Kako je Rusija „izgubila 5.000 artiljerijskih sistema” u Ukrajini?

Moskovske trupe izgubile su 5.013 artiljerijskih sistema od početka invazije Kremlja u februaru 2022. godine, saopštio je u sredu Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

Rusija je izgubila 17 artiljerijskih sistema u prethodna 24 sata, dodaje se.

Njuzvik nije mogao da potvrdi ovu cifru i obratio se ruskom Ministarstvu odbrane za komentar.

U najnovijem ažuriranju Moskve o prebrojavanju ukrajinskih gubitaka, Kijev je izgubio ukupno 5.803 topova i minobacača poljske artiljerije, kao i 1.144 borbena vozila opremljena raketnim sistemima za višestruko lansiranje.

Artiljerija se brzo pojavila kao odlučujući deo vojnih operacija obe strane u ratu koji je u toku – i to se nije promenilo sa silnom kontraofanzivom Ukrajine, piše Njuzvik.

„Artiljerija je bila izuzetno važna u ovom ratu“, rekao je za Njuzvik Dejvis Elison, strateški analitičar iz Haškog centra za bezbednosne studije (HCSS).

„Udarci opozadi bili su neke od najodlučnijih akcija koje su Ukrajinci preduzeli do sada, a i tokom ove trenutne ofanzive.

„Artiljerija je bila, i izgleda da će ostati, važna za kopneni rat“, složio se Pol van Hoft, još jedan strateški analitičar iz HCSS-a.

Artiljerija i municija su se uvek nalazili visoko na listama želja za vojnom pomoći Kijevu, a nedavna bezbednosna pomoć Pentagona uključivala je dodatnu municiju za HIMARS, ili raketne sisteme visoke pokretljivosti artiljerije koje isporučuju SAD, i druge artiljerijske sisteme.

SAD su takođe isporučile kontroverznu kasetnu municiju, koja se raspršuje kada je ispaljena iz artiljerije, da bi se održao rad ukrajinske artiljerije.

O ukrajinskoj upotrebi artiljerije, Van Hoft je za Njuzvik rekao: „Sudržavati se od toga da ne ostanete bez municije moglo bi se pokazati kao pravi problem“.

„Trenutni rashodi i Rusije i Ukrajine nisu viđeni u Evropi od Drugog svetskog rata“, rekao je Elison.

Međutim, veoma je teško precizno odrediti koliko je artiljerijskih sistema izvedeno na bojnom polju sa obe strane.

“Teško je proceniti koliko je ruska artiljerija degradirana, ali oni imaju tendenciju da ispaljuju artiljeriju manje nego ranije”, kaže Nik Rejnolds, naučni saradnik za kopneno ratovanje u odbrambenom istraživačkom centru Roial United Services Institute sa sedištem u Londonu.

Deo ovoga bi mogao da se dovede do gubitka sistema, ali i ograničenja u zalihama municije, rekao je on za Njuzvik.

Brojka ukrajinskog Generalštaba od 5.000 izgubljenih sistema mogla bi da bude „prilično blizu vrednosti“, rekao je penzionisani pukovnik britanske vojske Hamiš de Breton-Gordon, koji je ranije komandovao hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim odbrambenim snagama Ujedinjenog Kraljevstva i NATO-a.

Malo je verovatno da će Rusija moći da dopuni svoje artiljerijske sisteme onoliko brzo koliko se uklanjaju, rekao je on za Njuzvvik.

Neki eksperti sugerišu da ukrajinska upotreba artiljerije za napad na rusku vatrenu moć stavlja kijevsku vojsku ispred taktike Moskve.

Ukrajina je ugradila tehnologiju bespilotnih letelica iz 21. veka u svoje artiljerijske ciljeve, čineći je daleko efikasnijom snagom za ruske trupe koje se brane.

“Ukrajina je posebno vešta u korišćenju svoje flote bespilotnih letelica da nadgleda gde artiljerijske granate slete i koliko se približavaju ruskim ciljevima”, rekao je De Breton-Gordon.

“Ako granata promaši svoj cilj, artiljerijski operateri to mogu uočiti iz kamere drona, pre podešavanja i ponovnog pucanja. Ovaj korak ka preciznijoj artiljeriji na ovaj način je „fundamentalna promena“ koju zapadne vojske uzimaju u obzir”, dodao je on.

„Čini se da su ukrajinske oružane snage inovativnije i efikasnije od svojih kolega iz NATO-a“, prokomentarisao je Van Hoft.

„Artiljerija je postala moćnija integracijom dronova i druge tehnologije kao što su pametni telefoni i aplikacije u moderno ukrajinsko ratovanje“, smatra Van Hoft.

Rusija, s druge strane, nema na raspolaganju sve veću flotu bespilotnih letelica koja bi sledila istu taktiku, rekao je De Breton-Gordon, dodajući da regrutovani vojnici Moskve neće imati obuku i stručnost da slede korake Ukrajine u artiljerijskom ratu uz podršku dronovima.

U ranim fazama ukrajinske kontraofanzive, stručnjaci su rekli da su obe strane tragale za neprijateljskom artiljerijom i dobrima visoke vrednosti.

Nedeljama kasnije, spori tempo napretka Ukrajine je kritikovan jer ga odlažu ukopane ruske trupe, minska polja i robusna statička odbrana.

“Ukrajinska artiljerija upada u probleme sa dubokom, snažno utvrđenom odbranom”, rekao je Elison, što je slučaj duž mnogih delova sadašnje linije fronta u istočnoj i južnoj Ukrajini.

“U idealnom slučaju, artiljerijska vatra se kombinuje sa manevrom za pokrivanje pešadijskih ili oklopnih napada na položaje“, rekao je on.