„Rusija dokazala da nije supersila“: Kako je Putinov rat u Ukrajini ogolio sve slabosti zvanične Moskve

Dodaje da je Putin dobio pohvale za obnovu ruske vojne i ekonomske moći i bio je zaslužan za povratak zemlje na prvo mesto u međunarodnim odnosima.

Međutim, kako navodi, katastrofalna invazija na Ukrajinu sada je učinila mnogo da preokrene ovaj napredak razotkrivanjem duboke disfunkcije i praznih hvalisanja koji se kriju iza fasade ruskih pretenzija na status supersile.

Slabost Rusije nije bila potpuno iznenađenje, smatra Kuzio.

Još od raspada SSSR-a, zapadni komentatori su primetili oslabljujući uticaj korupcije na svim nivoima moderne ruske države. Poslednjih decenija neki su Putinov režim označili kao „mafijašku državu“, u kojoj su granice između vlasti i organizovanog kriminala zamagljene.

Korupcija je cvetala pod Putinom u klimi stagnacije nasleđene iz kasnog sovjetskog doba.

Za razliku od Ukrajine, postsovjetska Rusija nikada nije prošla kroz dekomunizaciju niti je priznala potrebu da odbaci sovjetsko nasleđe. Umesto toga, Putin je rehabilitovao sovjetsku eru i stavio ulogu Crvene armije u porazu nacističke Nemačke u srce svoje vizije modernog ruskog nacionalnog identiteta.

Napori da se oda počast sećanju na Staljinove žrtve su ućutkivani, a pokušaji da se priznaju zločini SSSR-a ugušeni kultom pobede koji je uzdigao sovjetsko iskustvo Drugog svetskog rata na nivo verskog kulta i ponovo uspostavio Josifa Staljina kao nacionalnog junaka.

Putin je 2020. osudio Ruse na još šesnaest godina stagnacije kada je organizovao referendum o ustavnim reformama koje su omogućile produženje njegove vladavine do 2036, konstatuje profesor.

Od politike do ekonomije, posledice raširene korupcije i stagnacije mogu se videti u celom ruskom društvu. Ono što je najvažnije, ovaj negativan uticaj je takođe veoma vidljiv u invaziji na Ukrajinu.

Dok su ukrajinske trupe u više navrata pokazivale inicijativu i vođstvo koje bi se očekivalo od društva koje su oblikovale dve postsovjetske prodemokratske revolucije, ruska vojska je i dalje sputana duboko hijerarhijskim sistemom i krutim lancem komandovanja.

Uoči ovogodišnje invazije, ruska vojska je naširoko reklamirana kao svetska vojska broj dva, ali su takve tvrdnje brutalno opovrgnute kasnijim događajima u Ukrajini.

Putinova vojska je, napominje Kuzio, razotkrivena u gotovo svim odeljenjima, od lošeg rukovodstva i zastarele taktike do podjednako zastarele opreme.

Hronična korupcija unutar ruskog Ministarstva odbrane ometa vojnu logistiku, pri čemu su vojnici u mnogim slučajevima dobijali pribor koji datira iz 1970-ih ili ranije. Takođe je postalo bolno očigledno da mnoga vozila i oružje navedeno kao deo ogromnog ruskog arsenala postoje samo na papiru.

#Ukraine. Why does Putin send poor soldiers and such poor equipment to fight? Why didn’t he prepare Russia for war, and didn’t replace these 85% of the European economy with the RUSSIAN ECONOMY? Does Putin even exist? pic.twitter.com/kS3EunwJZS

— Spire of Grace (@Spire_of_Grace) March 9, 2022

S obzirom da je rat koji sada traje deveti mesec, hronični problemi u snabdevanju znače da se Rusija sada sve više oslanja na Iran za dronove koje nije u stanju da sama proizvede.

Ovi nedostaci su istakli kozmetičku prirodu toliko hvaljenih vojnih reformi koje je Rusija sprovela u poslednje dve decenije.

U stvarnosti, ruska vojska pod Putinom ostaje uglavnom sovjetski relikt sa izrazito sovjetskom političkom kulturom koja omogućava ruskim komandantima da se prema vojnicima odnose s prezirom.

Rusija ide ka istorijskom porazu u Ukrajini koji će imati duboke posledice na način na koji Rusi vide svoju državu i sebe. Poraz u Ukrajini će potkopati imperijalni identitet koji definiše Putinovu Rusiju

Ovaj nedostatak pažnje prema trupama posebno je bio očigledan u tretmanu nedavno mobilisanih Rusa, od kojih su mnogi poslati na front u Ukrajini sa minimalnom obukom i neadekvatnom opremom.

Ljudska cena ruskih vojnih neuspeha u Ukrajini bila je izuzetno visoka. Procenjuje se da je tokom prvih osam meseci invazije ubijeno 70.000 ruskih vojnika, prema najnovijim podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane.

Iako je ova cifra sporna, čak i najkonzervativnija nezavisna analiza ukazuje na desetine hiljada ruskih žrtava. To invaziju na Ukrajinu čini daleko smrtonosnijom od devetogodišnje sovjetske kampanje u Avganistanu, koja je rezultirala gubitkom 15.000 sovjetskih vojnika i koja se naširoko navodi kao faktor koji je doprineo raspadu SSSR-a.

Invazija Ukrajine je takođe otkrila i druge oblasti u kojima današnja Rusija nema status supersile.

Za razliku od Kine i drugih sila u usponu, Rusija nikada nije diverzifikovala ili modernizovala svoju ekonomiju.

