Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOVU martu 2022, dok se odvijala ruska invazija na Ukrajinu, američki predsednik Džo Bajden rekao je da zapadne sankcije pretvaraju „rublju u krš“, pošto je ruska ekonomija „na putu da se prepolovi“.
Ipak, nakon pada BDP-a od 2,1 odsto u 2022. godini, ruska ekonomija je zabeležile porast za 3,6 odsto u 2023. i trebalo bi da poraste za 3,8 odsto u 2024, piše u analizi The Moscow Times.
Kremlj je kasnije ismevao Bajdenovo predviđanje kao dokaz zapadnjačkih želja.
Danas se, međutim, čini da se talas okreće ka ruskoj ekonomiji jer oseća žar sankcija i rastuće ratne potrošnje.
Otpornost ruske ekonomije izgrađena je na tri temelja: dubokim predratnim rezervama, stabilnim prihodima od prodaje nafte i gasa i ograničavanju uticaja rata na civilnu ekonomiju.
Pošto su sve tri komponente uspeha Moskve sada narušene posle tri godine rata, zemlja se suočava sa ozbiljnim dilemama u narednoj godini.
Hoće li ruska privreda ući u recesiju?
Prognoza govore da ruska ekonomija neće rasti na nivo iz 2023-24. i rizikuje da padne u recesiju, piše ruski portal.
Posle dve godine ekonomskog rasta, čini se da se Rusija nalazi na raskrsnici kako da se nosi sa inflacijom.
Ostavljanje situacije kakva jeste, bez prekida kreditiranja i potrošnje, rizikuje da izazove spiralu inflacije.
Prema takvom scenariju, kompanije i pojedinci će dati prednost tekućoj potrošnji u odnosu na štednju, suočeni sa dvocifrenim rastom cena širom sveta.
Umesto toga, Centralna banka je preduzela korake da ohladi tražnju u ruskoj privredi podizanjem ključne kamatne stope i smanjenjem obima kredita koje subvencioniše vlada.
Ove mere su osmišljene tako da pozajmljivanje učine skupljim i štednju profitabilnijom, čime se hlade investicije i potrošnja u privredi, koja bi trebalo da spreči rast cena.
Sa druge strane, opšti ekonomski rast će verovatno usporiti, a visoke kamatne stope mogu dovesti do propasti nekih firmi koja se oslanjaju na kredite.
Istraživanje Centralne banke ruskih ekonomista predviđa rast BDP-a od 1,5 odsto 2025. dok Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa rast ruskog BDP-a od 1,3 odsto.
Neki ekonomisti, međutim, predviđaju da bi akcije Centralne banke mogle dovesti do kratke recesije, definisane kao pad BDP-a dva uzastopna kvartala.
Cena koju će Rusija verovatno platiti za obuzdavanje inflacije je ekonomsko usporavanje, rekao je Jevgenij Nadoršin, glavni ekonomista konsultantske kuće PF Capital.
On veruje da će Centralna banka nastaviti da pooštrava kamatne stope, koje bi mogle dostići 25 odsto godišnje, povećavajući verovatnoću recesije.
„Da budem iskren, uopšte ne razumem kako ruska ekonomija može da se razvija u ovim uslovima tako da vidim da recesija dolazi, bar za sada, i tako da je recesija ta koja bi trebalo da reši glavni problemi sa inflacijom“, rekao je Nadoršin, preneo je poslovni dnevnik Komersant.
Glavni ekonomista Blumberga za Rusiju Aleksandar Isakov složio se da bi Centralna banka mogla da podigne ključnu kamatnu stopu do 25 odsto.
„Centralna banka je suočena sa dilemom: da li da dodatno poveća kamatne stope, iako to ukida rizik od recesije, ili samo prihvati veći inflatorni pritisak“, rekao je Isakov za Blumberg.
Rodion Latipov, glavni ekonomista drugog po veličini ruskog zajmodavca VTB, takođe očekuje da će 2025. godine „blaga recesija“ smanjiti inflaciju.
Hoće li se ruskom čudu plate doći kraj?
