgovara: „Mislim da ne“.

„Moramo se vratiti mesec dana unazad i setiti se da je Iran gomilao trupe oko granice sa Azerbejdžanom jer Iran ne želi da ikakav aranžman bude na štetu Jermenije zato što im je to zemlja saveznica. Normalno je da Iran ima dosta toga protiv Azerbejdžana“, kaže on.

Kako dodaje, zbog prisutnosti Turske i Izraela u Azerbejdžanu, „Iran je na to alergičan“.

Bahtjar podvlači da je Iran pokazao jasno da može intervenisati ako dođe do promene granica.

„Mislim da je Azerbejdžan iskoristio gužvu koja postoji na međunarodnoj sceni da zauzme ostali deo teritorije Nagorno-Karabaka. To je cela priča o tome“, kaže Bahtjar.

Dodaje da su Amerikanci su bili vrlo pasivni, iako su, pretpostavlja, znali da se nešto sprema.

„Ovde su „veliki igrači“ i nije u interesu Rusije da otvore neki novi front. Nema mnogo opcija. Rusija nema izbora ni instrumenata da može u velikoj meri uticati na ishod događaja na Kavkazu“, zaključije Bahtjar.