Umesto toga, vladajuće elite u zemlji dale su prioritet gomilanju zapanjujućih ličnih bogatstava. Kao rezultat toga, današnja Rusija ostaje u velikoj meri zavisna od izvoza robe i nema tehnološki ekvivalent kineskom Huaveju ili južnokorejskom Samsungu.

Sa sankcijama uvedenim kao odgovor na invaziju na Ukrajinu koje ograničavaju pristup nizu najsavremenijih tehnologija, Rusija se bori sa proizvodnjom sofisticiranog oružja i u nekim slučajevima je navodno pribegla kanibalizaciji elemenata kućnih aparata.

Preterano ekonomsko oslanjanje Rusije na izvoz energije i oružja sada je izgleda bila još veća strateška greška jer međunarodna potražnja opada zbog invazije na Ukrajinu.

EU se odvikla od ruskog gasa ranije nego što se očekivalo i ući će u 2023. sa visokim stepenom nezavisnosti od energetskih ucena Kremlja. S obzirom da se evropski kupci okreću od ruske energije, Moskva će se boriti da pronađe dovoljno alternativnih kupaca za gas u narednoj godini, jer Rusija nije investirala u LNG.

U međuvremenu, ruska odbrambena industrija se takođe suočava sa mračnim izgledima.

Često loš učinak ruske vojske u Ukrajini bio je PR katastrofa za ruske izvoznike oružja, koji sada moraju da objasne zašto su njihovi proizvodi toliko tehnološki inferiorni. Brojni tradicionalni klijenti su već otkazali ugovore o oružju. Očekuje se da će trend nastaviti.

Otkako je 24. februara započela invazija na Ukrajinu u punom obimu, Rusija je postala nešto poput međunarodne parije.

Ceo zapadni svet je osudio akcije Moskve, dok su čak i tradicionalni saveznici poput Kine i Indije ponudili prigušene kritike.

Samo nekoliko drugih parija kao što su Sirija, Severna Koreja i Nikaragva su spremni da stanu uz Rusiju i podrže Moskvu u Ujedinjenim nacijama. U bivšem sovjetskom regionu, samo je Belorusija glasala sa Rusijom u UN.

Ova međunarodna izolacija je istakla fundamentalnu slabost geopolitičkog položaja Rusije i odsustvo bilo kakve značajne poruke iza antizapadnog držanja Moskve. Putinovi pokušaji da Rusiju pozicionira kao šampiona tradicionalnih vrednosti nisu naišli na odjek.

U stvarnosti, stopa abortusa, razvoda, samoubistava i alkoholizma u Rusiji je znatno veća nego u većini evropskih zemalja. Rusi imaju daleko kraći životni vek i u proseku su siromašniji od svojih evropskih suseda.

Ovo siromaštvo se ogleda u masovnoj pljački pokućstva iz ukrajinskih domova, pri čemu ruski vojnici kradu sve, od mašina za pranje veša do korišćenog donjeg veša.

A 🇷🇺soldier recorded a video message to his wife showing her a bunch of looted stuff that he promised to get home. This is the video from his phone. He was killed in action somewhere in #Ukraine. His wife in #Russia won’t get a stolen hair dryer from her beloved war criminal. pic.twitter.com/xvuRwCTadR

— BREAKING NEWS: UKRAINE (@MrFukkew) October 28, 2022

Rat je takođe otkrio ograničenja ruske meke moći, pri čemu je zapadna publika posebno u velikoj meri odbacila pokušaje Rusije da opravda invaziju. Čak iu regionima sa snažnim istorijskim vezama sa Rusijom, kao što su Južni Kavkaz i Centralna Azija, publika se odnosila prema narativima Kremlja sa dubokim nepoverenjem.

Uprkos ogromnim ulaganjima u medijske operacije, invazija Ukrajine je istakla ograničenja dezinformacija Kremlja. Na Zapadu, Moskva nije uspela da se pomeri dalje od manjinske publike vođene prvenstveno antiamerikanizmom i konspirativnim razmišljanjem.

Slična je slika i u političkoj sferi. Kako je pokazao nedavni izbor italijanske premijerke Đorđe Meloni, ruska podrška desničarskim populistima i nacionalistima nije dovela do većih pomaka u evropskoj politici.

Rat u Ukrajini je nemilosrdno otkrio Putinovu Rusiju kao Potemkinovu veliku silu.

Poput Potemkinovih sela podignutih duž obala ukrajinske reke Dnjepar u kasnom osamnaestom veku da bi impresionirali posetu ruskoj carici Katarini Velikoj, rusko oživljavanje pod Putinom je u stvari majstorska fasada dizajnirana da prikrije daleko manje impresivnu stvarnost.

Ova iluzija je sada razbijena surovom realnošću najvećeg evropskog oružanog sukoba od Drugog svetskog rata.

Rusija ide ka istorijskom porazu u Ukrajini koji će imati duboke posledice na način na koji Rusi vide svoju državu i sebe. Poraz u Ukrajini će potkopati imperijalni identitet koji definiše Putinovu Rusiju.

To će primorati rusku javnost da se sa zakašnjenjem suoči sa decenijama nacionalističkog stvaranja mitova od strane njihovih grabežljivih elita. Još je prerano za predviđanje kakva će Rusija izaći iz olupina Putinove invazije na Ukrajinu, ali već sada izgleda malo verovatno da će iko nastaviti da posmatra zemlju kao jednu od svetskih supersila.