Rusija i Iran spremaju veliku trampu borbenih letelica?

Iranska vojska uvežbava ruske oficire za upotrebu dronova, tvrde zvaničnici Pentagona, svega nekoliko dana pošto je na satelitskim snimcima jedne ruske vazduhoplovne baze identifikovano 18 borbenih aviona Su-35, navodno spremnih za isporuku vlastima u Teheranu.

Vest o mogućoj isporuci iranskih dronova Rusiji objavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven, navodeći da su neke od letelica, moguće, već u rukama ruskih oružanih snaga.

„Naše informacije navode na zaključak da iranska vlada sprema isporuku nekoliko stotina (dronova), uključujući i verzije sposobne da nose oružje“, rekao je Saliven novinarima.

Saliven je u prvi plan svetske politike izbio kao tvorac nove američke informativne strategije, pokrenute posle iznenađujuće brzog pada Kabula i tada već izvesnog početka rata u Ukrajini. „Salivenova doktrina“, kako je ova operacija nazvana, bila je praćena objavljivanjem sirovih podataka u količini koja je bila bez presedana u istoriji obaveštajnih službi.

Prema američkoj verziji, obuka ruskih vojnika počela je još početkom jula, dok su ruski eksperti u najmanje dva navrata posetili novootvorenu, tajnu bazu bespilotnih letelica u okolini Teherana.

Iranski zvaničnici su u nekoliko navrata demantovali ove informacije, navodeći da nemaju nameru da pomažu bilo kojoj strani u ukrajinskom konfliktu, ali su ranije potvrdili da su jedinice zadužene za upravljanje dronovima dve vojske, tokom prethodnih godina, razmenile nekoliko poseta.

Pre upiranja prstom u Teheran, Amerikanci su tvrdili da je ruski predsednik Vladimir Putin zatražio isporuku dronova od Redžepa Tajipa Erdogana, što je proizvođač „bajraktara“, slično kao i Iranci, demantovao.

Suštinski, američki obaveštajci tvrde da su Rusija i Iran još prošle godine definisali detalje ugovora o vojnoj saradnji, kojim bi vlasti u Teheranu dobila „suhoje“, „migove 29 SMT“, te gomilu oklopnih vozila i protivvazdušne sisteme S-400.

Lavina spekulacija o prodaji „suhoja“ Iranu pokrenuta je još krajem prošle godine, kada su u iranskoj vazduhoplovnoj bazi snimljeni Su-30 i ruski transportni avion. Američki vojni zvaničnici su ovaj događaj opisali kao uvod u transfer oružja, navodeći, takođe, da su od aprila najmanje 42 aviona iranske Revolucionarne garde sletela na ruske aerodrome.

Razmena dronova za avione, iako nepotvrđena i malo verovatna, deluje kao razuman put za modernizaciju iranskog ratnog vazduhoplovstva, posebno posle serije udesa borbenih aviona tokom leta. Od kraja juna, Iranci su u udesima izgubili Su-22 i prastari F-14 „tomket“, koji je nabavljen još u vreme vladavine šaha Reze Pahlavija, piše RTS.

Isporuka „suhoja“ Iranu pod velikim je znakom pitanja i zbog odredaba navedenih u rezoluciji 2231 Saveta bezbednosti UN iz 2015. godine, kojom se bilo kakav transfer oružja Iranu ograničava do 2025. godine, ili dok se ne postigne dogovor o iranskom nuklearnom programu.

U komplikovanu igru oko trampe aviona za dronove uključio se i izraelski Mosad, navodeći da su Rusi vlastima u Teheranu omogućili pristup gomili satelitskih snimaka tajnih lokacija širom Izraela.

Optužbe iz Tel Aviva usledile su svega nekoliko dana pošto su Rusi sa Bajkonura lansirali raketu-nosač na kojoj je bio iranski satelit „Hajam“, što je odmah dovelo do medijske panike u Vašingtonu i Tel Avivu, zbog navodne nove mogućnosti dve države da špijuniraju pokrete trupa od Ukrajine do Zapadne obale i Pojasa Gaze.

Iranski program bespilotnih letelica, od Erbila do Tel Aviva

Program razvoja bespilotnih letelica u Iranu počeo je još sredinom osamdesetih godina prošlog veka, ali je vetar u leđa dobio početkom 2012. godine, odnosno nekoliko meseci pošto se američki RQ-170 „sentinel“ srušio na severoistoku te države.

