Rusija i Ukrajina su gubitnici u ratu: Ko je onda pobednik?

Iako je sukob između Rusije i Ukrajine, stvarni učesnici su daleko brojniji. Drugi učesnici, predvođeni Sjedinjenim Državama, mešali su se u sukob od početka, doduše indirektno, piše Fan Gaoiue (Gaoyue), gostujući profesor na Univerzitetu Sičuan i bivši glavni specijalista PLA Akademije vojnih nauka za China US Focus.

Tokom protekle godine svi učesnici su uradili šta su mogli i dobili ono što su zaslužili.

Ukrajina je pretrpela velike gubitke – 42.000 sopstvenih vojnika i 38.700 stranih dobrovoljaca – a njeno stanovništvo je naglo smanjeno pošto je 13,3 miliona ljudi pobeglo iz zemlje, a 8,5 miliona Ukrajinaca apsorbovano od strane Rusije nakon aneksije Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.

Pored toga, bombardovani su veliki gradovi i mala mesta, a uništeno je oružje, oprema, mostovi i druga infrastruktura.

Ukrajinski narod je teško prošao.

Iako je pretrpela nemerljive gubitke, Ukrajina mora da nastavi posrednički rat za SAD i EU i tako je postala najveći gubitnik u sukobu.

Rusija je izgubila svaki moralni osnov koji je mogla imati i narušila je svoj međunarodni imidž kršenjem Povelje UN za pokretanje vojnih operacija protiv suverene zemlje.

Ofanzivne operacije Rusije su proveravane na različitim frontovima i nije uspela da ostvari svoje strateške ciljeve uprkos visokim cenama od 100.000 žrtava.

Predsednik Vladimir Putin je bio primoran da mobiliše nove regrute za nove vojne operacije.

Rusija je napala Ukrajinu da bi je sprečila da uđe u NATO, između ostalog, ali je samo ubrzala članstvo Finske i Švedske u NATO, ostavljajući otvorenu njenu granicu od 1.340 kilometara.

Iako Rusija tvrdi da je referendumom pripojena Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu, sankcije i neprijateljstva koje su uvele SAD, EU i druge zemlje ozbiljno će ograničiti njeno postojanje i razvoj.

Ukratko, ono što je Rusija izgubila je veće od onoga što je dobila.

Dakle, i Rusija je veliki gubitnik.

EU je ispraznila svoju reputaciju prateći SAD da sankcionišu Rusiju i podrže Ukrajinu oružjem i opremom – haubicama, artiljerijskim mecima, borbenim vozilima pešadije, raketama protivvazdušne odbrane, oklopnim transporterima, tenkovima i helikopterima – pretrpevši stvarne gubitke u svojoj ekonomiji i razvoju .

Prvo, EU je ponudila Ukrajini finansijsku podršku od 1,4 miliona evra, što je pogoršalo njene ionako zategnute finansije.

Drugo, EU mora da kupuje energiju, kao što su nafta i gas, po mnogo višoj ceni od SAD zbog njenih ekonomskih sankcija Rusiji i ozbiljno je naštetila njenom ekonomskom i društvenom razvoju.

Treće, američki Zakon o smanjenju inflacije nudi visoke subvencije za električna vozila proizvedena u SAD i u velikoj meri slabi konkurentnost vozila proizvedenih u zemljama EU.

Četvrto, nakon što su SAD intervenisale u sukobu između Rusije i Ukrajine, produbila je zavisnost EU od Sjedinjenih Država i ozbiljno osakatila njenu nezavisnost i dominaciju.

EU nije dobila ništa od mešanja u sukob Rusije i Ukrajine; samo je pretrpela velike gubitke.

SAD nisu štejele napore da podstaknu Ukrajinu da izvede proksi rat uvođenjem ekonomskih i finansijskih sankcija Rusiji, dajući 30 milijardi dolara pomoći Ukrajini od početka vlade Bajdenove administracije i sazivanjem sastanaka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine radi koordinacije Zapadne vojne pomoći sa ciljem da oslabi Rusiju, kontroliše Evropu i na kraju obuzda Kinu da bi sebi koristila.

SAD su skoro postigle sve svoje ciljeve dok se sukob između Rusije i Ukrajine nastavlja – zaradile su ogromne političke koristi prikazujući sebe kao inkarnaciju pravde i zaštitnika svetskog poretka kroz Generalnu skupštinu UN i druge međunarodne forume; otklanjajući realnu pretnju slabljenjem Rusije kroz sukob te zemlje sa Ukrajinom; ojačavši svoju kontrolu nad EU i saveznicima preko Odbrambene kontakt grupe Ukrajine; stvaranje mogućnosti za SAD da prodaju naftu i gas po mnogo višim cenama zemljama EU kako bi ostvarile veći profit; primoravši evropska preduzeća, donošenjem Zakona o smanjenju inflacije, da investiraju u SAD; i ažuriranje naoružanja i opreme američke vojske preko predsedničkog ovlašćenja za povlačenje.

Od avgusta 2021. predsednik Džozef Bajden je 28 puta koristio predsedničku vlast da izvuče oružje i opremu iz američkih zaliha koja će biti isporučena Ukrajini – uključujući protivavionske sisteme, protivoklopne sisteme, haubice kalibra 155 mm, artiljerijske raketne sisteme visoke pokretljivosti, nacionalne napredne raketni sistemi zemlja-vazduh, rakete GRAD, borbena vozila pešadije Bredli, oklopni transporteri Striker i tenkovi Abrams.

Zatim, Ministarstvo odbrane koristi budžet koji je Kongres izdvojio za predsedničku vlast za kupovinu sofisticiranijeg oružja i opreme za zamenu zaliha.

Od 31. januara, Kongres SAD je izdvojio 12,5 milijardi dolara u fiskalnoj 2022. godini za zamenu ovih akcija i 13,4 milijarde dolara za fiskalnu 2023.

Ministarstvo odbrane je do danas identifikovalo devet milijardi dolara za zamenu, od čega je 4,5 milijardi dolara dodeljeno ugovorom.

Dakle, SAD ne samo da su pružile vojnu pomoć Ukrajini već su omogućile sopstvenom vojno-industrijskom kompleksu da zarađuje veliki novac i sopstvenim oružanim snagama da ubrza modernizaciju.

Gore navedene činjenice pokazuju da su SAD najveći pobednik rusko-ukrajinskog sukoba, a da su svi ostali učesnici gubitnici.

Međutim, niko od učesnika nije voljan da zaključi sukob.

Rusija priprema nove ofanzive da bi ostvarila svoje ciljeve.

Ukrajina kreće u kontranapade kako bi povratila izgubljenu teritoriju. SAD i EU šalju u Ukrajinu ofanzivno oružje poput oklopnih vozila, tenkova i taktičkih projektila kako bi produžili sukob.

Kada će doći kraj rusko-ukrajinskom sukobu? Niko to ne može precizno predvideti. Ali jedno je sigurno: što duže traje, više će koristi SAD dobiti i više će drugi učesnici izgubiti.