Ruski zakonodavci žele još više da pooštre pravila koja regulišu prihode onih koji se smatraju „stranim agentima“ kako bi uključili gotovo sve oblike imovine, rekao je 13. decembra predsednik ruskog parlamenta.
Ruski zakon zahteva da se svaka osoba ili organizacija koja prima podršku izvan Rusije ili koja je pod stranim uticajem registruje kao „strani agent“, etiketa koja ima negativne konotacije iz sovetskog doba i donosi teške birokratske zahteve, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Rusija kaže da je zakon manje strog od američkog Zakona o registraciji stranih agenata iz 1938. godine, iako je ruski zakon primenjen na gotovo sve lidere podeljene opozicije, a neki disidenti ga smatraju znakom časti.
Vjačeslav Volodin, predsednik donjeg doma ruskog parlamenta, rekao je da Duma nastoji da pooštri pravila još više nego što je prvobitno predloženo.
U početku je predlog bio da se svi „strani agenti“ prisile da koriste posebne račune u rubljama za zarade od intelektualnih aktivnosti – uključujući sve brendove, naučna dela, književnost i umetnost, performanse, emitovanje, izume i žigove.
Zastupnici žele da idu dalje, rekao je Volodin.
Dodatni priedlozi bi zahtevali da „strani agent“ sav prihod od prodaje imovine, vozila, sav prihod od davanja u zakup, kamate na depozite i dividende prebaci i na račune.
Drugo čitanje zakona zakazano je za 17. decembar, rekao je Volodin.
Pristalice predsednika Vladimira Putina kažu da je zakon o „stranom agentu“ neophodan da bi se suprotstavio pokušajima Zapada da se miješa u ruske unutrašnje poslove, usred ruske invazije punog obima na Ukrajinu, koju Putin predstavlja kao „rat u Ukrajini između Rusije i Zapada“.
Putinovi protivnici kažu da je zakon deo zamršenog sistema represije koji je Rusiju pretvorio u krhku autoritarnu državu, gušeći legendarnu rusku umjetničku i naučnu kreativnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.