Prognoza govore da će se rast realnih plata u Rusiji verovatno prepoloviti, ako ne i pasti.
Na mnogo načina, ruska ekonomija je ličila na druge ratne ekonomije: budžetska potrošnja se povećala, odbrambeni sektor se proširio i inflacija je porasla.
Očekuje se da će ekonomije u ratu takođe videti pad realnih plata jer ne mogu da održe korak sa inflacijom izazvanom neproduktivnom ratnom potrošnjom.
U Rusiji je, međutim, rast plata bio dovoljno visok da nadmaši inflaciju jer su poslodavci trošili novac da privuku radnike na neviđeno skučenom tržištu rada.
Međutim, čudu nadnice se možda konačno bliži kraj. Sve dok je tržište rada zategnuto, malo je verovatno da će kompanije van sektora odbrane biti toliko spremne da povećaju plate.
Očekuje se da će realni rast plata pasti na 3,1 odsto u 2025. sa projektovanih 8 odsto , prema istraživanju Centralne banke ekonomista u decembru.
„Ako kompanija ima dugove, moraće da potroši više na njihovo servisiranje zbog visokih kamata. Shodno tome, resursi za podizanje plata čak i u skladu sa inflacijom biće ograničeni, a rast može usporiti“, rekla je analitičarka Jelena Kiseljova za Komersant.
Hoće li Rusija proglasiti drugu „delimičnu“ mobilizaciju?
Prognoza govore da će se Rusija verovatno suočiti sa nedostatkom osoblja u drugoj polovini 2025. godine, što postavlja pitanje još jedne mobilizacije.
Jedna varijabla koja može uticati na rusku ekonomiju, a posebno na njeno tržište rada, jeste mogućnost drugog talasa prinudne mobilizacije.
Rusija je do sada popunjavala svoju ljudsku snagu za operacije, uglavnom u istočnoj Ukrajini, privlačeći vojnike po ugovoru sa visokim platama i bonusima za prijavu.
Međutim, oslanjanje na dobrovoljce možda neće biti dovoljno ako Rusija želi da proširi svoje operacije – na primer, da zauzme velike gradove kao što je Harkov – ili ako pretrpi velike gubitke.
Vojni analitičar Majkl Kofman rekao je da će Rusija početi da se suočava sa akutnijim nedostatkom snaga u drugoj polovini 2025.
U međuvremenu, mobilizacija će povećati teret rata za rusku civilnu ekonomiju, koju već istiskuje vojno-industrijski kompleks.
U sadašnjem sistemu regrutacije dobrovoljaca, mnogi novi borci imaju tendenciju da budu stariji, nedovoljno zaposleni i manje fizički sposobni.
U međuvremenu, mobilizacija bi odvela nekoliko stotina hiljada borbenih muškaraca iz privrede, uključujući i visokoproduktivne sektore.
Na primer, Ministarstvo odbrane je tokom prve mobilizacije u jesen 2022. godine na front odvelo mnoge poljoprivredne radnike, iako je ovo jedan od najkritičnijih sektora privrede.
Drugi talas mobilizacije, ako bude objavljen, stvoriće dodatne glavobolje kompanijama koje se već bore da pronađu radnike na skučenom tržištu rada, što bi zauzvrat moglo doprineti usporavanju privrede.
To bi takođe moglo da dovede do još jednog, iako malog, talasa mladih ljudi koji beže iz zemlje, ponavljajući masovni egzodus koji je usledio nakon mobilizacije u jesen 2022.
Hoće li ruski prihodi od nafte i gasa pasti na nove minimume?
Prognoze sugerišu da će ruski prihodi od nafte i gasa opasti od 2024. godine, ali ne kritično.
Ruski prihodi od prodaje nafte i gasa bili su važan faktor stabilizacije ratne ekonomije, i kao izvor ekonomskog prihoda i kao izvor čvrste valute.
Uprkos salvi zapadnih sankcija, ne očekuje se kolaps ruskih prihoda.
