„Rusija izgubila meku moć, koristi samo brutalnu silu“: Kako rat u Ukrajini destabilizuje stare sovjetske saveznike

Zakon kojem su se protivili bio je inicijativa da se vladajućoj partiji Gruzijski san omogući da se obračuna sa civilnim društvom i pobedi na predstojećim izborima, ocenjuje se u analizi u Gardijanu.

Bliskost te stranke Moskvi i sličnosti sa ozloglašenim ruskim zakonom o „stranim agentima“ bili su popularni poklič za Gruzine koji su se pridružili protestima.

„Svi znaju da Rusija ovde nije popularna“, kaže Korneli Kakačia, profesor na državnom univerzitetu u Tbilisiju i direktor gruzijskog Instituta za politiku u Tbilisiju.

„Demonstranti su, takođe, želeli da pokažu Gruzijcima šta će biti rezultat ovog zakona. Pogledajte samo šta se desilo sa Rusijom“.

Od Jerevana do Kišinjeva i Tbilisija do Astane invazije Rusije na Ukrajinu pojačala je strah od ruske agresije u nekim zemljama i primorala druge koji se smatraju saveznicima da bar preispitaju ulogu Moskve kao stabilnog partnera.

To je ubrzalo trend među mladim ljudima koji su rođeni nakon ere Sovjetskog Saveza da zauzmu glasniji stav protiv ruskog uticaja u regionu.

„Rusija je izgubila svoju meku moć“, kaže Kakačia. „Oni više ne znaju kako da to iskoriste sa svojim komšijama. Oni samo koriste brutalnu silu“.

Postupci Rusije su se na mnogo načina izjalovili: Moskva je videla je da je Ukrajina dobila vojnu pomoć bez presedana od koalicije predvođene SAD; Finska i Švedska apliciraju za članstvo u NATO; a Zapad je pokazao neočekivanu čvrstinu u uvođenju sankcija Moskvi i odupiranju upotrebi ruske energije.

Među bliskim susedima Moskve, godine rada na negovanju političkih elita, razvoju oslanjanja na ruske bezbednosne garancije i usađivanju lokalne nostalgije za Sovjetskim Savezom takođe su poljuljane ruskom kockanjem u Ukrajini.

„Kako se živi pored ovakve države koja je toksična?“, pita se Nargis Kasenova, direktorka programa o centralnoj Aziji u Dejvis centru za ruske i evroazijske studije na Univerzitetu Harvard, misleći na Kazahstan.

„Teško je zato što su ranjivosti velike i one su svuda. Ne možemo da se iselimo iz regiona, a treba da živimo zauvek pored Rusije. Dakle, moramo pronaći neki modus vivendi. Nije lako, ali možda je dobra šansa da se izgradi neki suverenitet i delimično odvojimo od Rusije“.

Vladimir Putin je 2020. pregovarao o prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana u ratu oko regiona Nagorno-Karabaha. Nagodba je Moskvi omogućila vojno prisustvo 2.000 mirovnih snaga i oslikala Putina kao spretnog pregovarača.

Sada, kada je pažnja Moskve čvrsto usmerena na Ukrajinu, tenzije ponovo rastu u vakuumu koji je ostao iza, a Azerbejdžan sada izgleda ohrabren neaktivnošću Rusije.

Od decembra, azerbejdžanski zastupnici blokirali su jedini kopneni koridor u regionu Nagorno-Karabaha, što je dovelo do nestašice hrane i struje.

A ruski mirovni kontingent, stajao je po strani i potencijalno nedovoljno snabdeven, nije se umešao.

„Ne samo da je Rusija ometena, već je jednostavno preplavljena neuspelom invazijom na Ukrajinu“, smatra Ričard Giragosijan, šef Regionalnog centra za studije u glavnom gradu Jermenije, Jerevanu.

„Rusija je izgubila diplomatsku inicijativu u vezi Jermenije-Azerbejdžana, kao i Nagorno-Karabaha. Ali Jermenija je ostala u velikoj meri zavisna od Rusije u pogledu bezbednosti, energije i trgovine, koja se skoro udvostručila u poslednjih godinu dana. Direktno osporavanje ruskog uticaja u zemlji bilo bi „„samoubilačko“, rekao je Giragosjan.

Istovremeno, odnos je postao daleko nepredvidljiviji. „Za Jermeniju se Rusija pojavila kao mnogo ozbiljniji izazov“, rekao je Giragosjan.“Izazov je u tome što je Rusija postala nepouzdan partner, a Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti postala je besmislena organizacija.

Iako je izgledalo da je Rusija skrenula pažnju sa nekih svojih stranih interesa, pojačala je pritisak u drugim zemljama u pokušaju da uceni svoje lidere na lojalnost ili čak izazove novi „ukrajinski scenario“.

