Rusija je odlučujući faktor na Balkanu

Namukin nije optimista da će doći do skorog rešenja izraelsko-palestinskog spora, dok za Siriju navodi da je „propala država“.

– Palestinsko-izraelski sukob je najduži u modernoj istoriji. Ima nekoliko strana koje pomažu u rešavanju ovog konflikta zbog toga što dve sukobljene strane nisu sposobne da to same reše među sobom. Postoji takozvani internacionalni kvartet koji čine Rusija, SAD, Evropska unija i Ujedinjene nacije, ali uprkos svim naporima, planovima i pokušajima ova međunarodna četvorka ne uspeva da dođe do nekog prihvatljivog rešenja za ovaj konflikt. Neki smatraju da je ovaj konflikt marginalizovan, ali ja mislim da je on u samom srcu Bliskog istoka. Drugi veliki konflikt je naravno u Siriji, gde rat traje praktično već šest godina i to je veoma, veoma nasilan sukob. Siriju možemo na neki način posmatrati kao propalu državu jer vlada u Damasku ne može da kontroliše celokupnu teritoriju zemlje. Rekao bih da postoje tri nivoa ovog konflikta. Jedan je lokalni, drugi je regionalni i uglavnom se odnosi na Iran i Saudijsku Arabiju i njene partnere u zalivu, a treći je na globalnom nivou i uključuje Rusiju i SAD kao i Zapad uopšte. Moramo da se ujedinimo u borbi protiv terorističkih grupa, a ima ih dve koje je identifikovao Savet bezbednosti UN – to je takozvani Daeš ili Islamska država i Džabhat Al Nusra – kaže Namukin.

* Kako vidite izbegličku politiku EU, da li je moguće da Evropu zahvati novi talas migranata?

– Smatram da taj talas migranata ne može da se zaustavi merama koje preduzima EU, uprkos tome što postoji neki napredak u borbi protiv ovog problema. Mislim da će ljudi nastaviti da traže utočište u Evropi i taj talas se jednostavno ne može zaustaviti. Može donekle da se ograniči, mogu se uvoditi zabrane, ali priliv ljudi iz muslimanskog sveta, i to ne samo sa Bliskog istoka već i iz Afrike, će nastaviti da stiže u Evropu, što će stvarati još dodatnih problema. Veliki deo ljudi koji napušta svoje domove ne čini to samo zbog rata, većina njih beži i zbog celokupne ekonomske situacije, oni beže od gladi, siromaštva.

* Kako vidite rusku intervenciju u Siriji i interese Rusije i SAD u tamošnjem ratu?

– Rusija ima istorijske interese u tom delu sveta, to je veoma blizu ruskoj teritoriji i ruska filozofija međunarodnih odnosa je bila protiv strategije za promenu režima koju su predvodile i sprovodile SAD, što je dovelo do destabilizacije u Iraku, Libiji, Siriji i uopšte u regionu. Dakle, ideja Rusije je bila da pokuša da spreči uništavanje države i državnih struktura u Siriji i da pomogne sirijskoj vladi da pobedi u borbi protiv terorističkih organizacija i oslobodi se od njihove pretnje. Sada tu ideju o borbi protiv terorizma Rusija deli sa novom administracijom američke vlade. Stav Donalda Trampa je da je borba protiv terorizma glavni prioritet SAD što se razlikuje od onoga što je radio prethodni predsednik Barak Obama. Zato verujem da postoji neka mogućnost za saradnju.

* Kako vidite poziciju Srbije između EU i Rusije i da li možete da prokomentarišete navodno spornu izjavu premijerke Ane Brnabić da ako moramo da biramo između EU i Rusije, izabrali bi EU?

– Kao što se pokazalo na slučaju Ukrajine, postavljanje izbora između Rusije i Evrope je veštačko i veoma je štetno za bilo koju zemlju, pogotovo ako je ona mala i nije u mogućnosti da se osloni samo na sebe samu. Ja u potpunosti razumem da se Srbija nalazi na Balkanu i praktično je smeštena u srcu Evrope i da tu na periferiji Balkana postoje neki problemi i da ona ne može sebi da priušti da napravi neki izbor koji je isključiv ili koji bi zatvorio vrata za saradnju sa drugim stranama. Razumem i potrebu za raznovrsnim odnosima, mislim da to razumevanje postoji i u Rusiji, koja je tokom istorije uvek podržavala Srbiju, a to ne može da se zaboravi i to niko ne može da izbriše, pa čak ni neko ko bi imao iluziju da možete da budete deo Evrope, a da zaboravite na Rusiju. Rusija ne može da bude ignorisana, vidite šta se dešava na Bliskom istoku, ko bi pomislio da će Rusija imati tako veliku ulogu na primer u Siriji. Mnogi veruju da je Rusija jedan od faktora koji su najviše odlučujući čak i na Bliskom istoku. Mislim da ni Balkan nije izuzetak, pogotovo kada su u pitanju izvori energije, što je veoma bitna stvar za vas, kao i činjenica da je Rusija jedan od glavnih izvora snabdevanja. Osim ta dva faktora, Rusi vide Srbe kao svoju braću, kao ljude koji su im najbliži u Evropi. Ne možete zanemariti ni interese Rusije ni mentalitet u Srbiji, čak ni kada su u pitanju političari naklonjeni takozvanom „evropskom izboru“, jer smatram da Srbija prirodno naginje ka raznovrsnosti odnosa i ne želi da ulazi ni sa kim u sukob, pošto je mala zemlja, i u interesu joj je da ima dobre odnose sa evropskim susedima, a po mom mišljenju ne bi trebalo dopustiti da drugi utiču ni na te odnose a pogotovo ne na odnose sa Rusijom.

* Da li može da se desi da se Srbija nađe u situaciji kao Crna Gora, da možda ipak uđe u NATO?

– Mislim da bi to bilo pogubno po Srbiju. Sve osim NATO-a jer bi ulazak u NATO bio veoma loš za vašu zemlju. Ne zato što je to moje uverenje, trudim se da budem nepristrastan, već zato što mislim na interese vaše zemlje i šta biste vi time dobili. Time biste pokvarili odnose sa Rusijom jer Rusija na NATO gleda kao na silu koja nije prijateljski nastrojena prema nama. Mislim da bi to stvorilo novi tok istorije za Srbiju koja bi tako išla protiv Rusije, što mislim da nije dobro.

Jeremić predvodi interesantan skup

* Kažite nam nešto o saradnji sa CIRSD, s obzirom da ste ovde kao gost konferencije?

– Mislim da ovaj centar i Vuk Jeremić čine veoma interesantan i konstruktivan skup stručnjaka u Srbiji koji je međunarodno poznat i priznat. Početak odnosa i saradnje među nama je po mom mišljenju veoma dobar znak da Rusija i Srbija mogu zajednički da rade na pronalaženju rešenja za probleme u regionu i na poboljšanju odnosa dve zemlje.