Analiza Kijev posta: Teroristički napad u Moskvi mogao bi da oslobodi haos u Rusiji:

ISIS-K je preuzeo odgovornost za napad preko „Amak novinske agencije“, koja je povezana sa terorističkom organizacijom. Objavio je fotografije na kojima se navodno vide četvorica muškaraca koji stoje iza napada.

U međuvremenu, Vašington je upozorio Moskvu nekoliko nedelja pre napada da bi do njega moglo doći. Kremlj je ovo nazvao „provokacijom“, podseća se.

Prema portparolki američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson, američko upozorenje je u skladu sa američkom dugogodišnjom politikom „upozorenja“ na potencijalne terorističke napade – bez obzira na to koja je nacija ugrožena.

Međutim, suprotno Putinovoj prvoj verziji  koja je tvrdila da teroristi planiraju bekstvo u Ukrajinu – beloruski diktator Aleksandar Lukašenko je već priznao da su teroristi planirali da pobegnu u Belorusiju nakon njihovog napada.

Priča o onome što se dogodilo u Krokus holu nosi obeležja šoua „dima i ogledala“.

Vladavina izgrađena na terorizmu

Borba protiv međunarodnog terorizma postala je Putinova ključna poruka tokom decenija.

Od početka svog predsedničkog mandata u januaru 2000. Putin je gurao ideju o zajedničkoj antiterorističkoj kampanji sa američkim i evropskim liderima.

Čim je preuzeo dužnost – a čak i pre, dok je bio premijer ili šef FSB – Kremlj je započeo svoju dugu, krvavu bitku protiv „čečenskih islamista“.

Od tada, bivši oficir KGB-a je učvrstio svoju vlast kroz talas podrške naroda koji se, čini se, učvršćivao sa svakim brutalnim obračunom.

Već 1999.  manje od šest meseci pre nego što je Putin postao predsednik, dok je još bio malo poznati premijer koga je izabrao Boris Jeljcin, Putin je obećao da će kazniti one koji su izvršili terorističke napade na stambene zgrade u Moskvi i još dva grada u 1999.

„Progonićemo teroriste svuda. Oprostićeš mi, ali ako ih uhvatimo u toaletu, izbrisaćemo ih u pomoćnoj kući“.

Ironično, ima mnogo Rusa – uključujući bivšeg FSB prebega Aleksandra Litvinjenka, ubijenog u Londonu 2006. sa dozom radioaktivnog polonijuma-210 – koji tvrde da su bombaški napadi na stanove bili operacija lažne zastave FSB-a i da je Putin lično stajao iza njih.

Nakon terorističkog napada 11. septembra, kada je nakratko izgledalo da želi da poboljša odnose sa SAD, Putin je među prvima ponudio svoju pomoć u američkoj borbi protiv terorista.

Rusija je doživela više terorističkih napada: Talačka kriza 2002. u moskovskom pozorištu Dubrovka sa više od 100 mrtvih.

Zatim je usledila opsada škole u ​​Beslanu u Severnoj Osetiji 2004, kada je grupa naoružanih ljudi držala školu kao taoca.

Potom se 2015. godine srušio  avion aviokompanije Kogalimavija, ubivši 224 osobe u avionu nakon što je navodno detonirala eksplozivna naprava.

A sada je još uvek svež napad na Krokus Siti Hol, koji je ostavio 139 mrtvih i mnogo više povređenih – a broj i dalje raste.

Ranjiva Rusija

Dok Kremlj nastavlja svoje terorističko divljanje u Ukrajini, druge terorističke organizacije mogu iskoristiti njegovu ranjivost kao izgovor za dalje zločine na ruskom tlu.

Putin je zaradio mnoge neprijatelje širom sveta, uključujući terorističke organizacije.

Prvo i najvažnije je ISIS – kako je Moskva svedočila.

Rusija se našla na nišanu ISIS-a zbog svoje intervencije u građanskom ratu u Siriji, gde njena avijacija od 2015. bombarduje i sirijske opozicione snage i ISIS.

Uzimajući u obzir vojne neuspehe Moskve u Ukrajini, ISIS vidi priliku da obnovi svoju uticaj na Bliskom istoku napadom na Rusiju.

Drugo, napad bi mogao biti direktan rezultat unutrašnjih tenzija unutar Rusije, koja ima nezadovoljno islamsko stanovništvo.

Ruske muslimanske manjine u Čečeniji, Ingušetiji, Dagestanu i drugim regionima videle su da je nesrazmerno veliki broj njihovih ljudi poslat da ginu u ruskoj invaziji Ukrajine.

Zaista, navodni naoružani ljudi uhapšeni nakon napada bili su ruski govornici poreklom iz Tadžikistana.

Treće, napad je mogao biti operacija „lažne zastave“ FSB-a. Mnoga neodgovorena pitanja govore o tome: Zašto je policiji trebalo četiri sata da stigne na mesto napada? Kako su naoružani ljudi uspeli da pobegnu oko 340 kilometara  velikom brzinom, a da nisu uhvaćeni ili čak zaustavljeni u strogo nadgledanoj policijskoj državi poput Rusije?

Zašto je Putin ćutao 18 sati pre nego što je pokušao da teroristički napad poveže sa Ukrajinom? Zašto je Lukašenko rekao da planiraju da pobegnu preko Belorusije?

Iako još možemo videti dosta magle oko onoga ko je izvršio napad, posledice su sada jasne.

Ruski vojni neuspesi u Ukrajini i pad Putinovog režima samo će doneti dalju destabilizaciju na ruskom tlu, jer mnogi neprijatelji Moskve počinju da osećaju miris krvi.

Pre dvadeset pet godina terorističke pretnje postale su kamen temeljac za Putinov stisak na vlasti. Sada su se stvari možda okrenule – sa Putinom sateranim u ćošak. Ali, za razliku od Ukrajine, terorističke grupe nemaju dileme da ciljaju civile.