Rusija hoće da izađe iz rata u Siriji

Rusija je pregovorima u Astani pokušala svoje vojne uspehe u Siriji da pretvori u svoje diplomatske uspehe, smatra se na Zapadu.

Mond citira neimenovanog predstavnika jedne naoružane sirijske grupe: „Oni (Rusi) žele da iza|u iz ovog rata, a da zadrže svoje vojne baze u Siriji. Ali u najmanju ruku, oni uglavnom poštuju prekid vatre, iako sumnje ostaju“. Kako bilo da bilo, predstavnici sirijske vlasti i pobunjenika, kako ih nazivaju na Zapadu, odnosno naoružane sirijske opozicije, kako ih nazivaju u Moskvi, dakle oni koji se u Siriji jedni s drugima suočavaju s oružjem u ruci, sedeli su prvi put za istim stolom, doduše na dva njegova dovoljno udaljena kraja.

Po okončanju dvodnevnih pregovora doneta je rezolucija, koju su odbili da potpišu predstavnici naoružane sirijske opozicije jer „nije dovoljno jaka da bi bila prosleđena UN“ na usvajanje. Oni su se, međutim, u Astani prvi put sastali sa ruskim predstavnicima i njihov predstavnik Naser al Hariri je atmosferu na tom sastanku ocenio veoma pozitivnom i dodao da do pre samo koji mesec nije mogao ni da zamisli da će „zasedati sa Rusima“. Naoružana sirijska opozicija je za 27. januar pozvana u Moskvu gde bi trebalo da se razmatra mogućnost stvaranja njene jedinstvene delegacije za učešće na pregovorima koji bi 8. februara trebalo da budu nastavljeni u Ženevi pod pokroviteljstvom UN.

Danas popodne su tri države inicijatori ovog sastanka – Rusija, Turska i Iran – objavile rezoluciju u kojoj iznose svoje uverenje da se kriza ne može rešiti ratom nego samo političkim putem. One tvrde da su posvećene očuvanju celovite Sirije i spremne na zajedničku borbu protiv terorizma. I najzad, oformile su trostrani mehanizam za nadzor u decembru dogovorenog prekida vatre. Nadzorom dobijene informacije biće podloga za vršenje pritiska na grupe u konfliktu kako bi se sprečili napadi i narušavanje prekida vatre.

Na sastanku, koji je bio zatvoren za javnost raspravljalo se o prekidu vatre, dostavi humanitarne pomoći i oslobađanju zatvorenika – sirijske opozicione grupe su, prema navodima Monda, za ovu priliku dostavile spisak oko 30.000 žena i dece. Najvažnije teme – pitanje posleratne političke budućnosti Sirije i Bašara Asada nisu ni bile u planu za razmatranje.

U pregovorima je učestvovalo sedam delegacija. Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Stafan de Mistura u Astanu je stigao kao posmatrač, a završio je kao glavni posrednik među teško pomirljivim pregovaračima, izveštava sa lica mesta novinar Monda. U Astani je bilo akreditovano oko 400 novinara iz preko 20 država, a arapski su se prvog dana i potukli, ne oko Sirije, nego oko najzgodnijeg mesta za snimanje šefa delegacije Damaska Bašara Džaferija. Američki ambasador u Astani Džordž Krol predstavljao je administraciju Donalda Trampa kao posmatrač.

Prema navodima Komersanta, u Astani su bili predstavnici samo manjeg dela naoružane sirijske opozicije. List precizira da je na čelu 14 tamo predstavljenih grupacija, među kojima je nekoliko iz sastava „Slobodne sirijske armije“, bio Muhamed Aluš iz grupacije „Dar el islam“ koja ima oko 12.000 boraca, dok je učešće odbilo sedam grupa me|u kojima najveća „Ahrar al šam“ sa 16.000 boraca koja borbena dejstva vodi uglavnom u provinciji Idlib koju gotovo u potpunosti kontroliše opozicija.

Zapadni mediji ne prestaju da insistiraju na razlikama unutar trojke inicijatora sastanka, pa se podvlači da Iran predstavlja glavnu smetnju želji Rusije da izađe iz rata u Siriji. Mond se poziva na portparola naoružane opozicije Jahja al Aridija koji tvrdi da proiranske milicije nisu zainteresovane za prekid vatre, a citira se i novinar Omar Kouch blizak sirijskoj opoziciji koji tvrdi da „posle Alepa, Rusi ne žele novu bitku za Idlib, ali Iranci pritiskaju u tom pravcu. Oni nemaju istu agendu, želeli bi da idu do kraja, tvrdi sirijskoj opoziciji bliski novinar.