Moskva i dalje može da isporučuje naftu kupcima po prihvatljivim cenama, iako je izgubila značajan deo tržišta za svoj gas.
Čini se gotovo izvesnim da prihodi ruskog budžeta od sektora nafte i gasa neće pasti ispod cifre iz 2023. godine, koja je iznosila 8,8 biliona rubalja (oko 84,6 milijardi dolara), ili 30 odsto svih budžetskih prihoda, rekao je analitičar energetske politike Kiril Rodionov.
Kao i prethodne dve godine, porezi na naftu će najviše doprineti budžetu, rekao je Rodionov.
Međutim, postoje neki negativni rizici za rusku energetsku industriju.
Prvo, očekuje se da će cena ruske nafte ostati na umerenom nivou zbog stabilne ponude i neizvesnosti oko buduće potražnje.
To znači da se predviđa da će cene nafte biti oko 70 dolara po barelu tokom 2025. što je udoban nivo za Rusiju, ali teško da je to neočekivani prihod koji Moskvi treba da finansira svoju ratnu mašinu.
Štaviše, Rusija može ponuditi dodatne popuste svojim kupcima ako SAD povećaju pritisak sankcija na Moskvu.
Drugo, prihodi od ruskog gasa mogli bi pasti 2025. ako Ukrajina zaustavi tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije u evropske države.
Gubitak ukrajinskog tranzita koštaće Rusiju oko 7-8 milijardi dolara izgubljenih prihoda i oko 10 lodsto ruskog izvoza gasa.
Sve u svemu, biće to još jedna teška, ali savladava godina za rusku energetiku.
Šta će biti sa rubljom?
Analitičari vide da će rublja depresirati za 10-20 odsto u odnosu na dolar 2025. stabilizujući se na oko 110-120 za dolar.
Dok ruske kompanije i dalje prodaju svoju robu u inostranstvu, uglavnom energente, za stranu valutu, teško je vratiti ovu valutu u zemlju, delom zbog sve većeg pritiska sankcija.
Umesto toga, ruske kompanije često radije drže svoju deviznu zaradu na računima van zemlje, rekao je ekonomista Sergej Kestanov.
Ovo omogućava da ovaj novac koriste druge ruske kompanije kojima je potrebna devize za uvoz robe i koje mogu da vrate tu valutu u rubljama unutar Rusije.
Sve ovo dovodi do nestašice deviza u zemlji, što vrši pritisak na rublju. Na primer, u novembru su najveći ruski izvoznici smanjili prodaju deviza za 23 odsto u odnosu na oktobar, na 8 milijardi dolara.
Ovo predstavlja pad od oko 43 odsto u odnosu na novembar 2023. i najniži je nivo od jula 2023. kada su cene nafte pale.
Drugi faktori koji utiču na rublju uključuju stabilan uvoz Rusije iz inostranstva, koji se ne može zameniti domaćom proizvodnjom zbog uskih grla, i neizvesnost oko cena nafte.
Analitičari poput Aleksandra Potavina, analitičara kompanije Finam u Moskvi, kažu da će rublja nastaviti da depresira 2025. godine, ali ne naglo.
„Ne sumnjamo da će se kurs dolara vratiti na maksimum iz marta 2022. od oko 121 rublju po dolaru. Ako cena nafte tipa Brent padne ispod 70 dolara po barelu, rublja će oslabiti mnogo brže“, rekao je on.
SberCIB Investment Research, analitička kompanija sa sedištem u Moskvi, predviđa da će dolar porasti na 115 rubalja do kraja 2025.
Slabljenje rublje može da se nastavi usled rasta inflacije, problema sa izvozom, kao i globalnog rasta dolara, primetili su analitičari SberCIB-a.
Finansijski analitičar Pavel Rjabov predviđa da će 2025. godine prosečni kurs rublje prema dolaru biti oko 110. On je predvideo postepenu devalvaciju rublje za oko 12-15 odsto u narednim godinama.
Istraživanje ekonomista Centralne banke predviđa da će prosečan kurs rublje u 2025. biti 102 u odnosu na dolar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