Iranci su, tada, tvrdili da je američki dron oboren tako što su hakeri preuzeli kontrolu nad letelicom i bezbedno je spustili. Prethodno, Vašington je, posle priličnog oklevanja, potvrdio da je dron oboren.

Administracija predsednika Baraka Obame zatražila je od Irana da vrati letelicu, što se nije dogodilo, ali su stručnjaci u Teheranu, posle izvesnog vremena, uspeli da naprave prilično verne kopije.

Jedan od dronova iz iranskog programa upotrebljen je u nikada do kraja razjašnjenom napadu na „tajnu bazu Centralne obaveštajne agencije“ u Erbilu. Napad iranskih dronova izazvao je priličnu dozu panike među Amerikancima pre svega zbog novootkrivene sposobnosti planera u Teheranu da identifikuju metu u složenom okruženju, predaju celokupnu tehnologiju savezničkim milicijama u Iraku, te pogode cilj skriven unutar prilično velikog kompleksa.

Slične dronove koristili su iranski „proksiji“ u napadima na mete u Saudijskoj Arabiji, a Izraelci tvrde da je Hamas u nedavnoj seriji pokušaja da napadne ciljeve u Izraelu koristio upravo dronove proizvedene u Iranu.

Ipak, napad na bazu CIA u Erbilu najviše je zabrinuo američke analitičare, pre svega jer je usledio posle nekoliko upozorenja šefa američke centralne komande Keneta Mekenzija na rastuću opasnost od napada dronovima u tom regionu. Mekenzi je, pred Kongresom, u dva navrata upozoravao na takve opasnosti, u martu 2020. godine i u februaru 2021. godine.

Pre ovog napada, Amerikanci su u Irak poslali nekoliko baterija protivvazdušnih projektila „patriot“, sistem „si-ram“, te dve baterija izraelskih projektila „ajron doum“.

Posle napada, američki istražitelji su analizirali ostatke drona i naveli da je nosio projektil sličan onome koji koriste proiranske milicije u Iraku, te da je sama letelica, najverovatnije, proizvedena u Iranu. Pretpostavlja se da se radi o dronu „ababil“ ili „kasef“, odnosno „kasef“ kako tu letelicu zovu pripadnici Hamasa.

Letelica, na čijem se kljunu nalaze bojeva glava i sistem za upravljanje, dužine je dva metra i lansira se katapultom. Osim ovih, Iran je razvio i čitavu seriju drugih dronova.

Amerikanci su uspeli da otkriju poslednjih desetak kilometara leta ovog drona, ali ne i odakle je lansiran. Prema nezvaničnim izvorima, Iranci su pogodili centar iz kojeg se navode izviđački avioni. CIA koristi takve, daljinski vođene avione, za prikupljanje informacija o proiranskim milicijama i jedinicama Islamske države na nekoliko lokacija u Iraku.

Ukoliko su te informacije zaista tačne, iranski napad bio je retka akcija u kojoj su dronovi korišćeni za napad na druge bespilotne letelice. Sličan dron oboren je u izraelskom vazdušnom prostoru sredinom maja, ali vlasti u Tel Avivu nisu mogle sa sigurnošću da odrede da li je doleteo iz Sirije ili Iraka.

Zapadni izvori tvrde da Iran proizvodi 48 različitih modela bespilotnih letelica.

Tajna baza kod Teherana

Iranske vlasti obznanile su, krajem maja, postojanje podzemne baze za bespilotne letelice do koje su novinari stigli helikopterima i uvedeni su tek pošto su im preko očiju stavljeni povezi.

Prikazani su dronovi „ababil 5“ naoružani iranskim kopijama projektila „helfajer“,

„Nema dileme da je iranska vojska najmoćnija u regionu. Nenadmašni smo u modernizaciji dronova“, rekao je komandant iranske vojske, general Abdolrahim Mosavi.

Podzemni kompleks, sudeći prema snimcima, sastoji se od nekoliko stotina metara tunela u kojima se nalaze destine različitih tipova dronova proizvedenih u Iranu.

Dan pošto se pojavio snimak nove iranske baze, premijer Izraela Naftali Benet upozorio je da napadi Teherana i njegovih saveznika „neće proći nekažnjeno“.