Rusija čvrsto uz Lukašenka

Avion Rajanera koji je u nedelju leteo iz Atine u Viljnus Belorusija je prinudila da sleti na aerodrom u Minsku, navodno zbog dojave o bombi. Pošto je sleteo, uhapšeno je dvoje putnika – beloruski aktivista Roman Protaševič i njegova devojka, ruska državljanka koja studira u Litvaniji Sofja Sapega.

Protaševič je prema podacima beloruskog ministarstva unutrašnjih poslova sada u „Istražnom zatvoru broj 1“ u Minsku, prenosi spiegel.de. Sapegu, prema navodima ruskog ministarstva spoljnih poslova, u Belorusiji čeka optužnica – jer je tokom prošlogodišnjih protesta protiv Lukašenka navodno prekršila više članova krivičnog zakonika.

Lukašenko je izjavio da je sve što se u nedelju dogodilo bilo „u skladu sa svim međunarodnim propisima“, da je kritikama na račun Belorusije „pređena crvena linija“ i da ljudi nenaklonjeni Belorusiji žele da je „zadave“.

Još je rekao da je dojava o eksplozivu u avionu došla iz Švajcarske, da je „apsolutna laž“ da je Rajanerova letelica zaustavljena uz pomoć borbenog aviona MiG-29, te da je sletanje moralo biti preduzeto jer se avion kretao prema beloruskoj nuklearnoj elektrani.

Zbog incidenta je više aviokompanija odlučilo da obustavi letove u Belorusiju i nad njom, a beloruskim avionima zabranjeno je da lete u više država. EU je odlučila da uvede nove sankcije beloruskim zvaničnicima.

„Otmica“ Rajanerovog aviona povod je, piše spiegel.de, za spekulacije da je Rusija imala udela u incidentu.

„Poznate su čvrste veze između Belorusije i Rusije“, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel.

O slučaju je juče, iza zatvorenih vrata, raspravljao i Savet bezbednosti UN.

– Cela uzbuna oko bombe je bila farsa, a cilj je bio hvatanje mladića (Romana Protaševiča) čiji je Telegram kanal bio katalizator za proteste u jesen 2020 – kaže za Danas Ognjen Radonjić, direktor za Belorusiju švedskog fonda Forum Syd.

Na spornim izborima za predsednika prošle godine Lukašenko je proglasio pobedu, kao i njegova glavna rivalka Svetlana Tihanovska koja je posle glasanja izbegla u Litvaniju.

Deo međunarodne zajednice Lukašenka od tada ne smatra legitimnim šefom države, kao i opozicija koja je jedan od organizatora prošlogodišnjih masovnih protesta.

Radonjić navodi da se broj učesnika protesta od prošlog leta smanjivao „delimično zbog represije, hapšenja, otpuštanja, a delimično i zbog besperspektivnosti protesta“.

Rad Tihanovske je, kaže Radonjić, većinom fokusiran na traženje podrške u zapadnim glavnim gradovima.

„Ona zagovara sankcije i izolaciju režima, nadajući se da će to dovesti do nekih budućih pregovora sa režimom i novih izbora. Strategija teoretski ima smisla, ali Lukašenko nema nikakvu nameru da razgovara, a ostatak elite je suviše vezan i uplašen od njega“.

„Euforiju jedinstva i nade, zamenila je depresija bezizlaznosti. Tome je ponajviše doprinela brutalna represija, od koje niko nije zaštićen, bilo da je petnaestogodišnji učenik, majka petoro dece, umetnik, profesor, kulturni radnik. Sudski procesi se sprovode brzometno, kazne su drakonske, a novi zakon o sudstvu zabranjuje privatnim advokatima da prisustvuju suđenju. Niko više nije siguran. To ponajviše vredi za medije. Najpopularniji internet portal tut.by koji je naginjao opoziciji je ugašen, 11 novinara i urednika je pohapšeno, a tri miliona njihovih posetilaca je ostavljeno da vesti traži drugde“, navodi Radonjić.

Glasine o zatvorskoj torturi su, prema njegovim rečima, sve češće, „do toga da se priča kako politički zatvorenici imaju specijalne oznake na uniformama“.

„Lukašenko se u međuvremenu dao na konsolidaciju vertikale moći. Sistematska čistka je sprovođena u državnim službama, bilo ko čija je poslušnost bila u pitanju je ‘zamolio da bude oslobođen dužnosti’. Dovoljno bi bilo i da je neki dalji rođak učestvovao na protestima“.

Uz brutalnost, Lukašenka je, navodi sagovornik Danasa, poslužila i sreća.

„Posle trovanja i hapšenja Navaljnog, Rusija je, čini se, definitivno odustala od pritisaka na Lukašenka da odstupi. U septembru prošle godine izgledalo je da će Rusija da uspe da natera Lukašenka da otvori politički sistem. Cilj im je bio da učvrste svoj uticaj i oslobode se zavisnosti od volje jednog čoveka. Međutim, sada su odlučili da im je stabilnost režima bitnija“.

Radonjić kaže da je beloruski protest „uz sve zategnutije odnose Zapada i Rusije ušao u najgoru moguću sferu, sferu geopolitike“.

„Iako izbor Zapad ili Rusija ni jednog trenutka za vreme protesta nije bio aktuelan, Lukašenko je uspeo da svoje preživljavanje podigne na taj nivo“.

Nove sankcije EU pokazuju „svu nemoć i patetiku briselske administracije“, zaključuje naš sagovornik.

„Još uvek nije obelodanjen ni jedan slučaj da je imovina nekog iz režima zaista zamrznuta, a zabrana putovanja na Zapad za šefove policije i tajne službe, sudije i generale, zvuči kao loša šala. Teško je zamisliti da će im grčko primorje ili šoping u Parizu toliko nedostajati da će ustati protiv režima. Uz to, EU obećava keš Belorusiji ‘ako odluči da postane demokratija. Tri milijarde evra za gospođu!’ “

Rat države protiv društva

– Belorusija je danas duboko podeljena zemlja. Prema nekim istraživanjima, Lukašenko ima podršku od oko 25 odsto, tvrdokorni protivnici su mu oko 40 odsto društva, dok ostatak samo želi da sve prođe. Poverenje u institucije je na najnižem nivou ikad, pesimizam u pogledu ličnog napretka prevladava, ekonomija je u recesiji, domaća rublja polako klizi na dole, cene rastu, a sve što režim zna da uradi je da dekretom zabrani rast cena. Nema izgleda da će se situacija u Belorusiji završiti pozitivno i rat države protiv društva se nastavlja. Samo je sada taj unutrašnji sukob postao i geopolitički, što garantuje da će biti dug, brutalan i sa mnogo nevinih žrtava – kaže Ognjen Radonjić.