U Moldaviji, predsednica Maja Sandu upozorila je da Rusija planira državni udar. „Plan je uključivao sabotaže i vojno obučene ljude prerušene u civile koji izvode nasilne akcije, napade na vladine zgrade i uzimanje talaca“, rekla je Sandu prošlog meseca, tokom konferencije za novinare na kojoj je pozvala na pojačane mere bezbednosti.

Mediji u otcepljenom moldavskom regionu Pridnjestrovlja, koji podržava Rusija, tvrde da su osujetili pokušaj ubistva njihovog lidera, a SAD su takođe upozorile da „ruski akteri, neki sa trenutnim vezama sa ruskim obaveštajnim službama, nastoje da organizuju i koriste proteste u Moldaviji kao osnova za podsticanje fabrikovane pobune protiv moldavske vlade“.

Rusija upravlja „energetskom zavisnošću, crkvom, medijima, koristeći hibridnu agresiju“, rekao je Julijan Groza iz Institucije za evropsku politiku i reforme u Kišinjevu.

„Od početka rata prošle godine, svi bezbednosni rizici koji dolaze iz Rusije su u porastu. Ruske imperijalističke ambicije, očigledno, nisu se odnosile samo na Ukrajinu, već na povećanje njene kontrole i širenje njenog uticaja, uključujući i Moldaviju“.

Iako je to bio slučaj pre rata, dodaje Groza, pretnje „ukrajinskim scenarijem“ sada dolaze direktno od visokih ruskih zvaničnika, a ne samo od medijskih propagandista.

Kao što su on i drugi primetili, ruska upotreba resursa je donela troškove Moskvi, otuđila neke u Moldaviji koji su bili naklonjeni Rusiji, ubedila državu da smanji zavisnost od ruskog gasa uprkos visokim troškovima, i pojača nadzor organa za sprovođenje zakona nad političkim snagama u zemlji, kao što je odbegli oligarh Ilan Šor, čiji politički ciljevi izgleda da su u skladu sa moskovskim.

U širem smislu, ruska strategija se pomerila ka taktici jake ruke, a ne prema suptilnijim načinima širenja uticaja.

„Rusija je morala sve više i više da prelazi sa strategije korišćenja meke moći i uticaja… nikada nije bila tako meka, ali nisu morali da se oslanjaju na prinudu sve vreme“, ocenjuje Bob Din, stručnjak za region, i viši naučni saradnik u istraživačkom centru Clingendael.

„U Moldaviji su gajili veze sa brojnim političarima, masovno su prisutni u medijima, mnogo ruskog sadržaja se ponovo emituje, a među značajnim delom stanovništva postojao je istinski afinitet.

„Sve se to veoma brzo smanjuje zbog agresije na Ukrajinu“, rekao je on, dok je Rusija koristila kontrolu nad tokovima gasa i umesto toga pretila političkom nestabilnošću.

U centralnoj Aziji, koja uključuje neke od najposvećenijih partnera Moskve, rat je takođe uticao na imidž Rusije, rekao je Temur Umarov, saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, sa sedištem u Biškeku, u Kirgistanu.

„Za neke ljude, Rusija se činila relativno stabilnom – sada se više vidi kao nepredvidiva zemlja koja više nije vrsta uzora koji svi žele da slede“, rekao je on.

Generacijski jaz u pogledima na Rusiju posebno je izražen, naveo je dodajući da mlađi ljudi „mnogo razmišljali o istoriji svojih zemalja“.

Istovremeno, dodao je, političko rukovodstvo je zadržalo „ogromni element poverenja sa ruskim političkim elitama. Ne vidim velike promene u tom pogledu“.

„Vidimo da su zemlje veoma pragmatične i da sadašnje ekonomske promene koriste za svoje dobro“, rekao je on, ukazujući na rast izvoza iz Kazahstana i Kirgistana u Rusiju, kao i na saradnju u gasnoj saradnji sa Kazahstanom i Uzbekistanom.

„Ono što zemlje centralne Azije žele jeste da učine dovoljno da ne potpadnu pod sekundarne sankcije i da izvuku što više mogućih bonusa iz cele ekonomske krize“, rekao je on.

Lideri zemalja koje još više zavise od Moskve, kao što je Emomali Rahmon iz Tadžikistana, izneli su emotivne zahteve za veće „poštovanje“, uključujući Putinovu pažnju i ulaganja.

Rusija je značajno pojačala svoj diplomatski domet u regionu, a Putin je posetio svih pet centralnoazijskih zemalja i održao više od 50 sastanaka (online i lično) sa liderima centralne Azije tokom 2022.

„Pošto je zapadni pravac zatvoren za Rusiju, oni su više zainteresovani za centralnu Aziju“, rekla je Kasenova. „Vidimo mnogo više pažnje Rusije, više poseta na visokom nivou svim centralnoazijskim državama. Njihov svet se smanjio – gde mogu da rade i šta mogu da rade. A centralna Azija je mesto gde oni mogu da rade“, rekla je ona.